Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Међународни комитет чува сећање на жртве Маутхаузена

Комплекс злогласног нацистичког логора у Аустрији, који је данас меморијал, постаће независна федерална институција с међународним управним одбором

Централна комеморација у логору Маутхаузен (Фото: Ј. Чалија)
Централна комеморација у логору
Маутхаузен (Фото: Ј. Чалија)

Највећи меморијал из периода Другог светског рата у Аустрији и један од најзлогласнијих нацистичких логора Маутхаузен прерашће у независну федералну институцију с међународним управним одбором који ће чинити представници земаља чији су грађани били жртве нацистичког режима. Предлог о реорганизацији Маутхаузена, који тренутно има статус меморијала и под управом је аустријског Министарства спољних послова, упућен је крајем маја аустријском Савету министара. Они су га већински подржали и његова примена почеће од 1. јануара следеће године. Нови статус омогућиће да, с једне стране, меморијални комплекс буде независнији од политичких структура, док ће, с друге стране, представници жртава имати много већа овлашћења у његовом управљању. Тако ће чланови Међународног комитета Маутхаузен, који већином чине потомци логораша, добити своје место у надзорном одбору федералног института и биће много више укључени у доношење одлука у вези са самим меморијалним комплексом.

За њих је то посебно важно, будући да је данашње место сећања на којем хиљаде људи сваког маја полажу венце и цвеће у знак сећања на жртве, у ствари, место на којем је и настала њихова организација. Усред свакодневних стрељања, тортуре, мучења, робовског рада, у самом логору Маутхаузен основан је у априлу 1944. године међународни комитет логораша. С идејом да се заточеници организују и покушају да на сваки начин сачувају своје животе, независно од нације којој припадају или политичког опредељења. По ослобођењу, логораши, чланови Међународног комитета Маутхаузен наставили су рад, који траје и данас. У данашњем комитету има веома мало преживелих заточеника, свега пет, већина су њихови потомци, који долазе из 21 земље. Члан комитета је и Србија, а наш представник је Тамара Ћирић, чији је деда Тривун Даниловић преживео ужасе Маутхаузена, с тешким и доживотном последицама по здравље.

Соба имена 

На званичном сајту меморијала Маутхаузен постоји једноставан претраживач, у одељку „Соба имена”, уз помоћ којег се лако може проверити база података жртава овог логора. Однедавно, та имена су исправљена и написана у оригиналној транскрипцији. Наш читалац, пензионисани пуковник Новица Савић, скренуо нам је пажњу на једно од тих имена. Рајко Судар у јесен 1943. године одведен је у логор у Аустрији из родног села Бачевића, у околини Мостара, места за које Савић каже да је, после Пребиловаца, највише страдало током Другог светског рата. Исписано ћирилицом, његово име може се наћи у „Соби сећања”. Уз страшан податак да је умро у Винер Нојдорфу, једном од спољних логора Маутхаузена, већ 3. децембра 1943. године. Свега неколико месеци од када је ухапшен.

– У суровом и репресивном систему логора често су напори комитета били неуспешни или симболични. Јесу смањили смртност, али нису спречили масовно уништавање. Ми, данашњи чланови комитета, покушавамо да останемо на путу те логорашке солидарности у којој се, кад је требало помоћи човеку, није питало ко је ко и одакле долази. И да стално на то подсећамо и наше савременике. Али и да чувамо и бранимо достојно сећање на сваку жртву. Јер ми представљамо жртве, без обзира на то одакле су – каже Тамара Ћирић.

Отргнути од заборава жртве концентрационог логора Маутхаузен, сачувати њихова имена и презимена, можда је и један од најтежих задатака. Састављајући списак српских заточеника овог логора, Тамара Ћирић и Љубомир Зечевић, дугогодишњи уредник у Радио-телевизији Београд и један од преживелих логораша, наилазили су на бројне потешкоће. Нетачне податке у документацији, неправилно написана имена, више особа које су се водиле под истим логорашким бројем… Не чуди стога што 71 годину од пробоја логора Маутхаузен многи потомци и даље покушавају да сазнају шта се догодило с њиховим најмилијима, да ли се налазе на неком од спискова, када су доведени у логор, јесу ли премештани у неки од бројних подлогора…

Многим потомцима логораша остала су само породична сећања. Једно такво чули смо и од Давида Садикарија из Скопља, који се јавио нашој редакцији после објављивања серијала текстова о злогласном нацистичком логору у Аустрији. Како нам је испричао, његови родитељи Хаим и Славка Садикарио упознали су се у Маутхаузену. У рату, као и у логору, користили су другачија имена, Петар Чардаревић и Нада Башић.

– Обоје су били партизани и обоје су заробљени исте, 1941. године. Отац је био у обреновачком, а мајка у мачванском партизанском одреду. Знам да је отац био одведен у Бањички логор, а мајка у шабачки затвор. О данима у Маутхаузену мало су говорили. Тата ми је причао да је покушао да побегне, било је то на самом почетку маја 1945. године. Ухватили су га и требало је да буде стрељан. Спасило га је то што је Маутхаузен у међувремену ослобођен – прича Давид Садикарио.

Како каже, његови родитељи венчали су се после ослобођења у Београду. Венчани кум био им је Богољуб Сремчевић, такође заточеник Маутхаузена. Као свадбени дар поклонио им је сребрну кашику коју је украо из злогласног логора. Хаим Садикарио умро је 1979, у 66. години живота. Његова супруга Славка свега годину дана касније, у 58. години. Њихов син Давид и даље чува кашику из Маутхаузена, као сећање на њихове логорашке дане.

Аутор: Јелена Чалија

Извор: Политика

 

Везане вијести:

Маутхаузен – стратиште у оба светска рата | Јадовно 1941.

Маутхаузен: У славу и част Светих новомученика српских …

Комитет људскости је надживео време смрти | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: