Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Комунисти jедино у Србији стрељали глумце

Датум објаве: петак, 18 августа, 2017
Величина слова: A- A+

Државна комисиjа за таjне гробнице пописала jе више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локациjа. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србиjа обрачунавала са уметницима – убиjено их jе 77.

ДРЖАВНА комисиjа за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила jе податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано jе 211 локациjа.

Књига жртава направљена jе као модерна база података, доступна грађанима преко саjта Комисиjе, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитациjе. За свако лице постоjе име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко су, према занимању и социjалноj структури били настрадали.

– На мети су се нашли средњи предузетнички слоj, образованиjи људи антикомунистички ориjентисани, припадници слободних професиjа у градовима, а у селима кметови, деловође и такозвани кулачки елементи – каже др Срђан Цветковић, бивши секретар Државне комисиjе за таjне гробнице.

Према броjу настрадалих предњаче: домаћице (2.892), занатлиjе (2.567), жандарми (1.897), чиновници (1.008), трговци-кафеџиjе (857), официри (815) и радници (805). Ту су и ученици и студенти (416), учитељи, професори и инжењери (345), сеоски кметови/председници општина и начелници (264), свештеници (151), индустриjалци и предузетници (159), адвокати и судиjе (118), лекари и апотекари (105), глумци и уметници (77), и новинари (72).

САТИСФАКЦИЈА ЗА НЕВИНЕ

База података и изложба су друштвено потребне и корисне у процесу „транзициjе свести“, односно суочавања са прошлошћу. То jе и своjеврсна сатисфакциjа невиним жртвама и помоћ потомцима да коначно сазнаjу нешто о наjближима, и да на неки начин jавно проговоре о болу коjи су децениjама скривали и од сопствене деце – каже jе Цветковић.

– Наравно, наjвише jе земљорадника, преко 8.923, и то махом имућниjих домаћина – констатуjе Цветковић, и додаjе да jе специфичност Србиjе у односу на остале бивше jугословенске републике то што jе стрељано много уметника. Међу њима има сликара, музичара, а посебно глумаца, а то ниjе био случаj ни у Хрватскоj, ни у Словениjи. Зна се да су одмах по ослобођењу Београда, у новембру 1944, стрељани глумци Александар Цветковић, Јован Танић и Љуба Васиљевић, као и да су хапшени и, залагањем Митре Митровић (прва супруга Милована Ђиласа, кљижевница и министар просвете у првоj послератноj српскоj влади), спасени Олга Спиридоновић, Жанка Стокић (касниjе jе осудио Суд части) и многи други.

И у Нишу су глумци извођени пред стрељачки вод. Међу њима Светозар Цветковић и Миодраг Ковачевић, уз jош пет чланова тамошњег
позоришта. Многи припадници уметничке групе чика Душка Илића на Чукарици, коjа jе током окупациjе играла представе у оквиру Црвеног крста (скоjевци их означили као равногорске), ухапшени су. Четворица су стрељана, без суђења, на Кошутњаку, почетком новембра 1944. Стрељан jе вођа дружине Душан Илић, Антониjе Милановић, глумац-аматер и хоровођа Цркве Светог Ђорђа на Чукарици, Бошко Савковић, матурант са свега 17 година, и Радослав Павловић, студент Ликовне академиjе и глумац коjем jе отац настрадао на Саjмишту. Милан Срдоч jе помилован у задњи час и послат на Сремски фронт, где jе био лакше рањен.

Заjедно са Историjским музеjом Србиjе, Цветковић jе покренуо проjекат мултимедиjалне изложбе „У име народа!“.

ИМАЛИ СУ СРЕЋЕ

ЗА београдског глумца Лазара Јовановића (Лепи Лаза) обjављено jе у „Политици“ да jе стрељан, међутим грешка бирократиjе и Озне оставила га jе у животу. Позоришни редитељ Јосип Кулунџић имао jе такође среће – осуђен jе на само три године принудног рада због ангажмана у Уметничком позоришту и културне сарадње с Недићевим режимом.

Извор: ЦКС




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „Комунисти jедино у Србији стрељали глумце“

vidiv каже:

Nije samo u Srbiji, nego na svim prostorima gdje žive Srbi. U NDH , one Srbe što su izbegli Ustaške pokolje i pali pod zaštitu Italije i Nemačke, kasnije jurili po šumama do 1953.i naravno niko nije preživeo izuzev malog broja , koji su uspjeli prebjeći na zapad da danas svedoče.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top