Ковић: Српска дјеца су у 20. вијеку затварана у логоре да би се уништио читав народ

Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да су Срби били прве жртве концентрационих логора у Европи и да је српска историја 20. вијека историја логора.

Ковић је констатовао да је посебно страшно што су у тим логорима у Првом свјетском рату масовно умирала српска дјеца, док су у Другом свјетском рату у НДХ постојали посебни логори за њих, што говори о намјери да се уништи читав народ.

– Није забележен такав случај у историји савременог човечанства јер су концентрациони логори проналазак савремене историје. Деца су масовно затварана у логоре, постојали су логори за децу и у тим логорима она су мучена, убијана или су умирала од болести, глади и изнемоглости – навео је Ковић.

Он је указао на то да су српска дјеца масовно умирала у логорима и у Првом свјетском рату, посебно у Добоју и Нежидеру код Беча, нагласивши да је сазнања о тој дјеци све више како се разгранавају историографска истраживања.

Ковић је рекао да се за посебне логоре за српску дјецу у НДХ зна у српској науци, али да свијет о томе ништа не зна.

– Пре свега Стара Градишка, Јастребарско и Сисак. Деца су убијана на кућном прагу, на стратиштима широм НДХ од Старог Брода до Гаравице и даље кроз Кордун, Лику, Банију. Деца су страдала и убијана у концентрационим логорима – навео је Ковић.

Он је указао на то да је дјеци која су преживјела логоре мијењан идентитет, да су превођени на римокатоличку вјеру и хрватизовани, што су, како је навео, страшне чињенице које тек треба да буду објашњене.

Ковић је рекао да се чак може и рећи да су у Другом свјетском рату управо дјеца најмасовније жртве злочина на кућном прагу, јер су породице биле вишечлане.

– Тако да су у злочинима, који су чињени по селима, највећи проценат чинила управо деца. Страдање деце је тема коју тек треба да освестимо, да проучимо – изјавио је Ковић, те додао да је филм Лордана Зафрановића “Златни рез 42: Дјеца Козаре”, који се бави овом тематиком, у том смислу изузетно драгоцјен.

Он је навео да су у логорима убијана и мушка и женска дјеца и да је то била јасна намјера да српски народ буде уништен.

– Ту већ говоримо о геноциду. Геноцид је оно што одређује поступање према Србима у два светска рата и у Одбрамбено-отаџбинском рату, с тим што је народ Републике Српске у том рату успео да се одбрани. Тамо где није стигла Војске Републике Српске, тамо је дошло до масовног злочина – рекао је Ковић.

Он је посебно нагласио да српска дјеца нису могла да рачунају на било чију милост ни у посљедњем рату.

– Злочини над децом били су масовни и остали су некажњени. Довољно је да се сетимо злочина над децом у сребреничком, братуначком крају и у Власеници. Злочини су били масовни. Дечак Слободан Стојановић је симбол страдања српске деце. На том простору се злочин поновио. Фокус уништења српског народа и раније у 20. веку био је на Србима у БиХ – рекао је Ковић. 

Извор: РТРС

---