Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Kompleks zloglasnog nacističkog logora u Austriji, koji je danas memorijal, postaće nezavisna federalna institucija s međunarodnim upravnim odborom
Mauthauzen (Foto: J. Čalija)
Najveći memorijal iz perioda Drugog svetskog rata u Austriji i jedan od najzloglasnijih nacističkih logora Mauthauzen prerašće u nezavisnu federalnu instituciju s međunarodnim upravnim odborom koji će činiti predstavnici zemalja čiji su građani bili žrtve nacističkog režima. Predlog o reorganizaciji Mauthauzena, koji trenutno ima status memorijala i pod upravom je austrijskog Ministarstva spoljnih poslova, upućen je krajem maja austrijskom Savetu ministara. Oni su ga većinski podržali i njegova primena počeće od 1. januara sledeće godine. Novi status omogućiće da, s jedne strane, memorijalni kompleks bude nezavisniji od političkih struktura, dok će, s druge strane, predstavnici žrtava imati mnogo veća ovlašćenja u njegovom upravljanju. Tako će članovi Međunarodnog komiteta Mauthauzen, koji većinom čine potomci logoraša, dobiti svoje mesto u nadzornom odboru federalnog instituta i biće mnogo više uključeni u donošenje odluka u vezi sa samim memorijalnim kompleksom.
Za njih je to posebno važno, budući da je današnje mesto sećanja na kojem hiljade ljudi svakog maja polažu vence i cveće u znak sećanja na žrtve, u stvari, mesto na kojem je i nastala njihova organizacija. Usred svakodnevnih streljanja, torture, mučenja, robovskog rada, u samom logoru Mauthauzen osnovan je u aprilu 1944. godine međunarodni komitet logoraša. S idejom da se zatočenici organizuju i pokušaju da na svaki način sačuvaju svoje živote, nezavisno od nacije kojoj pripadaju ili političkog opredeljenja. Po oslobođenju, logoraši, članovi Međunarodnog komiteta Mauthauzen nastavili su rad, koji traje i danas. U današnjem komitetu ima veoma malo preživelih zatočenika, svega pet, većina su njihovi potomci, koji dolaze iz 21 zemlje. Član komiteta je i Srbija, a naš predstavnik je Tamara Ćirić, čiji je deda Trivun Danilović preživeo užase Mauthauzena, s teškim i doživotnom posledicama po zdravlje.
Soba imena
Na zvaničnom sajtu memorijala Mauthauzen postoji jednostavan pretraživač, u odeljku „Soba imena”, uz pomoć kojeg se lako može proveriti baza podataka žrtava ovog logora. Odnedavno, ta imena su ispravljena i napisana u originalnoj transkripciji. Naš čitalac, penzionisani pukovnik Novica Savić, skrenuo nam je pažnju na jedno od tih imena. Rajko Sudar u jesen 1943. godine odveden je u logor u Austriji iz rodnog sela Bačevića, u okolini Mostara, mesta za koje Savić kaže da je, posle Prebilovaca, najviše stradalo tokom Drugog svetskog rata. Ispisano ćirilicom, njegovo ime može se naći u „Sobi sećanja”. Uz strašan podatak da je umro u Viner Nojdorfu, jednom od spoljnih logora Mauthauzena, već 3. decembra 1943. godine. Svega nekoliko meseci od kada je uhapšen.
– U surovom i represivnom sistemu logora često su napori komiteta bili neuspešni ili simbolični. Jesu smanjili smrtnost, ali nisu sprečili masovno uništavanje. Mi, današnji članovi komiteta, pokušavamo da ostanemo na putu te logoraške solidarnosti u kojoj se, kad je trebalo pomoći čoveku, nije pitalo ko je ko i odakle dolazi. I da stalno na to podsećamo i naše savremenike. Ali i da čuvamo i branimo dostojno sećanje na svaku žrtvu. Jer mi predstavljamo žrtve, bez obzira na to odakle su – kaže Tamara Ćirić.
Otrgnuti od zaborava žrtve koncentracionog logora Mauthauzen, sačuvati njihova imena i prezimena, možda je i jedan od najtežih zadataka. Sastavljajući spisak srpskih zatočenika ovog logora, Tamara Ćirić i Ljubomir Zečević, dugogodišnji urednik u Radio-televiziji Beograd i jedan od preživelih logoraša, nailazili su na brojne poteškoće. Netačne podatke u dokumentaciji, nepravilno napisana imena, više osoba koje su se vodile pod istim logoraškim brojem… Ne čudi stoga što 71 godinu od proboja logora Mauthauzen mnogi potomci i dalje pokušavaju da saznaju šta se dogodilo s njihovim najmilijima, da li se nalaze na nekom od spiskova, kada su dovedeni u logor, jesu li premeštani u neki od brojnih podlogora…
Mnogim potomcima logoraša ostala su samo porodična sećanja. Jedno takvo čuli smo i od Davida Sadikarija iz Skoplja, koji se javio našoj redakciji posle objavljivanja serijala tekstova o zloglasnom nacističkom logoru u Austriji. Kako nam je ispričao, njegovi roditelji Haim i Slavka Sadikario upoznali su se u Mauthauzenu. U ratu, kao i u logoru, koristili su drugačija imena, Petar Čardarević i Nada Bašić.
– Oboje su bili partizani i oboje su zarobljeni iste, 1941. godine. Otac je bio u obrenovačkom, a majka u mačvanskom partizanskom odredu. Znam da je otac bio odveden u Banjički logor, a majka u šabački zatvor. O danima u Mauthauzenu malo su govorili. Tata mi je pričao da je pokušao da pobegne, bilo je to na samom početku maja 1945. godine. Uhvatili su ga i trebalo je da bude streljan. Spasilo ga je to što je Mauthauzen u međuvremenu oslobođen – priča David Sadikario.
Kako kaže, njegovi roditelji venčali su se posle oslobođenja u Beogradu. Venčani kum bio im je Bogoljub Sremčević, takođe zatočenik Mauthauzena. Kao svadbeni dar poklonio im je srebrnu kašiku koju je ukrao iz zloglasnog logora. Haim Sadikario umro je 1979, u 66. godini života. Njegova supruga Slavka svega godinu dana kasnije, u 58. godini. Njihov sin David i dalje čuva kašiku iz Mauthauzena, kao sećanje na njihove logoraške dane.
Autor: Jelena Čalija
Izvor: Politika
Vezane vijesti:
Mauthauzen – stratište u oba svetska rata | Jadovno 1941.
One Response
Jasenivac treba prikljuciti kao sedmi najmonstruozniji logor mathauzenu ausvicu treblinki…