„Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег“

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244

Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова.

Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а.

Битка на Паштрику је пример војничке снаге, вештине, професионализма, беспримерне храбрости, и победе, али и део наше заборављене историје, плански и намерно заборављане, која на овај начин постаје део нашег свакодневног живота. Највећи део Србије није чуо ни за планину под тим именом, а камоли за епопеју која се ту одвијала.

У војничком смислу, то је бриљантна операција, којом су непријатељу нанети страшни губици, и која се водила до последњег дана НАТО агресије. То није била никаква успутна операција, никакав споредни правац, то је био магистрални правац НАТО агресије и жеље да се копненом интервенцијом уђе на простор Косова и Метохије, а онда иде и даље.

Да није било победа на Кошарама и Паштрику, ми не бисмо имали кумановски Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава, имали бисмо безусловну капитулацију из које не произилази Резолуција 1244, ни преговора, ни наде Србије да може да се бори за Косово и Метохију и људе који живе на том простору – изјавио је министар одбране Александар Вулин на данашњој конференција за медије поводом најаве премијере документарно-играног филма „Ратне приче са Паштрика“, преноси Министарство одбране Србије.

Србија је прошла дуг период самопоништавања. Србија је прошла дуг период у коме се стидела саме себе. Иако није могла да каже чега се то, заправо стиди, и кога се то уствари стиди, кога то крије, од чега се крије. Тај период који је прошао, прошао је заувек. Ово је наш начин да запишемо историју, да је запишемо са живим сведоцима и да не дозволимо да нам било ко други икада више пише историју.

Зато ми данас пишемо своју историју, онако како је било, са живим учесницима, са онима који су својим животима и својом смрћу испричали истину, баш тако како је било – поручио је министар Вулин додајући да су ту наду изборили припадници Војске Југославије и сви они који су успели да се изборе са далеко надмоћнијим непријатељем.

Министар одбране је подсетио, да када год нам је неко други писао историју, приказивани смо као агресори, као лоши људи, као лош народ, а наша деца нису имала разлог да учећи из те историје буду поносна на своје очеве, и да се сутра боре за своје синове.

Данас, 20 година касније, оценио је министар Вулин, на нама је да се овим људима и на овај начин захвалимо, и да им, када су већ својим животима и борбом обезбедили место у историји, то место и сачувамо, како би могли са поносом да га покажу својој деци.

Прошло је много година од како су то могли да причају пуним срцем својој деци, јер и њихови синови су деценијама били учени да није било ни Паштрика ни Кошара, да није било ни херојског отпора и да су Срби сами криви за НАТО агресију и зло које им се десило.

Нису, јер Србија ничим није изазвала НАТО агресију, не може ни на који начин бити крива и Србија се бескрајно поноси сваким својим војником, официром, подофициром и полицајцем који је бранио СРЈ и нашу Србију – нагласио је министар Вулин.

Осврнувши се на изјаве НАТО званичника у којима жале за цивилним жртвама у НАТО агресији, министар Вулин је истакао да жели да верује да су искрени, али да сматра да није довољно то што кажу, јер жаљење ће бити искрено тек када буду рекли да жале за сваким војником и полицајцем, јер нико нема право да их убија у једној сувереној држави, у својој земљи, на свом парчету камена.

Жалимо за сваким од њих, и не можемо да заборавимо ни једног од њих. Не можемо да заборавимо, не можемо ни да опростимо – поручио је министар Вулин.

Министар Вулин је истакао да после овог филма, после едиције „Ратник“, сведочења свих ових храбрих људи, више нико неће имати могућности да каже да се нешто није десило и никада више да се то заборави. Историја је написана једном заувек.

Ово више никада неће бити заборављено, ни Паштрик ни Кошаре ни сви они храбри момци који су оставили своје животе и сви ови храбри људи који су преживели – поручио је министар Вулин додајући да ће Министарство одбране, заједно са РТС-ом, наставити да чува традицију и историју.

Како је истакла ауторка филма Слађана Зарић, серијал ратних прича је покушај да се исприча јуначка прича која се дешавала на граници са Албанијом 1999. године и да тим људима, који су се заиста храбро борили, кажемо још једном хвала.

О својим ратним искуствима, данас су говорили и учесници битке на Паштрику из тадашње 549. моторизоване бригаде, међу којима је и заставник Горан Николић, који је истакао да им је много пута било тешко, нарочито кад се изгуби војник, пријатељ или ратни друг.

– Било нам је тешко и када смо морали да се изместимо са Косова и Метохије, на територију Србије, са избеглицама које нису смеле да остану ту без заштите своје војске.

Можда ће неко некада опростити то, али ми морамо да се сећамо и да памтимо шта је било тог пролећа 1999. године. Ми тада нисмо гледали која сила напада и која је јачина те војске, ми смо бранили светињу, Србију, до задњег – истакао је заставник Николић.

.

Говорећи 20 година касније о својим војничким данима и борбама на „Паштрику“ и бомбардовању НАТО авиона, Владимир Цветић истакао је да су се сви свим срцем борили да одбране своју земљу, дајући све од себе, додајући да су били свесни значаја отпора који треба да пруже на том положају.

Резервиста Слободан Младеновић осврнуо се на дешавања на караули „Горожуп“, као и дану када је директним поготком уништено санитетско возило Војске Југославије, када је он рањен, а више људи погинуло.

– За ову државу треба да се гине, јер ми немао резервну, нити ћемо је имати. Сви људи који су били доле знају за кога су се борили, за шта смо се борили и зашта би требало и сада да се боримо – нагласио је Младеновић

„Ратне приче са Паштрика“ други је филм у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране – Војнофилмског центра „Застава филм“, који сведочи о херојској борби припадника наше војске у одбрани отаџбине на Паштрику 1999. године, о којима се врло мало зна.

На основу сведочења више од 30 саговорника, официра, војника, резервиста и добровољаца припадника 549. моторизоване бригаде, испричани су догађаји о борби која је вођена у рејону планине Паштрик. Филм хронолошки прати догађаје од напада на караулу Горожуп до повлачења наше војске после потписивања Кумановског споразума.

Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадесетогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а.

Ауторски тим филма, уз Слађану Зарић, чине и директори фотографије Жарко Пекез и Петар Вујанић, монтажер Бојан Перишић, продуценти Снежана Родић Синђелић и потпуковник Горан Иконић, новинар Весна Илић и композитор Владимир Тошић.

Документарно-играни филм „Ратне приче са Паштрика“ премијерно ће бити приказан у Дому Гарде на Топчидеру, 23. маја у 20 часова. Филм ће, такође, премијерно бити емитован на двадестогодишњицу почетка борби на Паштрику, 26. маја у 21 час на Првом програму РТС-а.

Извор: Восток