13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

Пише: Јадовно 1941.

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба.

Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју.

Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани у оближње бунаре.

Игром случаја једна жена, иако приклана, успјева да се извуче испод гомиле лешева и да се спасе. Међу страдалима било је и већи број дјеце.

Остала дјеца и жене потрпани су у возове те депортовани у логоре смрти (Јасеновац, Стара Градишка…) који се налазе неких 30 километара од Кусоња.

Дјеца која су била већ нешто већа и радно способна подијељена су хрватским фамилијама да би обављали послове у пољу.

Мањи број скроз мале дјеце је усвојен.

Осталој малој дјеци се губи сваки траг и може се само слутити која их је судбина снашла.

Мањи дио веће дјеце која је била узета за рад у пољима послије рата се успијела вратити у родно село те свједочити о овом страшном злочину.

После рата, црква није имала дозволу за обнављање. Ипак, 1987. године, почело се са радовима. Од 1991. до 1995. све што је урађено поново је уништено.