arrow up

Подијелите вијест:

Мирко Стаменковић: Забрана “Новости” латиницом

Главни уредник (1969-1973): Графичари јављају да им је директорка штампарије “Борбе” у Загребу забранила да штампају “Новости”

фото З.Јовановић
фото З.Јовановић

Када су “Новости” већ биле негде близу “Хималаја у новинском тиражу Југославије”, у редакцији се родила идеја – да “Новости” у Загребу штампамо и латиницом. Истина, идеја није оригинална. “Борба” се у целом послератном времену у Београду штампала ћирилицом, а у Загребу латиницом. Али тиражно, “Борба” је већ била на издисају. И замисао је била да попунимо ту “празнину”.

Ни данас не знам шта ме је натерало да тога дана, када је требало да се штампа први број латиницом, дођем у Загреб. Већ на портирници у хотелу ме је чекала порука: графичари јављају да им је директорка штампарије “Борбе” у Загребу забранила да штампају “Новости”. Кажу – чекамо вас на улици, јер смо решили: или и “Новости” и “Борба”, или – ништа! Дакле, штрајкују.

Сви покушаји да сазнамо у чему је проблем остали су без одговора. Знали смо само да диркеторка не забрањује без нечије сагласности, али не знамо чије. Сви покушаји да нађемо неког из врха хрватског руководства били су безуспешни. Сви телефони занемели.

Трагао сам и за Жарком Божићем, човеком који је требало да буде одговорни уредник латиничког издања, али ни њега нема ни за лек, што каже народ. А он рођени брат председника хрватског Сабора!

Негде у касне поподневне сате, бар једна добра вест – графичари су се оглушили о наредбу директорке и решили да штампају на своју руку оба листа.

Били смо уверени да се неко дозвао памети и да су проблеми решени. Чекали смо да крене воз из Загреба пут Сплита па да отворимо већ спремљену флашу вискија. Јер пакети за све продајне мреже у том правцу били су на време утоварени.

Уместо славља, гром из ведра неба – на телепринтер стиже обавештење из “Вјесника” да не шаљемо латиничко издање њиховој продајној мрежи, јер неће ни да их распакују?! А ми управо рачунали да ће се латиница боље продавати преко њихове него преко “Борбине” продајне мреже.

У очају, покушам да нађем Мику Трипала, члана Извршног бироа ЦК Савеза комуниста Југославије, ако је случајно у Загребу. Одазове се на први позив.

И дијалог је текао овако:

– Откуд ти идеја да забраниш “Вјеснику” да нас продаје?

– Нисам забранио, јер ће вам продавати ћириличне “Новости”, али не и латиничне. А откуд теби идеја да вршљаш по Хрватској, зар ти је мало колико продајеш ћирилицу?!

Ни он, ни ја ни речи о политици, већ као да причају два продавца лилихипа. Али, добро се разумемо.

И тај принцип је важио и неки месец касније, када је Ранко Гузина у “Новостима”, у оба издања, објавио карикатуру без речи. На цртежу празан сто, а преко коцкасти чаршав. Карикатура без речи.

У Загребу, и само у Загребу, тужилаштво је истог тренутка забранило продају “Новости”. Истина, само на свим киосцима латиничко издање. Иста карикатура и у ћирилици, али то ником не смета. “Новости” онда не би биле “Новости” када не би сутрадан имале одговор. Опет из пера Ранка Гузине, карикатура иста. Само усред стола забоден будак. И са насловом – БУДАК.

И нико не забрањује ништа. Чак ни тужилац који је први пут забранио, а презива се Будак.

О овоме се причало, али нисмо писали. Бар досад.

Извор: НОВОСТИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​