МИЛИМИР ВУЈАДИНОВИЋ: Поносни смо на положај Хрвата у Србији, исто желимо и за Србе у Хрватској!

Интервју са новоизабраним председником одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије Милимиром Вујадиновићем.

Након проведених избора и конституисања Народне скупштине Републике Србије формирани су у 2020. години одбори и радна тела Скупштине, а међу њима је и Одбор за дијаспору и Србе у региону. На место председника овог Одбора изабран је народни посланик Милимир Вујадиновић из Посланичке групе „Александар Вучић – за нашу децу“. Одбор је након конститутивне, средином децембра одржао и прву редовну седницу на којој су се чланови упознали са позицијом Срба у Црној Гори, Хрватској и Републици Српској, а ми смо са новоизабраним председником поразговарали о плановима за будући рад и могућностима овог тела Народне скупштине Републике Србије.

• Недавно сте изабрани за председника Одбора за дијаспору и Србе у региону. Шта Вам та позиција лично значи?

– Одавно је Одбор за дијаспору и Србе у региону препознат као једно од најважнијих скупштинских тела. Ваљда је то и логично, јер мало који народ као Срби има толико бројну заједницу у више земаља у региону и мало која држава као Србија, има толико велику дијаспору, широм света. Рад Одбора је и до сада био веома видљив и препознат широм региона, али и у свету и стога је одговорност за наставак тог посла веома велика. Међутим, колико је то велика одговорност, уједно је и част имати прилику да радите за своју земљу и свој народ, где год он живео. Част је тим пре већа, јер посао који данас ради српски председник и Влада, даје велике и видне резултате и на пољу бриге за наш народ који живи ван граница Републике Србије.
Одбор је већ кренуо са радом.

• Које су све могућности које има скупштински Одбор на чијем сте челу, а односи се на положај Срба у региону и дијаспори? Имате ли већ сада идеје за неке будуће кораке у том правцу?

– Са радом смо већ увелико кренули, а идеја и послова сигурно не мањка, поготово ако се узме у обзир бројност наше заједнице у региону, потреба и очекивања које она има, али на жалост и проблема и неразумевања од стране власти домицилних земаља, са којима се веома често сусреће. У том смислу већ смо почели разговоре са представницима наше заједнице из региона и на другој седници Одбора смо имали представнике српске заједнице из Црне Горе, Републике Српске и Хрватске. Наставићемо са тим послом. Међутим, као и у свим пословима, пандемија са којом се носи цео свет ,оптерећује и наше послове, али воље има а онда се налазе и решења.

• Да ли је у плану, на нивоу Скупштине, мењање неког законодавног оквира који се тиче положаја Срба ван матице? Постоји ли, по Вашем мишљењу, ту неког простора за напредак?

– Одавно су наши сународници у региону схватили да само јака и стабилна Србија гарантује и њихов добар положај. Свако законско решење које се доноси у Народној скупштини, директно или индиректно утиче на положај српског народа и у региону. Свакодневно се унапређује тај законодавни оквир, а веома често је најдиректније повезан са статусом нашег народа у региону. Навешћу вам само неке примере, попут Стратегија одбране и Стратегије националне безбедности, које по први пут експлицитно дефинишу да је угрожавање безбедности српског народа, било где уједно и угрожавање безбедности Републике Србије. Тако су на пример и Законом о буџету за 2021. годину дефинисана средства за изградњу аеродрома у Требињу и обнову мостова на Дрини. На сву срећу, јако је пуно таквих примера и чини ми се да је то историјска прекретница, јер никада до сада Србија на такав начин и у том обиму није бринула о својим сународницима у региону.

• Колико сте упознати и како оцењујете положај српског народа у земљама региона?

– Можда у то могу унети и једну личну ноту, јер сам и сам неко ко је рођен ван Републике Србије и ко има најближе сроднике у земљама региона, па сам самим тим сам још и више упућен у све проблеме и положај нашег народа у региону. На жалост, чини ми се да је мало када тај положај био тежи него данас, поготово у појединим земљама. Нема потребе да их изнова набрајам и они су општепознати. Међутим, такође мало када је Србија чвршће стајала иза свог народа и мој лични утисак је да је мало када наш народ, поред свих проблема био сложнији. Очигледно је да су данашњи председник Србије и Влада, постали центар окупљања и институције свих Срба у региону. То наравно не значи непоштовање институција земаља у којима живе, напротив, али напросто, послови које ради пре свега данашњи председник и Влада су довели до тог осећаја јединства и окупљања српског народа око истих идеја.

• У том правцу како гледате на тренутну позицију Срба у Хрватској?

– Једноставно је! Позиција нашег народа је веома тешка и незахвална. Ако се узме у обзир то да је Хрватска данас земља Европске уније, тим је тај проблем већи.

• Србија и Хрватска имају бројна заједничка спорна питања. Једно од њих је и питање мањина са обе стране границе. Иако питање Хрвата у Србији у овом тренутку није питање Вашег Одбора, долазите са севера Бачке где Хрвати живе у највећем броју и сигурно сте упознати са тамошњом ситуацијом. Занимљиво је да и једна и друга држава тврде да добро брину о својим мањинама, док ако питате мањине оне су незадовољне својим положајем. Како гледате на ту целокупну проблематику?

– Ако би ме неко питао на који начин да се реше проблеми Срба у Хрватској, рекао бих да то буде на исти онај начин како се брине о хрватској заједници на северу Бачке. Поштовање језика, писма, културе, право на школовање на хрватском језику, инфраструктурна опремљеност средина у којима живи хрватска заједница, правна сигурност су само неке од бројних области живота у којима се води рачуна о положају хрватске заједнице у Србији. Наравно, ми смо поносни на то као што смо поносни и на наше суграђане и пријатеље из хрватске заједнице без којих ни север Бачке ни Србија не би били то што јесу. Да ли је то случај са Србима у Хрватској?

• Решавањем ових питања бави се и Међувладина мешовита комисија Србије и Хрватске, међутим, када су у питању Срби из Хрватске, можемо са сигурношћу рећи да се готово ниједна препорука те комисије касније не поштује од стране Хрватске државе. Сматрате ли да треба нешто мењати у билатералној сарадњи како би Срби из Хрватске успели да остваре своја законом гарантована права?

– Ми ћемо свакако наставити да инсистирамо на поштовању права српског народа у Хрватској. То је пре свега ствар која је важна и за саму Хрватску као земљу ЕУ. Ништа више и ништа мање од поштовања самих закона и Устава Републике Хрватске. Доследна примена закона и Устава би био добар почетак за побољшање положаја Срба у Хрватској. Брига о Хрватима у Србији би такође био добар пример за тако нешто. Ако пак говоримо о билатералним односима, чињеница је да ћемо, како време пролази, све више бити упућени једни на друге. Показују то и нови изазови попут мигрантске кризе, пандемије, земљотреса који погађа Хрватску. Веома сам лично поносан, на апел српског председника да се упути значајна помоћ Хрватској након земљотреса који је погодио ту земљу. То су прави примери како се гради стабилност у региону. Надам се да ће хрватске власти то знати да тумаче на прави начин, и у односу према својим грађанима српске националности и у односу према Републици Србији. Време и нови изазови нам дефинитивно показују да морамо поштовати једни друге и градити мостове сарадње.

• Чињеница је да Република Србија у овом тренутку, кроз разне институције и нивое власти, издваја никад већа средства за очување идентитета Срба у свим земљама региона. Може ли се и то, и којим конкретним корацима још побољшати? Ти кораци не морају бити нужно материјални…

– Добро сте приметили, а и рекао сам раније. Ово сада је велика историјска прекретница, моменти када Србија као никада до сада помаже своје сународнике у региону. Имали смо прилику недавно, на седници Одбора да то чујемо и директно од представника Срба из Црне Горе, Републике Српске и Хрватске. Истакли су то и представници ЗВО који су били присутни у Скупштини на седници Одбора за дијаспору и Србе у региону. Истакли су и проблеме који их погађају и сви су углавном везани за непоштовање закона од самих хрватских власти. Србија ће сигурно наставити са помоћи коју пружа нашем народу. У најави су заиста велики и историјски пројекти и послови, али као што сте и сами рекли, подједнако је важна подршка у очувању идентитета и културе, која често и није материјално велика, али је њена важност не мање важна од ове прве. У том смислу, Одбор за дијаспору и Србе у региону, ће бити веран савезник и подршка председнику и Влади, али и веран савезник нашем народу у региону па самим тим и народу у Хрватској.

Извор: Слободна Херцеговина / Никола Милојевић/Срби.хр