Лондонски дневници Милана Грола: Залудни компромиси са Хрватима

У неким записима Грол као да је описивао и све оно што се дешавало у социјалистичкој Југославији и шта је кумовало њеном распаду

Југословенска краљевска влада у Лондону од 1941. до 1945. године пролазила је кроз праву политичку голготу. Ван земље, са младим краљем, грађанским ратом у отаџбини и са нестрпљивим и бескомпромисним Хрватима за вратом, покушавала је да у немогућим условима сачува Краљевину Југославију и обезбједи јој ваљано мјесто на дипломатском поратном столу.

Четири године борбе, политичких залудних борби, преговора и разговора, договором великих сила, посебно Черчила и Стаљина, нестале су као да никада нијесу постојале. Са Владом Краљевине Југославије током Другог свјетског рата као да је нестала и српска државотворна мисао, што је неминовно довело до успостављања бољшевичког и стаљинистичког комунистичког режима у Југославији.

А како је све то изгледало записао је Милан Грол, предсједник Демократске странке у Краљевини Југославији и министар у више емигранстских влада, посебно у оној Слободана Јовановића. Он је своје записе објавио у књизи „Лондонски дневници“, која је објављена у Београду 1990. године.

Његови записи су драгоцјена свједочанства о унутрашњим противрјечностима између Срба и Хрвата, који су буктали и између два рата, а посебно су се разбуктатили у емиграцији у Лондону. Грола је група окупљена око Слободана Јовановића, Јована Дучића, министра иностраних полова Нинчића и амбасадора Фотића, оптуживала да није био довољно Србин и да је због тога био наклоњен Хрватима.

Међутим, након читања његових записа, јасно је да Грол у ратним околностима и сукобима у влади између Срба и Хрвата, покушава да те невоље ријеши демократски, бранећи Југославију, као најбољи државни оквир за балканске народе. На више мјеста Грол пише о томе и често понавља да Југославија мора опстати, упркос томе што многи желе њено нестајање, а међу њима Хрвати, али и Срби.

Жалосно је што је ова књига није у школској лектири, како би млади из прве руке били упознати са мегаломанским политичким жељама Хрвата, па и Срба, и да су оне биле главна сметња очувању Југославије. Његова књига вриједно је свједочанство и односима краљевске владе са генералом Дражом Михаиловићем, министром војске и првим европским грилцем, али она свједочи и како се временом мијењао однос савезника, посебно Енглеза, према Михаиловићу.

Грол не крије да је огорчен ћутањем Хрвата поводом усташких злочина у НДХ-а и често је од њихових представника тражио да се они јасно одреде према томе и да Павелићеву државу оштро осуде. Нажалост, то се није десило, па Грол не крије разочарење због великохрватских жеља и политичког дјеловања на којем је Хрватима на првом мјесту била бановина Хрватска, а не Југославија.

-Хрвати и Словенци нису у стању да разумеју осећања једног народа који је кроз век и по, прескупим жртвама створио државу, утврђивао је … И не могу да разумеју да смо је ми Срби сматрали као изван спора, и под Владаном и Миланом Стојадиновићем. Јер су режими схватани као пролазни, држава као вечна. Код Хрвата и Словенаца добрим делом долази то олако схватање од оскудице државатворног духа. Они су планови увек зидали на рушењу државе, то им је био синоним националне борбе – пише Грол.

А каква је била краљевска влада и са каквим се све несрећама и препрекма суочавала, није промакло Гролу. Он је урођеним политичким инстинктом осјетио шта се дешава и није жалио труда да то и запише.

-На престолу младић о коме земља не зна ништа, а ако историје као ове за женидбом продуже, знаће само зло. Влада растројена и политички људи око ње малобројни и не са великим именима. Војска ништавна, један импровизован батаљон од Словенаца заробљеника. Оно што је изашло из земље деморалисано и крваво завађено. Два разора, српско-хрватски и онај између Драже и партизана, у земљи која нема начина да се спрема за разумну ресторацију и песимизам у свему, описује Грол.

У неким записима Грол као да је описивао и све оно што се дешавало у социјалистичкој Југославији и шта је кумовало њеном распаду. Грол је открио разлоге зашто је до тога морало да дође, али Срби се за тако нешто нијесу припремали, а један од разлога је тај и што нијесу читали Милана Грола.

Аутор: НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ

Извор: ИН4С