Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishВоз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича машиновођа Бобан Костић, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури
Ниш – Воз је био у пламену, а након што га је погодио други пројектил из њега су почели да се извлаче рањени путници, прича данас педесетогодишњи машиновођа Бобан Костић из Ниша, који је управљао возом бомбардованим на мосту у Грделичкој клисури током НАТО агресије у Србији 1999. године.
Путнички воз у Грделичкој клисури, у којем су били цивили, нападнут је 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, идентификовано је 15 погинулих цивила, међу којима је било и деце, а у Грделици ће сутра на државном нивоу бити обележено 18. година од почетка НАТО бомбардовања.
„Сваки наилазак на мост ми је мало дигао адреналин. Никад ми није било свеједно – као да сам знао“, каже Костић, присећајући се тог кобног дана када је управљао путничким возом 393 из Ниша за Скопље.
Наводи да је воз каснио из станице у Нишу десет минута због проблема са кочењем и да је кренуо око 11 сати, те да је при брзини којом се кретао преко моста секунда фалила да ракета погоди локомотиву.
„Ми смо прошли, али људи из другог и трећег вагона нису били те среће. Људи изгубе живот, а не знате ни због чега“, каже Костић, наводећи да некад секунда одлучује да ли ће живот да иде даље.
Први пројектил је, додаје, погодио почетак другог вагона.
Прича да је зауставио воз и од првог војног возила које је наишло тражио да позову Хитну помоћ и ватрогасце, који су после пада те друге ракете брзо стигли.
Међутим, после десет минута је уследила и трећа и четврта ракета које су погодиле воз.
У локомотиви са Костићем био је његов помоћник Горан Микић са којим се касније окумио, а који је тада рањен у ногу од гелера.
„Он је за длаку остао жив, а ја сам био једини неповређен из воза“, наводи Костић и додаје да од буке у локомотиви нису чули ни сирене ни авионе вех само експлозију.
Каже да је његов кум претходно изашао из воза, јер га је ударила контакна мрежа по глави.
„Махинално сам укочио, претпостављали смо шта је, али нисмо били сигурни скроз“, рекао је Костић и навео да је његов кум видео како пада нова ракета на 50 метара од њих.
Увек се, каже, узбуди кад се тога сети и додаје да од тада није управљао возом већ да у железници ради као надзорник локомотиве.
„Размишљао сам много о томе, ми Срби стварно можемо све да преживимо. Не знам да ли би неко други то преживео“, рекао је Костић и истакао да ни приближно тако нешто не би требало да се поноови јер нисмо ничим то заслужили.
Костић ради у железници од 1985., машиновођа је од своје 18. године, а сада каже поново размишља да буде машиновођа, иако је како каже то стресан посао.
(Тањуг)
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Навршава се 17 година од напада на путнички воз у Грделичкој клисури
