fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Крст на челу Махмута Бушатлије

Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум

Тренутак крштења у цркви на Ћипуру, митрополит Амфилохиjе као кум


Династиjа Бушатлиjа, потомство потурченог средњег сина Ивана Црноjевића, за 300 година jе оставила крвави печат у историjи и судбини Црне Горе.

Oво­го­ди­шње Сре­те­ње Го­спод­ње оста­ће упи­са­но у ана­ли­ма Ми­тро­по­ли­jе цр­но­гор­ско-при­мор­ске по jед­ном нео­бич­ном кр­ште­њу ка­кво ни­jе за­пам­ће­но от­кад jе Иван Цр­но­jе­вић осно­вао престoни­цу под Ор­ло­вим кр­шем и при­jе 530 го­ди­на уда­рио те­ме­ље Це­тињ­ског ма­на­сти­ра. Архиjе­реj­ски протопрезвитер и се­кре­тар Ми­тро­по­ли­jе Обрен Јо­ва­но­вић ста­вио jе крст на че­ло Мах­му­та Бу­ша­тли­jе, по­зна­тог бео­град­ског еко­но­ми­сте, ко­jем jе ку­мо­вао лич­но ми­тро­по­лит црно­гор­ско-при­мор­ски Амфило­хи­jе.

Да све бу­де jош за­ни­мљи­ви­jе, Бу­ша­тли­jа jе по­след­њи из­да­нак те чу­ве­не ска­дар­ске ди­на­стич­ке ло­зе, чи­jи jе ро­до­на­чел­ник био Ста­ни­ша Стан­ко Цр­но­jе­вић, по­тур­че­ни сред­њи син цр­но­гор­ског вла­да­ра Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, од­но­сно ди­рект­ни по­то­мак гла­со­ви­тог ска­дар­ског ве­зи­ра Мах­мут-па­ше Бу­ша­тли­jе, ко­jем су Цр­но­гор­ци до­шли гла­ве у по­зна­тоj би­ци на Кру­си­ма код Под­го­ри­це, 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не.

Ко­нач­но, све се до­го­ди­ло тач­но 500 го­ди­на по­што jе Ста­ни­ша Стан­ко Цр­но­jе­вић, као сан­џак-бег Скендер Бу­ша­тли­jа, до­ла­зио на Це­ти­ње 1514. го­ди­не. Све то су би­ли раз­ло­зи да ми­тро­по­лит Амфилохи­jе свом ше­зде­се­то­смо­го­ди­шњем кум­че­ту, ко­jе jе сво­jом во­љом и же­љом, без ичи­jег притиска и на­го­во­ра, при пу­ноj сви­jе­сти и са­вjе­сти, од­лу­чи­ло да се вра­ти вjе­ри пра­дjе­дов­скоj, узме упра­во име и пре­зи­ме пр­вог ви­ђе­ни­jег и по­зна­ти­jег Цр­но­гор­ца и Ср­би­на ко­jи jе при­мио ислам – Станка Цр­но­jе­ви­ћа.

Иако таj ти­хи и скром­ни чо­вjек ни­jе же­лио да од све­га ово­га пра­ви би­ло ка­кву па­ра­ду, већ да то бу­де са­мо ње­гов лич­ни, при­ват­ни, по­ро­дич­ни чин, иако jе на то­ме ин­си­сти­ра­ла и Ми­тро­по­ли­jа, па и сам ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­jе, све jе, ипак по­бу­ди­ло ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње и да­ле­ко пре­ва­зи­шло гра­ни­це при­ват­но­сти. „Дан“ jе про­ци­jе­нио да jе за чи­та­о­це, од са­мог чи­на крштења и оног што jе таj до­га­ђаj пра­ти­ло, за­ни­мљи­ви­jа пред­и­сто­ри­jа, све оно што jе претходи­ло овом чи­ну, са­га о по­том­ству потурченог Стан­ка Цр­но­jе­ви­ћа, ко­jи до да­нас у предању сло­ви као си­но­ним не­вjе­ре и из­даj­ства отаџби­не. Све то тим ви­ше што су ње­го­ви потом­ци, па­ше и ве­зи­ри ко­jи су се смjе­њи­ва­ли у Ска­дру, оста­ви­ли не­из­бри­си­ви, кр­ва­ви траг у цр­но­гор­скоj исто­ри­jи, траг ко­jи се про­те­же кроз ви­ше од три ви­jе­ка. Сто­га смо за­мо­ли­ли профе­со­ра Пре­дра­га Ву­ки­ћа, по­зна­тог це­тињ­ског исто­ри­ча­ра, да за на­ше чи­та­о­це ис­при­ча ту муч­ну сто­ри­jу.

– Не­сум­њи­во jе да су на исто­риj­скоj суд­би­ни Цр­не Го­ре од по­ло­ви­не 15. ви­jе­ка па све до 1918. го­ди­не три по­ро­ди­це оста­ви­ле не­из­бри­си­ви пе­чат. Осим Пе­тро­ви­ћа, то су, по мом увjе­ре­њу, и Цр­но­jе­ви­ћи и Бу­ша­тли­jе ко­jи пред­ста­вља­jу огра­нак Цр­ни­jе­ви­ћа, по­том­ство Ста­ни­ше Стан­ка Црно­jе­ви­ћа, сред­њег си­на Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа ко­jи jе при­мио ислам при­jе ви­ше од пет вjе­ко­ва – ка­же Ву­кић.

На гро­бу пра­о­ца

Све­ча­ни чин кр­ште­ња оба­вљен jе у двор­скоj цр­кви на Ћи­пу­ру, ко­jу jе књаз Ни­ко­ла Пе­тро­вић поди­гао на те­ме­љу древ­не за­ду­жби­не Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа и у ко­jоj се на­ла­зи и гроб наjпознатиjег из­дан­ка из те ди­на­стич­ке ло­зе.
– Ево да­нас Мах­мут Бу­ша­тли­jа вра­тио се сво­ме до­му, сво­jоj све­ти­њи, вра­тио се гро­бу сво­га прао­ца Ива­на Цр­но­jе­ви­ћа, и од Мах­му­та, ево га, по­но­во, оба­сjан свjе­тло­шћу, исти­ном и љубављу Бож­jом, постао jе Стан­ко Цр­но­jе­вић – ре­као jе у крат­коj бе­сjе­ди Стан­ков кум митрополит Ам­фи­ло­хи­jе.

 

Сjу­тра: ЧИМ ЈЕ ПАО ЖА­БЉАК, ПРЕ­ДАО СЕ И СКА­ДАР

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: