КУРДУЛИЈИН „ЛЕТ“ НАД СРПСКИМ ЈАМАМА: Сондама претражио цело подручје НДХ , тражећи скривене гробнице

Страхиња Курдулија, родом из села Корита крај Гацка, у јуну 1941. имао је пет година. Његова најужа фамилија и он су из једне од неколико породица из овог краја којој лоза није угашена у злогласној Коринћанској јами.

Пише: Драган Вујичић

Тај усташки злочин на граници Херцеговине и Црне Горе био је први велики покољ Срба у БиХ, а јама код Гацка је прва масовна српска гробница у том крају. Пред безданом је ликвидирано и у њега бачено 167 Срба од 16 до 60 година. Накнадно, још њих 50, доведених са разних страна.

Страхиња је данас у озбиљним годинама. Не одваја се од 36 страница руком писаног материјала о српским страдањима у НДХ мимо стратишта у Јадовну, Јасеновцу, Старој Градишки. Тих 36 страница су сиже његовог животног дела – Атласа усташког геноцида над српским народом у НДХ од 1941. до 1945. У седам мапа и 36 руком „одболованих“ страна стало је 2.643 локалитета где су убијани Срби, 84 зоне масовног страдања, 84 јаме, 47 сабирних и концентрационих логора и 24 бунара пуњених српским живљем, са 246.025 убијених.
Сурово је чудесна судбина овог Херцеговца. Други светски рат је преживео скривајући се са породицом у пећинама у крашким областима дуж границе са Црном Гором. Памти да му је отац био први Србин који је још 5. јуна 1941. ушао у ту огромну Коринћанску гробницу и из ње „вадио“ своје Курдулије. Причао му је то отац све и плакао кад је причао, вели Страхиња.

После рата 1945. село Корита је расељено. Преживели су се нашли у Међи у Банату, као колонисти. Страхиња је завршио за рударског инжењера и 33 године је радио као геофизичар у Савезном институту за истраживање гео-сировина. Цео радни век је проводио у авиону са сондама за истраживање „подземља“.
– Када сам почео да радим тражили смо углавном радиоактивне материјале, то је било време када су „атоми“ били интересантни за науку у СФРЈ – сећа се Курдулија. – Али, никад нисам заборавио на јаме и стратишта мог народа и најмање две деценије сам проучавао бездане голубњаче где је забележено да су у Другом светском рату бацани Срби. Генерал Јефто Шашић и још 13 генерала и пуковника тадашње ЈНА дали су ми драгоцени материјал из војних архива са записима о магнум кримену над нашим народом – додаје Курдулија.
Сем аеродрома у СФРЈ, упознао је и све велике библиотеке и архиве у бившој држави трагајући за сакривеним геноцидом. Подсећа да се НДХ простирала на 98.572 километра квадратних, а он сам истражио је чак 73.925 км2! Сакривени геноцид разврстан је у седам регија – Херцеговина, Источна Босна, Средња Босна, Западна, Лика, Кордун и Банија, Славонија и Срем.

Генерали и пуковници тадашње ЈНА дали ми драгоцени материјал из војних архива

И док шири седам мапа српског страдања у јамама и равничарским бунарима, Страхиња цитира Брехта: „Утроба која је једном породила фашизам способна је да га поново рађа“:
– У Херцеговини је евидентиран 81 локалитет усташког покоља, од којих су шест масовног карактера, затим 27 јама у које су бацани Срби, често пута маљевима разбијених глава. На овом „мом простору“ евидентирана су четири концентрациона логора са 6.916 убијених. Не могу да не приметим: на овом простору Херцеговине 24. јуна 1981. у Међугорју се појавила Госпа, и то тачно на 40-годишњицу највећег покоља српског живља 1941. на локалитету који геометријски прецизно окружује пет локалитета масовног злочина и осам дубоких јама у којима су скончали Срби.
Истраживања Курдулије у источној Босни евидентирала су 731 локалитет као стратишта. Убележена је једна јама, 16 сабирних и концентрационих логора и 50.000 убијених сународника.
– Из записа Пере Ђукановића, у књизи „Устанак на Дрини“, сазнајемо о свирепом злочину усташа над одраслим мушкарцима Дрињаче и околине. Србе су клали над храстовим буретом. Кад су завршили, буре од 150 литара било је пуно људске крви. Усташе су се хвалиле да то спремају поклон Павелићу…

У седам исцртаних мапа геноцида над Србима од 1941 до 1945. стало 246.025 убијених

Додаје да је у офанзиви „Црне легије“, коју је предводио усташки злочинац, пуковник Јуре Францетић, на подручју Романије, Рогатице и Хан Пијеска убијено на хиљаде, а само из мале општине Борике 605 Срба, од којих је 199 њих спаљено.
Његова „мапа геноцида“ бележи још много страшних масакра међу којима и у Средњој Босни где су забележене 11.374 жртве. Масовни покољи Срба били су и на простору Ливна, Дувна, Купреса, а посебно је позната јама Занесовићи код Бугојна, са више од 1.700 убијених.
– Следећа најужаснија стратишта сам нашао на просторима Лике, Кордуна и Баније са 545 локалитета, 18 зона масовног страдања, 33 јаме, седам сабирних и концентрационих логора и 55.547 убијених. Са подручја госпићког среза убијено је од стране усташа 1.407 деце. Најмлађе бачено у ватру било је дете Милета Репца, које је имало само један дан. У том подручју чувена је Шаранова јама где је скончало 55 српских свештеника – наводи наш саговорник.

Рецензија из САНУ

Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945. Страхиње Курдулије је настао у Историјском институту САНУ уз помоћ академика Славенка Терзића. Истраживање су рецензирали академици Василије Крестић и Славко Гавриловић. Између осталог у рецензији пише: „То су текстови ужаса и само ужаса, пред којима бледе и ‘Јама’ и ‘Мајка православна’, и свака људска машта, реч, чин. Мапе страдања налазе се распете на зидовима Историјског института наше академије“.

У Славонији се налази 485 места, са 18 зона масовног страдања, 15 сабирних и концентрационих логора, 21 бунар у којима су завршили Срби, са 33.089 жртава. На подручју Грубишног поља нема ниједног села у којем је било српског живља, а да није погођено усташким покољима.

Средином августа 1942. године усташка казнена експедиција јачине једне бојне, под командом злогласног Макса Лубурића, извршила је незабележени погром у долини реке Орљаве. У ОШ у Павловцима су направили импровизовани сабирни логор, у који су 14. августа довели неколико стотина жена и деце. Истог дана предвече, у шуми Горјански Долови, масакрирали су 105 људи. Наредног дана у једној кући у Пасиковцима спалили су 95 жена и деце. Трећег дана, у селу Слобоштина, направљен је масован злочин какав се не памти. Тог дана усташе су покупиле нејач из 24 српска села, којима су придодали раније прикупљене затворенике из школе у селу Павловци. Била је то колона од 1.368 жена, деце и десетак стараца. Из једног парохијског бунара после рата извађено је 559 лешева…
Дивљале су усташе и у Срему, истиче Курдулија, где је укупно на 116 локалитета, убијено 11.899 људи. Почетком августа 1942. године у Загребу је донета одлука да се у Срем упути специјални изасланик Виктор Томић. Злочини под његовом командом трајали су од 8. августа до 16. септембра 1942. и у себи објединили све облике усташког деловања у Срему. Хапшени су и убијани најугледнији Срби, међу којима и Сава Шумановић.

Извор: НОВОСТИ