fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Krst na čelu Mahmuta Bušatlije

Trenutak krštenja u crkvi na Ćipuru, mitropolit Amfilohije kao kum

Trenutak krštenja u crkvi na Ćipuru, mitropolit Amfilohije kao kum


Dinastija Bušatlija, potomstvo poturčenog srednjeg sina Ivana Crnojevića, za 300 godina je ostavila krvavi pečat u istoriji i sudbini Crne Gore.

Ovo­go­di­šnje Sre­te­nje Go­spod­nje osta­će upi­sa­no u ana­li­ma Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske po jed­nom neo­bič­nom kr­šte­nju ka­kvo ni­je za­pam­će­no ot­kad je Ivan Cr­no­je­vić osno­vao prestoni­cu pod Or­lo­vim kr­šem i pri­je 530 go­di­na uda­rio te­me­lje Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Arhije­rej­ski protoprezviter i se­kre­tar Mi­tro­po­li­je Obren Jo­va­no­vić sta­vio je krst na če­lo Mah­mu­ta Bu­ša­tli­je, po­zna­tog beo­grad­skog eko­no­mi­ste, ko­jem je ku­mo­vao lič­no mi­tro­po­lit crno­gor­sko-pri­mor­ski Amfilo­hi­je.

Da sve bu­de još za­ni­mlji­vi­je, Bu­ša­tli­ja je po­sled­nji iz­da­nak te ču­ve­ne ska­dar­ske di­na­stič­ke lo­ze, či­ji je ro­do­na­čel­nik bio Sta­ni­ša Stan­ko Cr­no­je­vić, po­tur­če­ni sred­nji sin cr­no­gor­skog vla­da­ra Iva­na Cr­no­je­vi­ća, od­no­sno di­rekt­ni po­to­mak gla­so­vi­tog ska­dar­skog ve­zi­ra Mah­mut-pa­še Bu­ša­tli­je, ko­jem su Cr­no­gor­ci do­šli gla­ve u po­zna­toj bi­ci na Kru­si­ma kod Pod­go­ri­ce, 3. ok­to­bra 1796. go­di­ne.

Ko­nač­no, sve se do­go­di­lo tač­no 500 go­di­na po­što je Sta­ni­ša Stan­ko Cr­no­je­vić, kao san­džak-beg Skender Bu­ša­tli­ja, do­la­zio na Ce­ti­nje 1514. go­di­ne. Sve to su bi­li raz­lo­zi da mi­tro­po­lit Amfilohi­je svom še­zde­se­to­smo­go­di­šnjem kum­če­tu, ko­je je svo­jom vo­ljom i že­ljom, bez iči­jeg pritiska i na­go­vo­ra, pri pu­noj svi­je­sti i sa­vje­sti, od­lu­či­lo da se vra­ti vje­ri pra­dje­dov­skoj, uzme upra­vo ime i pre­zi­me pr­vog vi­đe­ni­jeg i po­zna­ti­jeg Cr­no­gor­ca i Sr­bi­na ko­ji je pri­mio islam – Stanka Cr­no­je­vi­ća.

Iako taj ti­hi i skrom­ni čo­vjek ni­je že­lio da od sve­ga ovo­ga pra­vi bi­lo ka­kvu pa­ra­du, već da to bu­de sa­mo nje­gov lič­ni, pri­vat­ni, po­ro­dič­ni čin, iako je na to­me in­si­sti­ra­la i Mi­tro­po­li­ja, pa i sam mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, sve je, ipak po­bu­di­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i da­le­ko pre­va­zi­šlo gra­ni­ce pri­vat­no­sti. „Dan“ je pro­ci­je­nio da je za či­ta­o­ce, od sa­mog či­na krštenja i onog što je taj do­ga­đaj pra­ti­lo, za­ni­mlji­vi­ja pred­i­sto­ri­ja, sve ono što je prethodi­lo ovom či­nu, sa­ga o po­tom­stvu poturčenog Stan­ka Cr­no­je­vi­ća, ko­ji do da­nas u predanju slo­vi kao si­no­nim ne­vje­re i iz­daj­stva otadžbi­ne. Sve to tim vi­še što su nje­go­vi potom­ci, pa­še i ve­zi­ri ko­ji su se smje­nji­va­li u Ska­dru, osta­vi­li ne­iz­bri­si­vi, kr­va­vi trag u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, trag ko­ji se pro­te­že kroz vi­še od tri vi­je­ka. Sto­ga smo za­mo­li­li profe­so­ra Pre­dra­ga Vu­ki­ća, po­zna­tog ce­tinj­skog isto­ri­ča­ra, da za na­še či­ta­o­ce is­pri­ča tu muč­nu sto­ri­ju.

– Ne­sum­nji­vo je da su na isto­rij­skoj sud­bi­ni Cr­ne Go­re od po­lo­vi­ne 15. vi­je­ka pa sve do 1918. go­di­ne tri po­ro­di­ce osta­vi­le ne­iz­bri­si­vi pe­čat. Osim Pe­tro­vi­ća, to su, po mom uvje­re­nju, i Cr­no­je­vi­ći i Bu­ša­tli­je ko­ji pred­sta­vlja­ju ogra­nak Cr­ni­je­vi­ća, po­tom­stvo Sta­ni­še Stan­ka Crno­je­vi­ća, sred­njeg si­na Iva­na Cr­no­je­vi­ća ko­ji je pri­mio islam pri­je vi­še od pet vje­ko­va – ka­že Vu­kić.

Na gro­bu pra­o­ca

Sve­ča­ni čin kr­šte­nja oba­vljen je u dvor­skoj cr­kvi na Ći­pu­ru, ko­ju je knjaz Ni­ko­la Pe­tro­vić podi­gao na te­me­lju drev­ne za­du­žbi­ne Iva­na Cr­no­je­vi­ća i u ko­joj se na­la­zi i grob najpoznatijeg iz­dan­ka iz te di­na­stič­ke lo­ze.
– Evo da­nas Mah­mut Bu­ša­tli­ja vra­tio se svo­me do­mu, svo­joj sve­ti­nji, vra­tio se gro­bu svo­ga prao­ca Iva­na Cr­no­je­vi­ća, i od Mah­mu­ta, evo ga, po­no­vo, oba­sjan svje­tlo­šću, isti­nom i ljubavlju Bož­jom, postao je Stan­ko Cr­no­je­vić – re­kao je u krat­koj be­sje­di Stan­kov kum mitropolit Am­fi­lo­hi­je.

 

Sju­tra: ČIM JE PAO ŽA­BLjAK, PRE­DAO SE I SKA­DAR

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: