Kritike na nacrt zakona o memorijalnom kompleksu žrtvama Holokausta

English

Nacrt zakona kojim se uspostavlja novi državni organ za rad na očuvanju sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji dobio je kritike nedugo nakon što je procurio u javnost, jer navodno ignoriše ulogu koju je u Drugom svetskom ratu imala profašistička vlast u Beogradu.

Aktivisti za ljudska prava uputili su kritike na nacrt zakona koji se vezuje za očuvanje sećanja na žrtve Holokausta u Srbiji, tvrdeći da predstavlja pokušaj da se prekroji istorija, iako su zvaničnici izjavili da se ne radi o konačnoj verziji zakona.

Nevladine organizacije smatraju da se s predloženim tekstom zakona ignoriše uloga koju je profašistička vlast u Srbiji imala u hapšenju i odvođenju Jevreja u logor Semlin Judenlager u Beogradu.

U ovom logoru, koji se nalazio na Starom sajmištu u Beogradu, umrlo je oko 7.000 Jevreja 1941. i 1942. godine.

Novi državni organ, čije se formiranje najavljuje nacrtom zakona, biće nadležan za Staro sajmište i za Muzej žrtava genocida u Beogradu, kao i za predložene muzeje žrtava Holokausta i Porajmosa, genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata.

Helsinški odbor za ljudska prava smatra da ovaj nacrt zakona ne korespondira s istorijskim činjenicama i da se u njemu ne spominju nacistički saveznici u Beogradu.

“Nije u skladu sa istorijskim činjenicama, u smislu da relativizuje stradanja jevrejske zajednice tokom Drugog svetskog rata, jer se ne navodi da su oni bili primarne žrtve i da je logor formiran u pokušaju da se uništi Jevrejska zajednica u Srbiji“, kaže za BIRN Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava.

Dodaje da je u nacrtu izostavljena činjenica da je logorom do 1944. godine upravljala nacistička Nemačka. Takođe, kako navodi, ne spominje se uloga Vlade Srbije iz Drugog svetskog rata na čelu sa Milanom Nedićem, koja je bila nacistički saveznik i čija je policija hapsila Jevreje i predavala ih u ruke okupatora.

„Ne spominju se ni antijevrejski ni rasistički propisi koje je donela Nedićeva vlada, a koji su takođe bili u funkciji Holokausta“, rekla je ona.

Komisija za utvrđivanje programskih sadržaja i davanja predloga za upravljanje memorijalnim kompleksom na Starom sajmištu prošlog meseca je izrazila žaljenje što je “radna verzija teksta zakona“ postala predmet javne kritike.

U vezi sa informacijama koje su do sada plasirali mediji, direktor jerusalimskog Centra Simon Vizental Efraim Zurof, koji je takođe na čelu međunarodnog savetodavnog tela za Staro sajmište, kaže da se ipak ne radi o konačnoj verziji zakona.

“Kritika je preuranjena, jer predlog nije gotov i konačni nacrt nije pripremljen. U konačnoj verziji nacrta biće uzete u obzir beleške Jevreja i Roma“, kaže Zurof za BIRN.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je nadležno za pripremu ovog zakona, nismo dobili nikakav odgovor.

Međutim, ministar Aleksandar Vulin izjavio je za medije da će na Starom sajmištu biti izgrađen memorijalni kompleks, kako su i vlasti više puta u proteklih nekoliko godina obećavale.

Haris Dajč, koordinator Radne grupe za Staro sajmište ispred Saveza jevrejskih opština Srbije (SJOS), smatra da se u obzir trebaju uzeti predlozi SJOS oko muzeja Holokausta na ovom lokalitetu.

“Veoma nam je žao što niko iz Jevrejske zajednice nije kontaktiran tokom izrade zakona“, rekao je Dajč za BIRN.

Autor: Maja Živanović

Izvor: BALKANSKA TRANZICIONA PRAVDA

Vezane vijesti:

Autonomija za Muzej Holokausta

Donošenje zakona o Starom sajmištu važno za Srbe, Rome i Jevreje

Uklanjanje Nedićevih tragova u zločinu holokausta

To je stvar svih nas