Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Крст на челу Махмута Бушатлије

Датум објаве: среда, 11 марта, 2015
Величина слова: A- A+

Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум

Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум


Династиjа Бушатлиjа, потомство потурченог средњег сина Ивана Црноjевића, за 300 година jе оставила крвави печат у историjи и судбини Црне Горе.

Oво­го­ди­шње Сре­те­ње Го­спод­ње оста­ће упи­са­но у ана­ли­ма Ми­тро­по­ли­jе цр­но­гор­ско-при­мор­ске по jед­ном нео­бич­ном кр­ште­њу ка­кво ни­jе за­пам­ће­но от­кад jе Иван Цр­но­jе­вић осно­вао престoни­цу под Ор­ло­вим кр­шем и при­jе 530 го­ди­на уда­рио те­ме­ље Це­тињ­ског ма­на­сти­ра. Архиjе­реj­ски протопрезвитер и се­кре­тар Ми­тро­по­ли­jе Обрен Јо­ва­но­вић ста­вио jе крст на че­ло Мах­му­та Бу­ша­тли­jе, по­зна­тог бео­град­ског еко­но­ми­сте, ко­jем jе ку­мо­вао лич­но ми­тро­по­лит црно­гор­ско-при­мор­ски Амфило­хи­jе.

Да све бу­де jош за­ни­мљи­ви­jе, Бу­ша­тли­jа jе по­след­њи из­да­нак те чу­ве­не ска­дар­ске ди­на­стич­ке ло­зе, чи­jи jе ро­до­на­чел­ник био Ста­ни­ша Стан­ко Цр­но­jе­вић, по­тур­че­ни сред­њи син цр­но­гор­ског вла­да­ра Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, од­но­сно ди­рект­ни по­то­мак гла­со­ви­тог ска­дар­ског ве­зи­ра Мах­мут-па­ше Бу­ша­тли­jе, ко­jем су Цр­но­гор­ци до­шли гла­ве у по­зна­тоj би­ци на Кру­си­ма код Под­го­ри­це, 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не.

Ко­нач­но, све се до­го­ди­ло тач­но 500 го­ди­на по­што jе Ста­ни­ша Стан­ко Цр­но­jе­вић, као сан­џак-бег Скендер Бу­ша­тли­jа, до­ла­зио на Це­ти­ње 1514. го­ди­не. Све то су би­ли раз­ло­зи да ми­тро­по­лит Амфилохи­jе свом ше­зде­се­то­смо­го­ди­шњем кум­че­ту, ко­jе jе сво­jом во­љом и же­љом, без ичи­jег притиска и на­го­во­ра, при пу­ноj сви­jе­сти и са­вjе­сти, од­лу­чи­ло да се вра­ти вjе­ри пра­дjе­дов­скоj, узме упра­во име и пре­зи­ме пр­вог ви­ђе­ни­jег и по­зна­ти­jег Цр­но­гор­ца и Ср­би­на ко­jи jе при­мио ислам – Станка Цр­но­jе­ви­ћа.

Иако таj ти­хи и скром­ни чо­вjек ни­jе же­лио да од све­га ово­га пра­ви би­ло ка­кву па­ра­ду, већ да то бу­де са­мо ње­гов лич­ни, при­ват­ни, по­ро­дич­ни чин, иако jе на то­ме ин­си­сти­ра­ла и Ми­тро­по­ли­jа, па и сам ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­jе, све jе, ипак по­бу­ди­ло ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и да­ле­ко пре­ва­зи­шло гра­ни­це при­ват­но­сти. „Дан“ jе про­ци­jе­нио да jе за чи­та­о­це, од са­мог чи­на крштења и оног што jе таj до­га­ђаj пра­ти­ло, за­ни­мљи­ви­jа пред­и­сто­ри­jа, све оно што jе претходи­ло овом чи­ну, са­га о по­том­ству потурченог Стан­ка Цр­но­jе­ви­ћа, ко­jи до да­нас у предању сло­ви као си­но­ним не­вjе­ре и из­даj­ства отаџби­не. Све то тим ви­ше што су ње­го­ви потом­ци, па­ше и ве­зи­ри ко­jи су се смjе­њи­ва­ли у Ска­дру, оста­ви­ли не­из­бри­си­ви, кр­ва­ви траг у цр­но­гор­скоj исто­ри­jи, траг ко­jи се про­те­же кроз ви­ше од три ви­jе­ка. Сто­га смо за­мо­ли­ли профе­со­ра Пре­дра­га Ву­ки­ћа, по­зна­тог це­тињ­ског исто­ри­ча­ра, да за на­ше чи­та­о­це ис­при­ча ту муч­ну сто­ри­jу.

– Не­сум­њи­во jе да су на исто­риj­скоj суд­би­ни Цр­не Го­ре од по­ло­ви­не 15. ви­jе­ка па све до 1918. го­ди­не три по­ро­ди­це оста­ви­ле не­из­бри­си­ви пе­чат. Осим Пе­тро­ви­ћа, то су, по мом увjе­ре­њу, и Цр­но­jе­ви­ћи и Бу­ша­тли­jе ко­jи пред­ста­вља­jу огра­нак Цр­ни­jе­ви­ћа, по­том­ство Ста­ни­ше Стан­ка Црно­jе­ви­ћа, сред­њег си­на Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа ко­jи jе при­мио ислам при­jе ви­ше од пет вjе­ко­ва – ка­же Ву­кић.

На гро­бу пра­о­ца

Све­ча­ни чин кр­ште­ња оба­вљен jе у двор­скоj цр­кви на Ћи­пу­ру, ко­jу jе књаз Ни­ко­ла Пе­тро­вић поди­гао на те­ме­љу древ­не за­ду­жби­не Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа и у ко­jоj се на­ла­зи и гроб наjпознатиjег из­дан­ка из те ди­на­стич­ке ло­зе.
– Ево да­нас Мах­мут Бу­ша­тли­jа вра­тио се сво­ме до­му, сво­jоj све­ти­њи, вра­тио се гро­бу сво­га прао­ца Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, и од Мах­му­та, ево га, по­но­во, оба­сjан свjе­тло­шћу, исти­ном и љубављу Бож­jом, постао jе Стан­ко Цр­но­jе­вић – ре­као jе у крат­коj бе­сjе­ди Стан­ков кум митрополит Ам­фи­ло­хи­jе.

 

Сjу­тра: ЧИМ ЈЕ ПАО ЖА­БЉАК, ПРЕ­ДАО СЕ И СКА­ДАР

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top