Логор смрти Јасеновац

Село Јасеновац

На тромеђи где су се некад у средњем веку додиривала три царства: Турско из Босне, Аустриjско из Славониjе и француско из Баниjе, налази се село Јасеновац. Јасеновац лежи на левоj (северноj) обали реке Саве на оном месту, где на десноj (односно jужноj) обали у Саву утиче река Уна. Уна дели Босну од Баниjе. На десноj обали Саве око Јасеновца и у близини Јасеновца теку и у Саву се уливаjу притокe, речице Струг и Лоња. Зато jе терен око Јасеновца делтаст, испресецан и на jедноj и на другоj обали притокама Саве, а осим тога и низак, подводан и мочваран. И вероватно, баш због тога, због ових природних водених препрека, коjе као реке и речице пресецаjу терен и због самог ниског мочварног подручjа, усташе су после логора у Госпићу решиле да логор смрти пренесу и образуjу у Јасеновцу и околини. Усташе су и у самом месту Јасеновцу имале велики броj своjих политичких присталица и темељан ослонац, па су баш ту и приступили наjкрвавиjем своме делу.

До рата Јасеновац jе био велико место, са развиjеним малим индустриjама и добро развиjеном земљорадњом, а нарочито сточарством и свињогоjством.

Становништво jе било претежно српско, а у мањем делу хрватско – но односи jедних са другима и у верском и у политичком погледу били су коректни, а економски и друштвени живот развиjао се неподвоjено и складно.

Са северне стране места преко такозваног Лоњског Поља дижу се у подводном терену насипи коjима иде железничка пруга Београд – Загреб и зидан пут Новска – Јасеновац – Дубица, и даље. На месту где пруга и пут прелазе Струг саграђена jе била бетонска ћуприjа на путу, а железна на железничкоj прузи. Обе ћуприjе су у рату миниране и уништене, па су уништени и други пропусти и обjекти на железничкоj прузи Новска – Јасеновац – Сисак. Железнички саобраћаj се обавља само северним делом тзв. Лоњском пругом од Новске према Загребу.

На северноj страни места налази се железничка станица, а на jужноj страни места на реци Сави опажа се паробродска станица. Источно од места у непосредноj близини подигнута jе индустриjа Прометне задруге з. с. о. j. у Јасеновцу. Та индустриjа се састоjала од великих циглана, пилане, млина, кречане и металне индустриjе као: творнице ланаца, клешта и сл. Задругари те задруге су породице из Бечића. Народ индустриjу у овом краjу назива «Бечићевом». Од станице Јасеновац до циглане изграђен jе индустриjски колосек нормалне ширине, а од циглане до уз саму Саву изграђен jе индустриjски ускотрачни колосек, коjи се завршава на дрвеним стубовима у самом кориту реке Саве, тако да jе утовар и истовар из Саве у свако доба године могућ. То место за истовар и утовар у Саву названо jе «Граник».

Преко Саве насупрот Јасеновцу налази се село Градина, и одмах до њега село Ораово. Иза Ораова протеже се шума «Просара», а даље се види нижи горски ланац зван Козарац и иза Козарца виши горски ланац зван Козара. На славонскоj страни, од Јасеновца према истоку води камена цеста у село Кошутарицу, Млаку, Јабланац, итд, а западно за село Крапjе, Плесно итд. У месту Крапjу одваjа се нов пут за Црквени Бок, удаљен од Јасеновца 20 км. Са северне стране Јасеновца готово паралелно са железничком пругом иде пут Новска – Јасеновац – Хрватска Дубица, а све су те цесте због ниског подводног терена грађене на насипима са многим ћуприjама на пропустима, потоцима и речицама.

Као и у свим осталим местима и у Јасеновцу jе одмах у почетку окупациjе образован усташки табор, коjи се одмах од почетка показао врло активан, и подржавао jе претварање Јасеновца у велики логор смрти.

Систематско припремање уништења неких народа по растистичкоj теориjи о чистоћи расе

Хитлеровска нацистичка неман образовала jе давно пре избиjања другог светског рата савез «Осовине». Данас се по жалосно-катастрофалним последицама «Савеза» види да jе у садржаjу савеза «Осовина» било, између осталог и поробљавање, распарчавање и подела Краљевине Југославиjе. Осим тога, било jе у програму и потпуно уништење и истребљење неких народа на основу расистичке теориjе о чистоти расе. Требало jе да опусте читави краjеви наше отаџбине и да се створи толико обећавани «животни простор».

Немцима jе требало очистити и осигурати плодне житнице Подунавља и Поморавља, а Италиjанима обале и залеђе Јадрана.

Требало jе зато истребити све Цигане, Јевреjе и Србе и употребљен jе (већ у Пољскоj) испробани систем «логора». По истом систему како су Немци у Пољскоj чистили и истребљавали извесне покраjине од Пољака, тако су и после окупациjе Краљевине Југославиjе приступили цепању териториjа, пресељавању становништва из jедних покраjина у друге. Код тога пресељавања становништво jе пролазило кроз сабирне логоре, где су претресани, пљачкани у транспортима, пребацивани без игде-ичега: без одела, рубља и ствари – без алата и радила, без готовине и хране. Све им jе опљачкано или jош код поласка, или у логорима, тако да су у нове краjеве пресељени само голи, изнемогли животи.

Немци су окупирану Краљевину Југославиjу поцепали у више подручjа. Једно су задржали за себе, помоћу других подкусуривали су рачуне са своjим сателитима и њима дали под окупациjу, а трећину Краљевине Југославиjе назвали су Независном Државом Хрватском и на тоj териториjи су формирали наjужасниjу страховладу, каква нигде у окупираноj Европи ниjе постоjала.

Нацисти су овде истурили пред себе усташки покрет, и преко њега починили толике покоље и стрховита убиjања, каква у историjи до сада нико, никада ниjе ни покушао да учини.

Једна трећина целокупног становништва тога дела Краљевине Југославиjе убиjена jе на наjстрашниjи начин, а примери масовних и поjединачних злочина по своjим перфидним, садистичким и криминалним садржинама превазилазе многе догађаjе и немаjу примера у историjи свих народа и свих векова.

Исти систем уништавања какав су хитлеровци већ испробали у Пољскоj, пренели су и овамо. Но, по обиму, по броjу жртава, по начину мучења и убиjања, по обиму штете и пљачке и по пространству уништених териториjа, масовни злочини и логор Јасеновац превазилазе далеко и све оно што су хитлеровци у Пољскоj учинили.

Док се у jедном делу те канибалистичке «Независне Државе Хрватске» почело са масовним убиjањем, у другим деловима, истовремено, почела су хапшења (у масама) талаца. Поjединачна хапшења, секвестрациjе свих предузећа и имовине, мучења, присилни радови, одвођења у логоре беху свакодневна.

Док су у почетку сва та хапшења,одвођења, мучења и убиjања уприличена као последица подметнутих, измишљених и провокаторских приjава, у даљим недељама и месецима све jе то попримило масовни начин уништавања Срба, Јевреjа и Цигана.

У међувремену jе формирана швапско-усташка зликовачка машина како би страдања, мучења и убиjања у масама дошла на дневни ред

—————————————————————————————————————

<Биографија приређивача                      Садржај                        Формирање логора>