Љушић, Смиља и…

Испоставило се да Радош Љушић ниjе уништио ни jедну jедину књигу. Ниjе урадио ништа од онога то су му приписивали. Хоће ли коначно неко од оних коjи су га провлачили кроз медиjску канализациjу да изађе у jавност и каже: Љушићу, извини?

Ратко Дмитровић

НЕДАВНО jе Радош Љушић смењен с места директора „Службеног гласника“, а на његово место постављена jе Јелена Триван. Видећемо коjим ће се стазама кретати „Гласник“, та колосална српска адреса укњижена пре 200 година, друго нешто jе тема.

Љушић се вратио на Београдски универзитет, по закону има право да предаjе jош три године, али jе, а о томе се мора проговорити, последњих годину и нешто пролазио линиjом медиjског топлог зеца. Ако сте заборавили, група „српских интелектуалаца“, углавном материjално заинтересованих (апанажа у „Гласнику“) потпомогнута залудним ликовима неодољиве потребе да буду општеприсутни, прислонила jе Радоша Љушића уз бок Хитлеровим нацистима. У тоj бестидноj кампањи учествовало jе неколико познатих медиjа, а сада кад jе све утихнуло и кад jе све jасно, завладао jе мук, гласниjи од оне ружне неопростиво прљаве и злонамерне кампање. Таj мук jе све jачи.

Љушића су, подсећам, оптужили да jе машином за резање старог папира уништавао књиге. Хитлерови момци су то своjевремено решавали на ломачи; што због технологиjе што зарад медиjских ефеката.

Месецима су двоjица професора, jедан адвокат, двоjица политичара у принудноj оставци, троjица писаца, од коjих jе Свевишњи само jедном подарио малецки таленат (а и то jе давно потрошено), jедан бивши тамбураш, саветник, твитераш, шта ли jе, пар злонамерних пискарала… тражили jавни суд за Љушића jер, за бога милога, таj човек у 21. веку спаљуjе књиге.

Испоставило се да Радош Љушић ниjе уништио ни jедну jедину књигу. Ниjе поцепао ниjедну страницу. Ниjе урадио ништа од онога што су му приписивали. И шта сад? Хоће ли коначно, а чекамо недељама, неко од оних коjи су га провлачили кроз медиjску канализациjу покушати да спасе образ и презиме остављено сопственоj деци; да изађе у jавност и каже: Љушићу, извини? Само две речи. Има ли ико од њих делић образа и части да спасе не Љушића већ себе. Да скине са сопствене главе прљавштину лажова и клеветника.

Пре неки дан, jедан овдашњи карикатуриста, из истог миљеа као и ловци на Љушића, ставио jе Смиљу Аврамов уз бок Хитлеру, Мусолиниjу и смрти као таквоj. Смиља Аврамов jедан jе од наjвећих ратних злочинаца у историjи, каже српски карикатуриста. Зло достоjно Хитлеровог круга.

Кога jе убила Смиља Аврамов, коме jе нанела зло, коме рекла ружну реч? Смиља Аврамов jе годинама била на челу Светског удружења за међународно право, сматраjу jе jедним од наjбољих познавалаца међународног права у Европи, предавач jе на броjним универзитетима широм света…

Да ли се неко огласио да заштити Смиљу Аврамов, да бар каже да то ниjе у реду? Не. Исти мук као у случаjу Љушића. Ћуте сви: интелектуалци, професори, писци, политичари, новинари, борци за људска права, академици…

Имамо ли ми, овакви какви смо, икакву шансу?

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић