Милан Ружић: Шифра векова

Сведоци смо непрестаног већања о Косову и Метохији, али настављамо да заборављамо да се за Косово никада ми нисмо ништа ни питали. Не може се у једној години разбити шифра векова, нити се може божја кућа делити и растакати како коме падне на памет.

Није Косово терен на ком ми треба да одиграмо некакву одсудну утакмицу, нити је Метохија нека безвредна прћија одакле ће албанска страна навијати на утакмици коју су ових дана измислили. Нема игре око Косова и Метохије, нити има правила, пиштаљки, судија, до небеских.

Много смо се заиграли у одлукама око наше колевке, као да се беба икада питала за оно где ће је спустити да заноћи, где ће се родити и ко су јој родитељи. На такве ствари се не утиче.

Стога, ми не можемо бирати шта је нама Косово. Косово је колевка и крст на којем смо распети. Оно је место које нам показује да нам је Србија мајка, а Господ отац. Није на нама ништа друго до да своје порекло оправдамо и родитеље не постидимо.

Ови који се Косова одричу, а не говорим само о политичарима, су доказали да су се излегли из кукавичјих јаја и да су подметнути нашим добрим родитељима којима ће на крају бити колективни Брут! А они којима је свеједно су само нахотчад Србије која их је узела у своје крило да се не посмрзавају, а чим их је угрејала, најела и напојила, одмах су показали ко их је и због чега оставио поред пута како бисмо их ми нашли.

Питање Косова и Метохије није питање никога до Срба! Срби нису ничији народ осим српски. Српска судбина је једино подређена Богу, свом Оцу, а ко Њега не послуша, тај слуша неке поочиме и маћехе, бивше комшије и пријатеље који за нас одавно оштре своја хладна оружја.

Прећутали смо када су нам подметали Јасеновац као нашу лаж! Прећутали смо када су присвајали гусле! Замукли смо када су нас проглашавали геноцидним народом! Игнорисали смо повике и искежене зубе у правцу Његоша и Андрића!

Оћутали смо када су нас протеривали! Игнорисали смо затирања сопственог народа! Сада смо неми на ревизију историје више него икада, али ако прећутимо Косово, прећутаће нас историја!

Успешног човека, па тако и државу, најчешће највише мрзе тамо где је рођен, и то они који су у та места дошли после, ко зна одакле. Тако је и са Косовом. Дошли су они који су на њему све затрли, па сад мрзе оне који су тамо рођени.

У свету је на делу разбијање православља. На нама је да ли ћемо таквом свету помоћи или ћемо дати свој допринос самоубиству. Очувањем Косова и Метохије, чувамо последњи бедем овдашње вере православне и постављамо пример другима, јер ако Косово не прогутају силе, онда и за остале има неке наде.

На нас су зинули и јачи и слабији, зубе су искезили глупљи и паметнији, нишане су на нас сложили и велики и мали, а ми уместо да некима од слабијих, глупљих и мањих докажемо своју надмоћ, ми их пуштамо да нас газе и уништавају мислећи да иза њих стоји неко, као да би неко стајао иза нечега што је ништа.

Умарам се од писања о Косову и Метохији, јер се ми Срби не делимо на оне који разумеју и оне који не разумеју. Сви ми разумемо, али некима долар не дозвољава да кажу шта мисле.

Не смемо се бавити лицитацијом ако нам неко нешто понуди за Косово и Метохију, а нико нам ништа и не нуди. Косово је кућа, а не тезга. Метохија је наша порта, а не предмет из антикварнице.

Ако им дамо Косово, дали смо им за право да смо издајници рођеног народа, а они праведници који су палећи наше цркве и манастире запалили пламен демократије и људских права. На Косову важе нека друга права – божја. Још се Косово смирило од српске крви није, нити је земља сварила толике лешеве оних који су га животом плаћали.

Не тиче те се Србија – не тиче те се ни Косово, не тиче ли те се Косово – не тиче те се корен, а ако те се не тиче корен – онда га немаш, ако га немаш – полети у свет, пустињски жбуну уплетене толеранције, политичке коректности и демократије, па да видим шта ће ти се догодити када те ветар нанесе тамо где си хтео да будеш рођен, а онда увидиш да те на том месту чека коза која ће све твоје илузије обрстити и свести те на постојање слично смрти, док спасење остаје негде иза тебе. Негде иза толиких мора, планина, језера, брда, долина, гора и река. Негде тамо – на Косову.

Aутор: МИЛАН РУЖИЋ

Извор: ИСКРА