Komemoracija u Jadovnu

Održana komemoracija žrtvama ustaškog logora Jadovno, kod Gospića. Komemoraciji prisustvovali predstavnici žrtava, antifašističkih udruženja i Srba i Jevreja u Hrvatskoj. U logoru je ubijeno 40.000 ljudi.

U rejonu nekadašnjeg ustaškog logora smrti Jadovno, kod Gospića, održana je komemoracija za oko 40.000 žrtava tog logora koji je delovao u proleće i leto 1941. godine.

Komemoracija je održana na mestu spomen-obeležja kraj Šaranove jame, u organizaciji Srpskog narodnog veća (SNV), Udruženja „Jadovno 1941“, Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) i Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske.

Vladika gornjokarlovački Gerasim služio je parastos kod same Šaranove jame i osveštao postavljenu ploču s imenima vladika i sveštenika koji su bili žrtve tog logora.

Molitvu za mrtve izgovorio je glavni rabin u Hrvatskoj Lučano Moše Prelević, a položeni su i venci kod spomenika.

Nakon parastosa i komemoracije, oko 300 učesnika skupa, uglavnom mladih ljudi iz Beograda i Banjaluke prošlo je stazom dugom desetak kilometara do samog mesta nekadašnjeg logora Jadovno i tamo postavilo krst i održalo pomen žrtvama.

Predsednik SNV i izaslanik predsednika hrvatskog Sabora Milorad Pupovac rekao je „da je Jadovno strašnije od svega pa i od Jasenovca i da bi reči tu trebale biti suvišne“.

On je rekao da se o tome treba govoriti zbog onih koji bi zatrli sećanja na žrtve dovođene iz cele NDH.

„Žrtve se negiraju, a nema udžbenika ni ljudi koji bi govorili istinu“, naglasio je Pupovac.

On je dodao da treba obezbediti da Jadovno bude obeleženo spomen područje na svim lokacijama i na planini Velebitu i na ostrvu Pagu.

Predsednik Koordinacije jevrejskih opština Hrvatske Ognjen Kraus rekao je da treba održati sećanje na žrtve kako se njima ne bi manipulisalo.

U ime Saveza antifačističkih boraca i antifašista Hrvatske Juraj Hrženjak rekao je da Jadovno nije dovoljno istraženo, i žrtve još nisu poimenice navedene.

„Jadovno treba istražiti da se spreče manipulacije i negiranje zločina“, rekao je on i naglasio da se podaci i istraživanja razlikuju, ali da je broj vrlo velik.

Predsednik udruženja „Jadovno 1941“ Dušan Bastašić rekao je da potomci žrtava ne komemoriraju kao političari već iz duše, kao i da je Jadovno prvi logor smrti na ovim područjima.

On je kao i svi ostali naglasio da ustaški pokolji nisu rezultat ustanka jer su oni izvršeni dva meseca pre ustanka.

Prisutnima kojih je bilo preko hiljadu obratili su se delegacije organizatora kao i predstavnici izbegličkih udruženja iz Beograda. Prisutni su bili i ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vukičević i izaslanici predsednika i vlade RS kao i ministar unutrašnjih poslova RS Stanislav Čađo koji su položili vence.

Pre komemoracije vladika gornjekarlovački Gerasim sa sveštenstvom eparhija služio je parastos žrtvama i osveštao postavljenu ploču s imenima vladika i sveštenika koji su bili žrtve tog logora.

U logoru ubijeno više od 40.000 ljudi

Logor Jadovno je postojao od maja do avgusta 1941. godine i u njemu je pobijeno preko 40.000 ljudi, od toga 38.000 Srba.

Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane ustaške žrtve logora, koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu gde su tela žrtava, velikim delom i žena i dece, bacana u more.

U avgustu 1941. godine ustaše su u samom logoru pobile oko 1.500 ljudi, a prema podacima karlovačkog istoričara Đure Zatezala oko 2.100 su prebacile u druge logore, među ostalima i Jasenovac koji je bio u osnivanju.

Pomen se održava od 2009. godine, a 24. jun je na predlog Udruženja Jadovno 1941. označen kao Dan sećanja na Jadovno.

Iako se radi na obnovi spomen-obeležja, ni danas najveći deo tela žrtva nije dostojno sahranjen, bilo da su u zabetoniranoj jami u logoru, bilo da su bacani u more oko Paga.

Izvor: RTS