Miodrag Ilić: Hrvatski logorski „altruizam”

Neorevizionisti istorije u današnjoj Hrvatskoj, sazdanoj na tekovinama tzv. NDH, čine sve što mogu da izvrnu činjenice, da stravične zločine prikažu maltene kao milosrđe i humanost.

Kompleks logora Jasenovac (Izvor: Politika)

Kriminolozi kažu da je najteže ubiti prvog čoveka, a da su potonja ubistva rutina. Ne zna se ko je počinio prvo ubistvo po osnivanju takozvane Nezavisne države Hrvatske, ali da je „olakšao” masovna zlodela ustaških ubica, na bezbrojnim mestima diljem Hrvatske, Bosne i Hercegovine, nema nikakve sumnje. Poznato je iz mnogih dokumenata da su čak  i Nemci, kreatori programa genocida Jevreja i masovnih likvidacija u nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu, bili zbunjeni bestijalnošću ustaša,  monstruoznim načinima lišavanja života hiljada ljudi ne samo u sistemu logora Jasenovac, već i u Potkozarju, Slavoniji, dolini Neretve i drugde u širokoj akciji istrebljivanja srpskog življa.

Za razliku od poratne Nemačke, koja je sudila svojim nacistima i osudila zločinačku agresivnu politiku Hitlera i njegovih fašista (Vili Brant je klečeći u Varšavi molio za oproštaj), u Hrvatskoj za proteklih osam decenija nije bilo nijednog znaka kajanja, ni pokušaja da se zatraži oproštaj za mnogo hiljada mučenih, ubijenih i prognanih Srba.

Štaviše, neorevizionisti istorije u današnjoj Hrvatskoj, sazdanoj na tekovinama takozvane Nezavisne države Hrvatske, bez trunke stida, nemoralno, čine sve što mogu da izvrnu činjenice, da stravične zločine prikažu maltene kao milosrđe i humanost! Tako je nedavno na hrvatskoj televiziji LTV (LaudatoTV – prim. Stanja stvari), voditeljka Nada Prkačin u emisiji „Moja Hrvatska” ugostila novinara i publicistu Igora Vukića. Za početak razgovora, čiji je neposredan povod bio film „Dara iz Jasenovca”, poslužila je pesma Skendera Kulenovića „Stojanka majka Knežopoljka”, kao komunistička propagandna floskula (!), jer su – zaboga – u ratu ginula deca svih nacionalnosti, a ne samo srpska. Ne čusmo ni reč o transportu od 155 stočnih vagona kojima su hiljade Kozarčana prevezene na područje Slavonske Požege, da bi tu 16. avgusta 1942. u selu Sloboština bilo pobijeno 1.165 Srba, a u bunarima udavljeno pedesetoro dece iz sela Trebovljan pod Kozarom…

Gospođa Prkačin i njen sagovornik, Vukić, jezuitski mirno, izrekoše neverovatne izmišljotine, zgranuti „lažima” o ubijanju dece koje lansira nepopravljiva srpska strana, čiji emisari tumaraju po svetu i šire izmišljene optužbe. Po njima pomenuti logori u Sisku i Jastrebarskom, i nepomenuti logori za decu Lobor, Jablanac kod Jasenovca, Mlaka, Bročice, Uštica, Mejtan na Pagu, Stara Gradiška i Gornja Rijeka, nisu bili mesta mučenja, izgladnjivanja, smrzavanja, obolevanja, pokrštavanja i umiranja, već čovekoljubiva „prihvatilišta”, u kojima su lekari (čak i jedan Jevrejin!), negovateljice (časne sestre) i stražari brinuli o mališanima, organizovali im zabave, a one starije podučavali nekim zanatima!! Kakav cinizam, kakva bezočnost!

Ugledni istraživač Dragoje Lukić, koga  su partizani kao dete oslobodili zatočeništva u dečjem logoru Jastrebarsko, posvetio je 40 godina života traganju za činjenicama o stradanju dece u NDH. On je došao do imena i prezimena 23.500 dečaka i devojčica uzrasta od jednog dana do 14 godina, koji su pomoreni u hrvatskim dečjim logorima. Taj spisak se čuva u Muzeju žrtava genocida u Beogradu. Samo kroz logor Jastrebarsko prošlo je 3.336 dece, uglavnom rođenih na Kozari. Umrlo je 768 mališana, a grobaru Franji Ilovaru plaćeno je, prema sačuvanim priznanicama, za „svaki komad” sahranjenog deteta, to jest za 468 malih pokopanih tela.

Inače, film Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca” za Igora Vukića je  neoriginalna, stereotipna tvorevina, koja računa na jeftine efekte, to jest na emocije koje se javljaju kad su deca žrtve. Gospodin Vukić nije gledao film, ali kao filmski estetičar-amater odbacuje svaku pomisao o umetničkoj vrednosti, a pogotovo o istini koju autor filma saopštava. Neka njegova „udruga” koja se bavi istorijskim istinoljubljem stipendiraće jednog doktoranda da za njihov novac dođe do žuđene „istine”, kako bi se spasao obraz ustaštva.

I reč-dve o samom g. Vukiću. On je svojom knjigom „Jasenovačka laž raskrinkana” izazvao oštru reakciju Centra Simon Vizental i doživeo da bude označen kao desničar koji falsifikuje istorijska fakta, ne bi li umanjio ili prikrio zločinačko lice Pavelićevog režima. Efraim Zurof u ime Centra upozorio je Vladu Hrvatske da je njena dužnost da spreči poricanje zločina nad Srbima, Jevrejima i Romima pod režimom NDH, koji je bio saveznik Sila osovine, u službi nacističke ideologije, što je nesporno dokazano istraživanjima svetskih autoriteti istorijske nauke.

Autor je književnik

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 5. 2. 2021)