MILIMIR VUJADINOVIĆ: Ponosni smo na položaj Hrvata u Srbiji, isto želimo i za Srbe u Hrvatskoj!

Intervju sa novoizabranim predsednikom odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Republike Srbije Milimirom Vujadinovićem.

Nakon provedenih izbora i konstituisanja Narodne skupštine Republike Srbije formirani su u 2020. godini odbori i radna tela Skupštine, a među njima je i Odbor za dijasporu i Srbe u regionu. Na mesto predsednika ovog Odbora izabran je narodni poslanik Milimir Vujadinović iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Odbor je nakon konstitutivne, sredinom decembra održao i prvu redovnu sednicu na kojoj su se članovi upoznali sa pozicijom Srba u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a mi smo sa novoizabranim predsednikom porazgovarali o planovima za budući rad i mogućnostima ovog tela Narodne skupštine Republike Srbije.

• Nedavno ste izabrani za predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Šta Vam ta pozicija lično znači?

– Odavno je Odbor za dijasporu i Srbe u regionu prepoznat kao jedno od najvažnijih skupštinskih tela. Valjda je to i logično, jer malo koji narod kao Srbi ima toliko brojnu zajednicu u više zemalja u regionu i malo koja država kao Srbija, ima toliko veliku dijasporu, širom sveta. Rad Odbora je i do sada bio veoma vidljiv i prepoznat širom regiona, ali i u svetu i stoga je odgovornost za nastavak tog posla veoma velika. Međutim, koliko je to velika odgovornost, ujedno je i čast imati priliku da radite za svoju zemlju i svoj narod, gde god on živeo. Čast je tim pre veća, jer posao koji danas radi srpski predsednik i Vlada, daje velike i vidne rezultate i na polju brige za naš narod koji živi van granica Republike Srbije.
Odbor je već krenuo sa radom.

• Koje su sve mogućnosti koje ima skupštinski Odbor na čijem ste čelu, a odnosi se na položaj Srba u regionu i dijaspori? Imate li već sada ideje za neke buduće korake u tom pravcu?

– Sa radom smo već uveliko krenuli, a ideja i poslova sigurno ne manjka, pogotovo ako se uzme u obzir brojnost naše zajednice u regionu, potreba i očekivanja koje ona ima, ali na žalost i problema i nerazumevanja od strane vlasti domicilnih zemalja, sa kojima se veoma često susreće. U tom smislu već smo počeli razgovore sa predstavnicima naše zajednice iz regiona i na drugoj sednici Odbora smo imali predstavnike srpske zajednice iz Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske. Nastavićemo sa tim poslom. Međutim, kao i u svim poslovima, pandemija sa kojom se nosi ceo svet ,opterećuje i naše poslove, ali volje ima a onda se nalaze i rešenja.

• Da li je u planu, na nivou Skupštine, menjanje nekog zakonodavnog okvira koji se tiče položaja Srba van matice? Postoji li, po Vašem mišljenju, tu nekog prostora za napredak?

– Odavno su naši sunarodnici u regionu shvatili da samo jaka i stabilna Srbija garantuje i njihov dobar položaj. Svako zakonsko rešenje koje se donosi u Narodnoj skupštini, direktno ili indirektno utiče na položaj srpskog naroda i u regionu. Svakodnevno se unapređuje taj zakonodavni okvir, a veoma često je najdirektnije povezan sa statusom našeg naroda u regionu. Navešću vam samo neke primere, poput Strategija odbrane i Strategije nacionalne bezbednosti, koje po prvi put eksplicitno definišu da je ugrožavanje bezbednosti srpskog naroda, bilo gde ujedno i ugrožavanje bezbednosti Republike Srbije. Tako su na primer i Zakonom o budžetu za 2021. godinu definisana sredstva za izgradnju aerodroma u Trebinju i obnovu mostova na Drini. Na svu sreću, jako je puno takvih primera i čini mi se da je to istorijska prekretnica, jer nikada do sada Srbija na takav način i u tom obimu nije brinula o svojim sunarodnicima u regionu.

• Koliko ste upoznati i kako ocenjujete položaj srpskog naroda u zemljama regiona?

– Možda u to mogu uneti i jednu ličnu notu, jer sam i sam neko ko je rođen van Republike Srbije i ko ima najbliže srodnike u zemljama regiona, pa sam samim tim sam još i više upućen u sve probleme i položaj našeg naroda u regionu. Na žalost, čini mi se da je malo kada taj položaj bio teži nego danas, pogotovo u pojedinim zemljama. Nema potrebe da ih iznova nabrajam i oni su opštepoznati. Međutim, takođe malo kada je Srbija čvršće stajala iza svog naroda i moj lični utisak je da je malo kada naš narod, pored svih problema bio složniji. Očigledno je da su današnji predsednik Srbije i Vlada, postali centar okupljanja i institucije svih Srba u regionu. To naravno ne znači nepoštovanje institucija zemalja u kojima žive, naprotiv, ali naprosto, poslovi koje radi pre svega današnji predsednik i Vlada su doveli do tog osećaja jedinstva i okupljanja srpskog naroda oko istih ideja.

• U tom pravcu kako gledate na trenutnu poziciju Srba u Hrvatskoj?

– Jednostavno je! Pozicija našeg naroda je veoma teška i nezahvalna. Ako se uzme u obzir to da je Hrvatska danas zemlja Evropske unije, tim je taj problem veći.

• Srbija i Hrvatska imaju brojna zajednička sporna pitanja. Jedno od njih je i pitanje manjina sa obe strane granice. Iako pitanje Hrvata u Srbiji u ovom trenutku nije pitanje Vašeg Odbora, dolazite sa severa Bačke gde Hrvati žive u najvećem broju i sigurno ste upoznati sa tamošnjom situacijom. Zanimljivo je da i jedna i druga država tvrde da dobro brinu o svojim manjinama, dok ako pitate manjine one su nezadovoljne svojim položajem. Kako gledate na tu celokupnu problematiku?

– Ako bi me neko pitao na koji način da se reše problemi Srba u Hrvatskoj, rekao bih da to bude na isti onaj način kako se brine o hrvatskoj zajednici na severu Bačke. Poštovanje jezika, pisma, kulture, pravo na školovanje na hrvatskom jeziku, infrastrukturna opremljenost sredina u kojima živi hrvatska zajednica, pravna sigurnost su samo neke od brojnih oblasti života u kojima se vodi računa o položaju hrvatske zajednice u Srbiji. Naravno, mi smo ponosni na to kao što smo ponosni i na naše sugrađane i prijatelje iz hrvatske zajednice bez kojih ni sever Bačke ni Srbija ne bi bili to što jesu. Da li je to slučaj sa Srbima u Hrvatskoj?

• Rešavanjem ovih pitanja bavi se i Međuvladina mešovita komisija Srbije i Hrvatske, međutim, kada su u pitanju Srbi iz Hrvatske, možemo sa sigurnošću reći da se gotovo nijedna preporuka te komisije kasnije ne poštuje od strane Hrvatske države. Smatrate li da treba nešto menjati u bilateralnoj saradnji kako bi Srbi iz Hrvatske uspeli da ostvare svoja zakonom garantovana prava?

– Mi ćemo svakako nastaviti da insistiramo na poštovanju prava srpskog naroda u Hrvatskoj. To je pre svega stvar koja je važna i za samu Hrvatsku kao zemlju EU. Ništa više i ništa manje od poštovanja samih zakona i Ustava Republike Hrvatske. Dosledna primena zakona i Ustava bi bio dobar početak za poboljšanje položaja Srba u Hrvatskoj. Briga o Hrvatima u Srbiji bi takođe bio dobar primer za tako nešto. Ako pak govorimo o bilateralnim odnosima, činjenica je da ćemo, kako vreme prolazi, sve više biti upućeni jedni na druge. Pokazuju to i novi izazovi poput migrantske krize, pandemije, zemljotresa koji pogađa Hrvatsku. Veoma sam lično ponosan, na apel srpskog predsednika da se uputi značajna pomoć Hrvatskoj nakon zemljotresa koji je pogodio tu zemlju. To su pravi primeri kako se gradi stabilnost u regionu. Nadam se da će hrvatske vlasti to znati da tumače na pravi način, i u odnosu prema svojim građanima srpske nacionalnosti i u odnosu prema Republici Srbiji. Vreme i novi izazovi nam definitivno pokazuju da moramo poštovati jedni druge i graditi mostove saradnje.

• Činjenica je da Republika Srbija u ovom trenutku, kroz razne institucije i nivoe vlasti, izdvaja nikad veća sredstva za očuvanje identiteta Srba u svim zemljama regiona. Može li se i to, i kojim konkretnim koracima još poboljšati? Ti koraci ne moraju biti nužno materijalni…

– Dobro ste primetili, a i rekao sam ranije. Ovo sada je velika istorijska prekretnica, momenti kada Srbija kao nikada do sada pomaže svoje sunarodnike u regionu. Imali smo priliku nedavno, na sednici Odbora da to čujemo i direktno od predstavnika Srba iz Crne Gore, Republike Srpske i Hrvatske. Istakli su to i predstavnici ZVO koji su bili prisutni u Skupštini na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Istakli su i probleme koji ih pogađaju i svi su uglavnom vezani za nepoštovanje zakona od samih hrvatskih vlasti. Srbija će sigurno nastaviti sa pomoći koju pruža našem narodu. U najavi su zaista veliki i istorijski projekti i poslovi, ali kao što ste i sami rekli, podjednako je važna podrška u očuvanju identiteta i kulture, koja često i nije materijalno velika, ali je njena važnost ne manje važna od ove prve. U tom smislu, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, će biti veran saveznik i podrška predsedniku i Vladi, ali i veran saveznik našem narodu u regionu pa samim tim i narodu u Hrvatskoj.

Izvor: Slobodna Hercegovina / Nikola Milojević/Srbi.hr