Kolinda zna istoriju, a divi se ustašama

Teatralna šetnja predsednice Hrvatske pacovskim leglima pacovskih kanala sastavni je deo projekta rehabilitacije ustaških zločinaca

Ono što ne bi smelo nikada da se dogodi, upravo se događa u Hrvatskoj. Sveukupne antifašističke snage, unutrašnje i spoljne, polako ali sigurno gube bitku protiv rehabilitacije ustaštva jer je svaki njihov protest pucanj u prazno. Otpori ustaštvu sve su bleđi: srpska manjina je iz pragmatičnih razloga zvanično u koaliciji sa proustaškim HDZ; država Srbija je uvela tromesečni moratorijum na izjave o problemima iz prošlosti koji opterećuju međudržavne odnose; osudu Hrvatske od strane jevrejskih organizacija anulira partnerski odnos jevrejske države sa Hrvatima oko kupovine eskadrile polovnih lovaca i tako ukrug. Kritike od strane dela hrvatske opozicije su politikantske, jer ih oni danas osuđuju a sutra podržavaju. Utisak je da su se svi umorili od skretanja pažnje onima koji jedini to mogu zaustaviti, a jasno je da neće. Da nije poneke proustaške drskosti hrvatskih zvaničnika, proces bi tekao još neprimetnije. Tako nas je nedavno hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović jednom provokativnom izjavom zainteresovala za motive i ciljeve njene južnoameričke turneje, koja bi inače protekla potpuno nezapaženo.

POČASNA GRAĐANKA 

Kolinda je, primajući povelju počasne građanke Buenos Ajresa, rekla: „Mnogi su Hrvati u Argentini pronašli slobodu nakon Drugog svetskog rata u kojoj su mogli svedočiti svoje domoljublje i isticati svoje opravdane zahteve za slobodu hrvatskog naroda i domovine.“ Svakoga ko išta zna o bekstvu ustaških zločinaca po završetku Drugog svetskog rata, ova izjava podsetila je na čuvene pacovske kanale Vatikana. Tek nakon te izjave njena poseta je dobila pravi publicitet. Reagovao je i Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“: „Ili se divi ustašama, ili ne zna istoriju.“ Postalo je potpuno jasno da cilj turneje nije poseta iseljenicima niti nekakvim hrvatskim zajednicama nastalim iz ekonomskih razloga nego upravo pacovskim leglima pacovskih kanala. Zašto baš njima, kada je hrvatska zajednica u Južnoj Americi mnogo širi pojam?

Ustaše su posle rata osnivale svoje ustaške organizacije i udruženja, ali su vrlo brzo, onako agresivni kakvi su bili, preuzeli inicijativu i u nekim starim udruženjima Hrvata. Kolinda nije naivna, i potpuno je svesna koga posećuje jer gotovo da nema udruženja ili zajednice Hrvata u Južnoj Americi koji tradicionalno ne obeležavaju „10. travanj“, dan osnivanja NDH. Ako želi njihovu naklonost, mora bar nešto da kaže što bi domaćine uverilo da su na istim političkim stavovima. Postoji nekoliko jakih razloga Kolindine turneje. Prvi razlog je već pomenut – pridobijanje naklonosti, pošto Kolinda zbog ekonomskih problema naglo gubi poverenje glasača u Hrvatskoj, pa to želi nadomestiti glasačkom mašinom iz dijaspore. Drugi razlog je nastojanje da Hrvate iz dijaspore podstakne na povratak u Hrvatsku, kako bi se bar donekle neutralisao gorući problem iseljavanja mladih. Treći razlog je novac, jer hrvatska dijaspora je još od osnivanja HDZ i „Domovinskog rata“ krava muzara koja namiče svote potrebne za očuvanje proustaške vlasti. Pored toga, naravno da je turneja sastavni deo plana rehabilitacije ustaških zločinaca, i to njeni domaćini jasno moraju da vide.

KRVAVO ZLATO

Novac južnoameričke ustaške emigracije i bogatstvo pojedinih ustaških porodica veoma su sporni, i danas podložni preispitivanju, pošto ratni zločin ne zastareva. Prvi zadatak glavnog organizatora pacovskih kanala, svećenika Krunoslava Draganovića, savetnika delegacije NDH pri Svetoj stolici, bio je da u Argentinu tajno prebaci ustaško zlato opljačkano od srpskih i jevrejskih žrtava u NDH. To zlato je nakon prebega ustaških glavešina u Argentinu razdeljeno i privatizovano. Ustaški pokret i ustaške glavešine sve vreme su ovaj transport prikazivali kao legalne državne rezerve zlata NDH, što je neodrživa tvrdnja jer se radi o kvazidržavi koja nije imala baš nikakve ekonomske osnove da tokom rata legalno stvara rezerve u zlatu, nego je gola istina da je sve rezultat zločinačke pljačke i ubistava. Među tim zlatnim polugama bilo je i onih koje su pretopljene od zlatnih zuba žrtava iz Jasenovca.

Tim opljačkanim krvavim zlatom pokrenut je biznis i stečeno bogatstvo probranih ustaških porodica. Na primer, jedna od najbogatijih i najuspešnijih ličnosti iz pacovske kolonije u Argentini bio je niko drugi do zet Ante Pavelića, ustaški oficir i diplomata Srećko Pšeničnik. Nikome ko ima savest nije bilo teško zaključiti da je opljačkano zlato bilo podloga njegovih bankarskih uspeha. Sramno je za Južnoamerikance, ali i za neke Evropljane što su ga tretirali kao uspešnog poslovnog čoveka, tako da je jedno vreme bio na prestižnoj funkciji direktora francuske fabrike automobila „Sitroen“ za Južnu Ameriku.

Drugi primer uspešnog „poslovnog čoveka“ iz pacovskog legla je mladi ustaša (kako ga zovu) Tomislav Frković, unuk ministra šumarstva NDH Ivice Frkovića. On je – kao predsednik hrvatskih udruga i ustanova Republike Argentine, čelnik Hrvatske republikanske zajednice, uvaženi član ustaške pričuve u Argentini koja svake godine obeležava „10. travnja“ – bio jedan od glavnih domaćina hrvatske predsednice. Teško je oteti se utisku da su i njegovi poslovni uspesi i bogatstvo proistekli iz opljačkanog ustaškog zlata koje je u raspodeli pripalo njegovom dedi. Sve to Kolindi Grabar Kitarović nije smetalo, čak ni onda kada se Frković vatreno ustremio na hrvatski Ustav na koji se zaklela, i tražio brisanje svega što asocira na antifašističku prošlost Hrvatske.

Mnogi ustaški zločinci umrli su u Argentini kao slobodni ljudi. Naravno da njihova deca i unuci ne mogu biti odgovorni za zločine. Međutim, oni su vaspitani po ustaškoj tradiciji i koristili su novac opljačkan od srpskih i jevrejskih žrtava, tako da njihovo bogatstvo nije legalno niti zakonito. Veza: Jasenovac – Blajburg – Argentina i danas je jasno vidljiva, iako Kolinda redovno spominje Blajburg, a na Jasenovac zaboravi. Tako bez stida i srama po Južnoj Americi juri donacije i investicije za HDZ i Hrvatsku, pa i one nastale od zlatnih zuba ustaških žrtava.

TRANSFORMACIJA HRVATSKIH ANTIFAŠISTA

To što Kolindi ne smeta jezivo poreklo novca proustaških „biznismena“ jeste pomalo čudno, ako se zna da ona potiče iz partizanske porodice i da joj je deda bio partizan. Da li je kao srednjoškolka promenila stav tokom školovanja u SAD pa je zločince proglasila žrtvama a žrtve zločincima, ili je zločin kao nešto normalno prihvatila kasnije, tokom službovanja u centrali NATO-a, koji je zbog svojih vojnih intervencija po svetu i sam postao zločinačka organizacija? Možda ta transformacija antifašista u ustaše u Hrvatskoj nije toliko čudna jer je postala praksa – Stipe Mesić, Zoran Milanović, Franjo Tuđman, Josip Perković, pa zašto ne i Kolinda Grabar Kitarović.

USTAŠKA TERORISTIČKA ORGANIZACIJA HOP 

Naravno da je hrvatskoj predsednici dobro poznata zločinačka istorija ustaškog pokreta u Argentini. Ustaški lobi posebno je jak u ovoj državi i mnogi proustaški nastrojeni Hrvati su u državnom aparatu. Nije Kolinda slučajno postala počasni građanin Buenos Ajresa, iako nema baš nikakve zasluge za ovaj čuveni grad. Jedino hrvatsko što je bilo jako u ovom gradu je izvorna i najvažnija ustaška teroristička organizacija – Hrvatski oslobodilački pokret (HOP) koji je daleke 1956. godine osnovao poglavnik NDH dr Ante Pavelić, i koji se razgranao širom sveta, gde god je bilo odbeglih ustaških zločinaca.

Sve se odvijalo pod budnim okom američkih i engleskih obaveštajnih službi, koje su podržale ustaško organizovanje jer se savršeno uklopilo u njihove velike tajne operacije pripreme specijalnih snaga za borbu protiv komunističkih zemalja. Nije smetalo što je HOP izveo brojne terorističke akcije prema jugoslovenskim predstavništvima i građanima u inostranstvu, pa i u Jugoslaviji. Tu je prvi put Zapad prihvatio podelu na dobar i loš terorizam. Ta nesretna podela održala se do danas, i predstavlja osnovni problem u borbi protiv terorizma.

Već sedamdesetih godina pokrenut je konkretan plan zapadnih sila za razbijanje Jugoslavije po staroj ideji ustaša iz Argentine. Sa tom idejom u Torontu je osnovano Hrvatsko narodno vijeće (HNV) kao „krovna“ organizacija u koju će ući skoro sve ustaške organizacije širom sveta.

Američke obaveštajne službe bukvalno su „oprale biografiju“ ustaških organizacija i od fašističkih zločinaca i terorista napravile „političku“ organizaciju koja se kasnije kolektivno utopila u HDZ. Kako bi zamaskirali vezu sa ustašama, za predsednika je postavljen Mate Meštrović, sin poznatog vajara Ivana Meštrovića, sveučilišni profesor i ratni veteran SAD.

Iako je HOP praktično utopljen u HDZ, Pavelićev zet Srećko Pšeničnik je ipak 1991. godine registrovao stranku u Zagrebu pod tim imenom, partiju koja je učestvovala na izborima u Hrvatskoj. Bila je to poruka svima da će se i nova Hrvatska graditi na ustaškim principima. HOP nije imao većeg uspeha na izborima, ali po tome ne treba zaključiti da Hrvati nisu prihvatili ustaše, jer su oni već bili uveliko raspoređeni u zvanične državne institucije Hrvatske linijom HDZ-a kome su se kolektivno priključili.

BRISANjE SRBA IZ ISTORIJE HRVATSKE 

Bleda osuda Kolindinog ponašanja u Argentini podstakla je nove državne akcije zasnovane na idejama ustaškog pokreta koje treba da se realizuju kroz izmene Zakona o grobljima. Više nema dileme da je ustaški pokret pretopljen u HDZ postigao pun uspeh o pitanju etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske, uz saglasnost i konkretnu pomoć vodećih država NATO-a. Državne institucije Hrvatske sada vrše tehničke pripreme da, nakon etničkog čišćenja živih, etnički počiste i mrtve Srbe. Za to im nije potrebna konkretna pomoć nego prećutna saglasnost Zapada, koja sigurno neće izostati. Još se nije ohladila argentinska afera, a odmah po povratku Kolinde u Hrvatsku pokrenuta je nova – grobljanska. Veće za suočavanje sa prošlošću traži izmene Zakona o grobljima jer je utvrdilo „da se spomenici koji veličaju srpsku agresiju nalaze na hrvatskom tlu“. Ovu tezu potvrđuje i najviša naučna institucija u Hrvatskoj, Hrvatska akademija znanosti i umetnosti (HAZU), koja kaže da su to „grobovi agresora sa neprimerenim sadržajem“. Suština je u tome da takve spomenike treba ukloniti „na zakonit način“ i u vezi s tim se traži najbolja solucija.

Kao primer navodi se zapis na spomeniku Vukašinu Šoškoćaninu na groblju u Borovu Selu: „I sada gledam Borovo, rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo u srpskoj zemlji stoje.“ Gotovo je sigurno da će hrvatska vlast po osnovu ovog natpisa pretresti sva srpska groblja u Hrvatskoj i porušiti sve što asocira na Srbiju i srpsko. Nagađa se da bi i ćirilični natpisi mogli biti sporni. Bilo kako da se realizuje ova sramna i necivilizovana namera, jasno je da joj je cilj brisanje istorijskih tragova srpskog postojanja na tlu sadašnje Hrvatske po ideji ustaškog pokreta.

Vidi se da hrvatska vlast i naučne institucije Hrvatske imaju velikih problema oko pisanja nove hrvatske istorije. Još uvek ne mogu, jer još nije vreme, da u istoriju Hrvatske ubace ustaški pokret kao pozitivan i državotvorni. U toj istoriji ne sme da se vidi ni uloga Srba u stvaranju Hrvatske, jer bi se tada znalo da Srbi nisu slučajno u Republici Hrvatskoj bili državotvorni konstitutivni narod i da su zločinom i progonom pretvoreni u nacionalnu manjinu. Zato predstoji etničko čišćenje i mrtvih Srba i potpuno brisanje Srba iz istorije Hrvatske.

Ako ovo mogu da ostvare predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer Andrej Plenković, onda sve mogu, i u pravu su kada smatraju da je sve što se dešavalo u Argentini obična sitnica prema onome što se sada dešava u Hrvatskoj. Za to vreme, oni što mogu da ih obuzdaju – ćute, a antifašističke snage, uključujući i srpski korpus, posustaju i gube bitku.

Stravičan zločin u Jasenovcu je najveći problem u procesu rehabilitacije ustaškog pokreta. Zato ovih dana Vlada Hrvatske zvanično traži dokumenta koja svedoče o zločinu a koja su arhivirana u Srbiji. I to ne bilo kakva nego originalna, i pozivaju se na nekakav međudržavni dogovor koji je potpisao Goran Svilanović. Jasno je da oni ne traže dokumenta da ih prouče (za to su im dovoljne i kopije) nego da ih unište. Tako bi mogli nastaviti umanjivanje ustaških zločina i ustaški pokret staviti u svetli deo istorije nove nezavisne Hrvatske, kao revolucionarni i državotvorni. To je samo pokušaj, jer i oni dobro znaju da u ovoj Vladi Srbije nema idiota koji bi bio saučesnik u njihovom prikrivanju zločina.

Autor: Ljuban Karan

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

Ovo su svi visoki ustaški zvaničnici koji su pobegli u Argentinu i zatrovali hrvatsku dijasporu

Kitarovićeva ćutala pred ustaškom retorikom

Kolinda Grabar Kitarović u vrtlogu politike i ustaštva