Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба

На данашњи дан приjе 74 године, jедан млади Херцеговац сjео jе за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историjе често неоправдано заобиђе jунаке и препусти их забораву.

Милисав Семиз

Милисав Семиз

Ово jе прича о том младом Херцеговцу, Милисаву Семизу, ваздушном асу и човjеку коjи jе у краткотраjном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао наjуспjешниjи пилот Краљевине Југославиjе.

Подаци о његовом породичном пориjеклу врло су штури. Зна се да jе рођен у Љубушком 1912. године, гдjе jе завршио основну школу. Семизи су у Љубушки доселили у другоj половини 19. виjека, вjероватно из Попова поља. Оваj Љубушак, летачку школу завршио jе у Панчеву 1937. године. Неки извори говоре да се радило о прилично недисциплинованом кадету коjи ниjе поштовао ауторитете. И данас се стариjи Љубушаци сjећаjу прича да jе њихов суграђанин са школским авионом пролетио испод мостарског Старог моста и тако зарадио казну због свог авантуризма. Неке хронике о прошлости Љубушког спомињу га и као учесника Гаjретових и Просвjетиних приредби у родном граду. Рат га jе затекао, како смо већ рекли, у саставу Шестог ловачког пука.

А Шести ловачки пук био jе елитна воjна jединица државе коjа ће са историjске сцене нестати у прољеће 1941. године, попуњена неустрашивим пилотима – часним хероjима коjи су судбини гледали право у очи и гордо се смиjешили већ унаприjед познатом усуду. Пук jе за то вриjеме имао 43 модерна ловачка авиона; 37 њемачких Месершмита бф-109 и 6 домаћих ИК-3, коjи су се тек уводили у наоружање и jош нису скроз били уведени у оперативну употребу.

Оно што се тих дана одигравало на узлетиштима Шестог ловачког пука задуженог за одбрану Београда, помало подсjећа на филм.

„Већ од 27. марта и пуча, слутило се да ће бити рата“, пише Зоран Николић у Вечерњим Новостима.

„Дан уочи њемачког напада на Југославиjу пилоти су били у приправности покраj своjих ловачких апарата. Пилоти су добили слободно поподне и вече, али тако што су морали да оставе тачно мjесто и броj телефона гдjе се налазе, како би хитно могли да се врате у jединицу. Отишли су да виде породице и да се поздраве са њима. После тога су се, према договору, сви нашли у кафани Зора. Једни су отишли воjним камионом, други таксиjем, али су се у договорено вриjеме увече сви нашли на последњоj прозивци у овом ресторану. Са пићем се ниjе претjеривало, jер су сви били свjесни да ће уjутру да полете у сусрет надмоћним Ниjемцима. Ипак, пjевала им jе легендарна Дивна Костић, али jе одлучно одбиjала да прими било какав бакшиш. Одjекивале су пjесме Оваj мирисни цветак, О свему ми пиши мати и други шлагери оног доба. Када се ноћ загриjала чули су се и стихови Оj, Хитлеру, милу ли ти нану, оставићеш кости на Балкану. Атмосфера у Зори jе кулминирала уз ове стихове и, чак, пуцање у ваздух. Били су свjесни шта их чека, али су се срчано смиjали судбини у лице. Зора jе била кафана коjа jе у оно вриjеме имала телефонску линиjу. Око jедан сат послиjе поноћи обjављена jе прва, тиха узбуна. Тада jе одjекнуло звоно телефона и глас са друге стране затражио jе од пилота да се врате на узлетишта. Остало jе легенда.“

У jутро 6. априла 1941. године, небо над Београдом, приjестолницом Краљевине Југославиjе, затамниле су стотине њемачких авиона. Напад назван“Казнена одмазда“ отпочео jе у уjутро, мало приjе седам сати. У првом таласу над градом су се нашла 234 њемачка бомбардера, у чиjоj jе заштити летjело 100 ловачких авиона. Пошто jе систем благовременог jављања затаjио, jединице ваздушне одбране за напад су дознале тек када се из правца Фрушке горе и Панчева зачула бука многоброjних авионских мотора. Тада jе на знак за полиjетање, у размаку од само десетак минута, узлетjела већина ловаца одбране Београда, коjи су успjели да прве неприjатељске формациjе пресретну на самим прилазима граду. У паровима, jугословенски краљевски авиjатичари храбро су улетjели у групе њемачких бомбардера, обараjући поjедине авионе, али су убрзо пристигли њемачки ловци из пратње, тако да се развила огорчена ваздушна битка. Ниjемци су се због препознатљиве силуете нарочито окомили на авионе ИК-3, док су jугословенски Месершмити уносили забуну у њемачке редове, jер су и они летjели на истим апаратима. Али, ИК-3 био jе тврд орах, понос jугословенске авиоиндустриjе био jе нешто спориjи, међутим много покретљивиjи, те jе задавао муке неприjатељским ловцима. Југословенски пилоти изводили су низ споjених заокрета, те због мањег радиjуса окретања код ИК-3, њемачки авиjатичари коjи би се упустили у ваздушне дуеле, врло брзо би се нашли на нишану jугословенских ловаца пресретача.

Насртања њемачке авиjациjе настављала су се током циjелог дана. Одупирући се овим нападима, jугословенски пилоти огорчени су продирали у неприjатељске формациjе, покушаваjући учинити немогуће. Ова њихова храброст и дрскост изненадила jе и њемачке посаде коjе су мислиле да се ради о посебноj борбеноj тактици. Нарочито успjешни били су пилоти ловаца ИК-3, коjи су тог дана оборили од 11 до 14 неприjатељских апарата, уз три изгубљена сопствена авиона.

У тим данима ужаса али и славе, пилот наредник Милисав Семиз оборио jе четири неприjатељска авиона. Послиjе слома одбране Београда преживjели пилоти уништили су преостале авионе и кренули у повлачење. Један податак обjављен за вриjеме НДХ, открива нам да се Милисав Семиз током Априлског рата jуначки борио и у родноj Херцеговини.

Наиме, одмах после њемачког напада на Југославиjу, у Чапљини jе дошло до отворене усташке побуне. Побуњеници предвођени екстремистима и поjединим католичким свештеницима напали су чапљински одред воjске Краљевине Југославиjе. У вишедневним борбама jединицама регуларне воjске нанесени су тешки губици и тек интервенциjом „Питомачког батаљона“ из Билеће побуна jе накратко скршена. У овим борбама учествовао jе и Милисав Семиз коjи jе вjероватно узлетао са аеродрома Капино поље код Никшића.

Умjетнички приказ борби над Београдом

Умjетнички приказ борби над Београдом

О овоме пише Касим Груjић у свом чланку обjављеном у Напретков божићноj књизи 1942. године. У овом раду помпезно названом “Сjаjна борба Усташа са србском воjском и четницима у Чапљини“ аутор jе поменуо и Милисава Семиза: “…Четницима jе добро послужио зракопловац Миле Семиз коjи jе из зракоплова отварао паљбу на усташе и знаковима показивао четницима наша строjопушчана гњезда и положаj нашег топа, особито на другом главном боjном сектору код Могорjела.“

Послиjе Априлског рата, Милисав Семиз jе са преживjелим друговима, стигао у Египат, гдjе jе приступио jединицама РАФ-а. Да ли jе имао ваздушних побjеда као пилот Уjедињеног Краљевства ниjе познато. Са групом jугословенских ваздухопловних официра 1942. падобраном се спустио на териториjу Санџака, али су га врло брзо заробили албански балисти, па га заjедно са осталим друговима, предали Ниjемцима. Живот му jе спасило то што се представио као Енглез, а при том, као британски пилот, имао jе и исказницу РАФ-а. Депортован jе у Њемачку, одакле jе ускоро побjегао и краj Другог свjетског рата дочекао jе у неутралноj Шваjцарскоj.

Послиjе рата вратио се у Југославиjу и почео да лети у транспортноj авиjациjи. Био jе први Србин и Југословен коjи jе возећи авион прелетио Атлантик!

У сjећању његових колега као наjупечатљивиjи дио његове летачке кариjере, коjи добро одсликава његов авантуристички дух, остао jе догађаj када се самоинициjативно спустио на, због магле затворени минхенски аеродром, примио нове путнике и поново узлетио! Стариjи пилоти ЈАТ-а сjећаjу га се као, вjероватно, наjбољег авио-инструктора коjег jе бивша Југославиjа икада имала.

Милисав Семиз трагично jе настрадао у саобраћаjноj несрећи 1970. године, у близини Загреба. Многи свjетски медиjи обjавили су да jе “живот трагично изгубио хероj Другог свjетског рата”. Зачудо, у социjалистичкоj Југославиjи о њему се мало причало. Можда због тога што су пилоти Шестог ловачког пука часно бранили своjу отаџбину, коjа jе за нове власти била трула „Тамница народа“.

Пилоти 6. ловачког пука испред авиона домаће производње ИК-3

Пилоти 6. ловачког пука испред авиона домаће производње ИК-3

Ми смо о далеко неуспjешниjим пилотима, Фрањи Клузу и Рудиjу Чаjавецу знали готово све, а о хероjима шестоаприлског неба над Београдом – готово ништа.

Херцеговац Милисав Семиз ни у родном Љубушком, ни у остатку Херцеговине, као, уосталом, ни у Београду чиjу jе слободу храбро бранио, нема ни слиjепу улицу коjа носи његово име, а камоли да су, попут горе споменутих колега, по њему названи некадашњи текстилни и електронички индустриjски гиганти.

Енглеска ваздухопловна ревиjа „Вингс“ у jедном од своjих издања писала jе да су пилоти Шестог ловачког пука оборили 48 њемачких авиона, уз губитке 29 сопствених, што jе, оциjенили су, изванредна пропорциjа! Милисав Семиз био jе први међу њима са четири побjеде! Тако jе наш земљак, са своjим друговима, ипак, достоjно казнио актере „Казнене одмазде“.

Извор: MOJA HERCEGOVINA

 

Везане виjести:

ДАН СЈЕЋАЊА НА РУШЕЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

Годишњица бомбардовања Београда – Jadovno 1941.

данас 70 година од нацистичког бомбардовања београда

Годишњица Другог свjетског рата у Југославиjи – Jadovno 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: