arrow up

Подијелите вијест:

Кустурица: Неопходан осећај за нацију

Редитељ Емир Кустурица одржао предавање у Женеви о културним идентитетима

Фото Танјуг
Фото Танјуг

Редитељ Емир Кустурица одржао је предавање на престижном Институту за међународне и развојне студије у Женеви, на тему “Мултикултурализам данас – да ли заиста постоји”.

Осврнувши се на историјске, политичке, језичке и друге околности у региону, Кустурица је говорио о појму културног идентитета, који у овим крајевима има посебно дубоко значење због митолошке димензије прошлости.

Славни уметник изнео је став да без очувања националног идентитета и поштовања традиције једна нација не може да има будућност, те истакао да “осећај за нацију и национализам нису исто”.

– Увек бих пажљиво правио разлику између осећаја за традиционалну културу и национализма – нагласио је Кустурица. – Осећај за нацију је неопходан, јер у супротном губите своје корене и можете се идентификовати са небодером, али не и са историјом. Сматрам да је потребно да постоји културни идентитет сваког од нас.

На питање из публике – да ли је Сарајево и даље симбол мултикултурализма, редитељ је одвратио да Сарајево нажалост то више није “због тока историје и прегруписавања етничких заједница, које сада живе одвојено једна од друге”.

– То је случај и с многим другим градовима на Балкану, али није с Београдом, где можете наћи све националне заједнице, јер је у њему и даље идеја мултикултурализма жива – навео је Кустурица, који је током предавања више пута цитирао нобеловца Иву Андрића.

Говорећи о мултикултурализму у времену глобализације, Кустурица је рекао да је “глобализам био шанса”, али “глобализам који није исто што и колонизација”.

О ФИЛМУ И МУЗИЦИ

Предавање Емира Кустурице је организовала Амбасада Србије у Швајцарској уз подршку Министарства културе и информисања.

Кустурица је присуствовао пројекцији свог филма “Супер 8 приче” у “Кући уметности Гритли”, где је пред пуном двораном, говорио о својим филмовима и бављењу музиком.

Аутор: М. Н. М.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Емир Кустурица: Ако крену ракете нестаће људи у пакленој …

Велике промјене политике на Балкану водиле би у крвопролиће …

Један дан у животу Херте Милер | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​