Он је нагласио да ће сигурно радити на теми страдања у Јасеновцу, али никако у духу у којем је у посљедње вријеме српска кинематографија снимила неколицину, како каже, пригодних филмова.
„Сада правити филм нагло, одједном о Јасеновцу, то би било као снимати филм о Првом свјетском рату, а мислим да то није добро, једноставно зато што филм мора прије свега да израсте, како рекох, из доброг амбијента. Није иста ствар направити водоскок и филм. А овдје се ти појмови бркају“, рекао је Кустурица за „Спутњик“.
Он је додао да се убраја у ауторе који планирају своје филмове мултикултурално, прецизирајући да се његова идеја о филму подудара са идејом мултикултуралних друштава.
„Имам сада три-четири пројекта од којих не знам који бих прије започео. Али то ми се свиђа. Као кад читам двије-три књиге, па прочитам прво ону која ми је најдужа. Дакле, филм о Јасеновцу је у повоју. Он би требало да добије своју основу, али сматрам да се серија пригодних филмова који су у Србији започети наставља и већ постоје претенденти који су једноставно то блокирали“, истакао је Кустурица.
Упитан да ли се већ више од једне деценије осјећа усамљено у мисији истицања ауторског филма и промовисања младих талената, Кустурица је рекао да је он један од оних који су успјели да језик фестивала преведу на језик биоскопа.
„Сви моји филмови које сам радио били су приказивани заправо срећном игром околности јер су на фестивалима били препоручени у огромном броју земаља и у огромном броју биоскопа“, напоменуо је Кустурица.
Он је указао да је то сада све више у опасности, како због „Нетфликса“, који сигурним корацима преузима биоскопе у своје руке, тако и због смањене могућности да се из једног простора фестивала уђе у дистрибутивну мрежу.
Како је сликовито објаснио Кустурица, та дистрибутивна мрежа нападнута је великим бројем кромпира испод којих је немогуће наћи онај најфинији јер чак и ако се нађе, биће му онемогућено да живи у биоскопу.
Упитан да објасни стање културе у Србији у 2018. години, Кустурица је оцијенио да постоји добар погон – људи који једноставно покрећу идеје о култури и да та потреба све више и снажније доминира Србијом.
„Ево, издвајају и више средстава за филм, покушавају да буду барем оно што је Хрватска и Словенија, што је добро. А општи фонд српске културе је заправо њен заштитни знак. Оно што је у свијету позоришта и филма важно то је да нам јунаци буду прави глумци, а никако представници ријалитија“, каже Кустурица.
Извор: РТРС