Krivična prijava zbog učešća Bundesvera u bombardovanju Srbije

Nemački advokat Vilfrid Šmic podneo je krivične prijave protiv svih poslanika Bundestaga i članova Vlade koji su 16. oktobra 1998. glasali za učešće Bundesvera u bombardovanju Srbije, objavio je „Dojče vele“.

DV navodi da je, prema nekim svedočenjima, posebnu važnost za odluku o početku bombardovanja SR Jugoslavije pre 19 godina imao pristanak Nemačke na intervenciju.

„Poštovane dame i gospodo, zbog slanja jedinica Bundesvera u Srbiju i svih ostalih postupaka koji su u potonjem periodu doprineli održavanju te misije Bundesvera podnosim krivičnu prijavu“, piše na početku pisma koje je Šmic uputio Saveznom državnom tužilaštvu u Karlsrueu 16. marta ove godine.

DV navodi da „ovo nije prvi pravni poduhvat zbog učešća Nemačke u bombardovanju SR Jugoslavije bez mandata UN, ali je svakako najambiciozniji“.

Navodi se da Šmicova optužba glasi: „Učešće u kapitalnom zločinu i priprema napadačkog rata“.

„Niko ne može da kaže kako bi se po stanovništvo razvili događaji u takozvanom kosovskom konfliktu, u Avganistanu i Siriji da nije bilo učešća Bundesvera. Ali Nemačka se sigurno ne bi vojno angažovala u Avganistanu i Siriji da je pre toga učešće Bundesvera u bombardovanju Srbije bilo krivično-pravno procesuirano“, navodi Šmic u krivičnoj prijavi.

Nemački advokat dalje navodi da bi „uz to odbijanje nemačkog naroda da se uključi u ovu intervenciju, protivno međunarodnom pravu, impresioniralo ceo svet i svakako bi doprinelo tome da se međunarodnom pravu da više težine“.

Šmic dodaje da je učešće u tom ratu bilo početak „nebrojenih varijanti prave pravcate ratne propagande i ratnog huškanja, kao i više protivpravnih misija Bundesvera“.

DV navodi da je ovaj advokat ranije ove godine podneo sličnu prijavu zbog učešća nemačke vojske u sirijskom ratu.

Nemački međunarodni radio podseća da je „učešće Nemačke u ratnoj misiji, prvi put od poraza i okupacije Nemačke u Drugom svetskom ratu, povela Vlada kancelara Gerharda Šredera, sa ministrom spoljnih dela Jozefom Fišerom kao prvom violinom kada je vojni udar na SRJ trebalo pravdati“.

„Nisam naučio samo: nikad više rat. Naučio sam i ovo: nikad više Aušvic“, rekao je Fišer u aprilu 1999. godine pravdajući tako intervenciju u Jugoslaviji.

DV navodi da je Fišer „posle tvrdio da nije hteo time da uporedi nacističke i srpske zločine“.

Podseća se i da je „bivši kancelar Šreder pre četiri godine priznao da je prekršio međunarodno pravo“, govoreći o ruskom pripajanju Krima u debati nedeljnika „Cajt“.

„Naravno da to što se dešava na Krimu predstavlja kršenje međunarodnog prava. Ali znate zašto sam malo obazriviji kada treba upreti prstom? Sada ću Vam reći. Jer sam naime i sam to uradio, prekršio sam međunarodno pravo“, rekao je tada Šreder.

DV navodi da je „šokantnih saznanja bilo i ranije, recimo da su od nemačkih poslanika pre početka bombardovanja skrivane relevantne informacije sa pregovora u Rambujeu, što je važno, jer je Bundesver takozvana parlamentarna armija — za akcije vojske nije dovoljna odluka Vlade, već je potrebno i odobrenje poslanika“.

Navodi se da je „levičarski list ’Tagescajtung‘, dok su bombe već padale, otkrio da je ’mirovni plan‘ sadržao Aneks B, koji predviđa slobodno kretanje trupa NATO po celoj SR Jugoslaviji‘ i da je ’dopisnik tog lista Andreas Cumah, u tekstu povodom desete godišnjice bombardovanja, ’mirovni plan‘ opisao kao ’američki ultimatum‘“.

DV ocenjuje da „uprkos ovim činjenicama i aktuelnoj živopisnoj krivičnoj prijavi, nema izgleda da će u Nemačkoj, a ni u drugim članicama NATO-a, iko ikada odgovarati, čak ni za pojedina dela počinjena tokom 78 dana bombardovanja, kao što je rušenje mosta u Varvarinu sa deset stradalih civila“.

Podseća se da je „berlinski advokat Ulrih Dost još 2001. pokrenuo proces pred sudom u Bonu, tražeći obeštećenje za porodice žrtava, od čega nije bilo ništa“.

„Problem u međunarodnom pravu je što praktično vekovima postoji imunitet, koji štiti države od tužbi oštećenih pojedinaca. Nama je, u slučaju Varvarina, od početka je bio jasan problem sa državnim imunitetom“, rekao je Dost još 2013. u intervjuu za DV.

Advokat je tada kazao da „i dalje važi da jedino jedna država može da tuži drugu“.

„Države ne žele ništa da promene u međunarodnom pravu, jer i danas, kao i 1999. godine, rado vode ratove po svetu“, dodao je Dost.

DV navodi da istoričar Kurt Grič ide i korak dalje.

„Činjenice govore da je rat za Kosovo bio početak, ako hoćete, novog svetskog poretka. Kosovo je bilo na početku kao rat u kojem je NATO sebe ovlastio da deluje van granica članica Alijanse“, kazao je Grič u velikom intervjuu za DV povodom objavljivanja njegove knjige „Rat za Kosovo“.

DV podseća i da je „misija Kfora na Kosovu ujedno najduža u kojoj je Bundesver ikada učestvovao, a zatim sledi ona u Avganistanu“.

Izvor: SPUTNjIK

Vezane vijesti:

Zašto je Nemačka zabranila film o osiromašenom uranijumu (video)

Svetlana Žunić: NATO na Srbiju bacio šest tona uranijuma

NATO uranijum bačen na BiH i SRJ kao 170 bombi na Hirošimu …

Nisam te zaboravio