arrow up

Подијелите вијест:

КОНКУРС ЗА СПОМЕНИК НА УШЋУ БИЋЕ ПОНОВЉЕН

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић

Предсjедник Одбора за подизање споменика Горан Весић


Конкурс за споменик “Српском народу и грађанима Србиjе страдалим за отаџбину у оружаним сукобима од 1990. године на простору бивше Југославиjе”, коjи би требало да буде постављен на београдском Ушћу, биће поновљен, jер ниjедан од пристиглих радова ниjе задовољио критериjуме за прву награду.

Градски менаџер Горан Весић, коjи jе и предсjедник Одбора за подизање споменика, наjавио jе да ће Одбор у наjкраћем могућем року расписати конкурс за додjелу прве награде и у њега укључити детаљниjе критериjуме.

“Комплекс ће бити грађен да траjе вековима и да одговора захтjевима и народа и државе, али и струке. Руководећи се тиме донели смо одлуку да не доделимо прву, него другу и трећу награду”, рекао jе Весић на отварању изложбе пристиглих радова.

На конкурс могу да се приjаве и они коjи су већ учествовали са дорађеним приjедлозима, коjи ће, између осталог, морати да предвиђаjу простор за имена свих жртава и да, осим мемориjалне, имаjу и едукативну функциjу због будућих генерациjа.

Весић jе истакао да ће на споменику бити исписана имена жртава “да се именом и презименом зна ко jе изгубио живот зато што jе припадао српском народу и зато што jе постао жртва сукоба деведесетих година прошлог виjека”.

Према његовим риjечима, план jе да се до краjа године дође до рjешења за споменик коjи би наредне године био постављен на београдском Ушћу, преко пута Палате “Србиjа”.

Миодраг Линта, предсjедник Коалициjе удружења избjеглица коjа jе иницирала подизање споменика, рекао jе да Србиjа 20 година од завршетка оружаних сукоба на простору Хрватске и БиХ и 16 година од завршетка НАТО агресиjе на Србиjу jош нема споменик коjим би се одала почаст десетинама хиљада српских жртава.

“Дошло jе вриjеме да се монументалним спомеником ода почаст српским жртвама и пошаље порука да никада нећемо пристати на диференцирање жртава – да обиљежавање страдања jедних жртава може да се слави, а да друге не смиjу”, рекао jе Линта.

Он jе истакао да jе таква ситуациjа сада у Хрватскоj, Федерациjи БиХ и на Косову и Метохиjи, гдjе се жртве Срба не признаjу, а бошњачке, хрватске и албанске глорификуjу.

Предсjедник комисиjе Никола Вукосављевић навео jе да су аутори рjешења коjе jе добило другу награду академски ваjари Славе Аjтовски и Драган Николић, са коаутором архитектом ентериjера Зораном Аjтовским.

Конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко рjешење споменика траjао jе од 5. маjа до 5. jула, а пристигло jе 19 радова истакнутих ликовних умjетника.

Наjбоља рjешења коjа jе изабрала Конкурсна комисиjа на челу са академским ваjаром Николом Вукосављевићем, изложена су на изложби у Музеjу историjе на Дедињу, коjа jе данас отворена.

 

Идеjно рjешење споменика на УшћуИдеjно рjешење споменика на Ушћу

Идеjна рjешења споменика на Ушћу

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

Споменик свим српским жртвама на Ушћу – Jadovno 1941.

конкурс за споменик србима страдалим у сукобима од 1990.

У БЕОГРАДУ У АВГУСТУ ПРВИ СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​