Комисијски увиђај и преслушавање сведока на лицу места у Јасеновцу крајем октобра 1946.

Комисиjски увиђаj и преслушавање сведока на лицу места у Јасеновцу краjем октобра 1946. године

Покраjинска Комисиjа за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача за Воjводну одредила jе била за дане 25. октобра 1946. и следећих дана рочиште на лицу места у Јасеновцу ради увиђаjа и преслушавања сведока. На рочиште су позвани сви преживели заточеници са териториjе Срема, коjи су  требали да на лицу места разjасне дотадашње своjе исказе и да у међусобном допуњавању пруже Комисиjи наjприближниjу слику пострадања Срба, Јевреjа и Цигана коjу су у логору Јасеновцу, доживели.

Треба имати на уму да су заточеници у логору живели под разним околностима, на разним местима и разним подручjима. Њихово кретање, и у самом логору, било jе сасвим ограничено, а распитивање о догађаjима, или интересовање за страдања и умирања заточеника и притвореника, значило jе сигурну, брзу, мученичку смрт.

Покраj тога, већина заточеника код уласка у логор била jе толико мучена, видела страховита умирања и патње своjих другова, да jе постала апатична према свему. Очекивао се страшан краj сваког момента и чему онда напрезање и добровољно даље мучење сазнавањем поjединости из поjединих злочина; чему распитивање о именима злочинаца – када ће све то заjедно, коjи час или дан касниjе, нестати под црном земљом, у некоj масовноj гробници.

Требало jе зато реконструисати поjедине догађаjе и на лицу места дати могућност бившим заточеницима, да се међусобним допуњавањем, подсећањем и описивањем догађаjа са разних тачака гледишта, онако како jе коjи заточеник могао, да поjедине догађаjе прате, допуне тако, да се постигне висок степен чињеничне заснованости у изналажењу материjалне истине. Требало jе на оваj начин подсетити сведоке-заточенике на многе до тада заборављене детаље или неописани догађаj, требало jе испод вела заборава извући многе заборављене злочине, требало jе напослетку учинити то, да (по речима jедне сељанке), Јасеновац посете мртви и мртви да проговоре. Заиста, сељаци из Јасеновца и ближе околине не могу да веруjу, да jе од стотина хиљада заточеника jасеновачког логора, било ко могао преживети.

Те преживеле мученике позвала jе Покраjинска комисиjа као сведоке и дана 25. октобра 1946. године од позваних сведока већина се одазвала, и у Јасеновцу су се нашли:

Михаjло Јовић-Рончевић, зидар из Крчедина,

Светислав Стефановић, ратар из Крчедина,

Лазар Јанков, типограф из Земуна,

Михаjло Марић, шофер из Београда,

Владимир Јелесин, ратар из Адашеваца,

Никола Огњановић, ратар из Адашеваца,

Момчило Рогуља, ковач из Чалме,

Леонтиjе-Лођа Мишчевић, ратар из Дивоша,

Славко Васић, крзнар из Адашеваца,

Иван Дудић, бачвар из Нештина,

Марко Јовановић, судиjа из Сремске Митровице,

Славко Баjић, трговац из Сремске Митровице,

Миливоj Адамовић, механичар из Руме,

Миленко Владиновић, колар из Чалме,

Ервин Митар, механичар из Винковаца,

Лазар Велисављевић, ковач из Прогара,

Лиjон Лаци, шпедитер из Винковаца,

Иван Лазић, железничар из Кузмина,

Стоjан Кузмановић, ратар из Јамене,

Љубиша Лазић, месар из Јамене,

Милош Деспот, ратар из Јамене,

Јован Јаговић, строjобравар из Сремске Митровице,

Љубомир Миљеновић, задружни чиновник из Јасеновца,

Миленко Подкоњак, ратар из Јамене,

Обрад Јовковић, столар из Јамене,

инж. Светислав Радаков, пољопривредни реф. из Ср.Митровице

Душан Зец, железничар из Винковаца,

Иван Даниловић, кроjач из Јамене,

Синиша Михаjловић, учитељ из Шида,

Стеван Илић, чиновник из Сремских Карловаца,

Брата Николић, ратар из Сремских Карловаца.

Група бивших заточеника на рушевинама логорске цигларске пећи, односно логорског крематориjума, на дан 26. X 1946. године

Група бивших заточеника пред рушевинама електричне централе и високог димњака, на дан 26. X 1946. године

Сваки поjедини заточеник имао jе другима да исприча своjу чудну историjу бекства и спасавања, а невиђена пажња, учествовање и проживљавање поjединих момената из бекства са осталим заточеницима, пружа слику савршеног другарства и саосећања. Беспримерне патње и  мучења у логуру смрти Јасеновцу невероватни су зближиле и сродиле све мученике, тако да нема и не може бити лепшег и идеалниjег примера другарства од њиховог.

Саслушавањем тих сведока и њиховим међусобним допуњавањем о описивању поjединих догађаjа, поjединачних и масовних злочина, добиjена jе jедна нова слика, негде у детаље описана. Добиjа се jедан преглед потпуно jасног система уништивања; у исто време и jедно тешко сазнање, да се комплекс jасеновачких злочина (у потпуности и у сву његову дубину) за сада, jош ниjе успео сегледати. Ови преживели мученци знаjу само оно што су случаjно могли да виде, да запамте и само оно што се око њих збивало. На жалост, њихов броj jе толико мали, да се не може добити потпуна слика. Један на сваких педесет хиљада жртава не можа да да више него само делић истине из огромног, страшног злочина. 0ни, други, коjи су били усташе и коjи су имали прилике свугде да се крећу и самоме систему уништавања више да сазнаjу – ти су у казивању оскудни, а већина jасеновачких зликоваца налази се и сада jош у бекству у иностранству.

Но, и после овога ће се наставити са даљим истраживањем и многи jош необjашњени моменти биће расветљен, многа сазнања и чињенице обjављене.

——————————————————————————————————————-

< Логор Јасеновац број V – Стара Градишка         Садржај        Одговорност >