Kolektivna naplata jednog ličnog poniženja

Nije daleko dan kada će se, zahvaljujući u velikoj meri i Miloradu Pupovcu, ekskluzivnom zastupniku i predstavniku Srba ih Hrvatske, jedini Srbin u toj državi zvati Milorad Pupovac

(Napomena urednika portala: Ovaj prilog je napisan krajem decembra 2010. godine ali je i danas aktuelan.)

Novinari koji su 1997. godine izveštavali iz Sabora Hrvatske, nikada neće zaboraviti tih svakako interesantnih i pomalo dramatičnih 70 minuta. Posle rasprave i ponekog usvojenog amandmana, došlo je vreme za izglasavanje paketa ustavnih promena u hrvatskoj državi među kojima je veliku, možda i najveću pažnju pobuđivala ona o preimenovanju Sabora Republike Hrvatske u „Hrvatski državni Sabor“. Zašto? Zato što je to ime Sabor nosio samo u vreme ustaške „Nezavisne države Hrvatske“.

POZITIVNA OSEĆANjA PREMA USTAŠTVU

Veći deo opozicije bio je protiv, neki krugovi hrvatske javnosti upozoravali su da to može naneti značajnu štetu Hrvatskoj u međunarodnim krugovima, da podgrejava pozitivna osećanja prema ustaštvu i da na određen način sugeriše zaključak da tzv. „moderna Hrvatska“ nastavlja državni kontinuitet Hrvatske Ante Pavelića. Ništa nije vredelo, Tuđman i Gojko Šušak, svesrdno podržani od svog HDZ-a, istrajali su u nameri.
I onda je došao red na glasanje. Predsedavajući, akademik Vlatko Pavletić, od administrativne službe dobija podatak da za tu odluku HDZ nema potrebnu većinu, da nedostaje jedan glas. Pavletić traži novo, službeno, prebrojavanje prisutnih u velikoj dvorani Sabora i zaista…nedostajao je jedan glas. Svi hadezeovci bili su tu, kao i grupa HDZ-u pripadajućih satelitskih saborskih zastupnika, ali opet jedan fali.
Pavletić daje pauzu i brzo, u društvu Vladimira Šeksa, Žarka Domljana i Andrije Hebranga, odlazi na konsultacije do Tuđmanovog kabineta, smeštenog u Banskim dvorima, od saborske zgrade udaljeni najviše stotinu metara.
Kasnije će učesnici tog razgovora prepričavati da je Tuđman, čuvši ko nedostaje, a već zdravstveno načet, počeo da urla i viče: Hitno ga nađite, kako god znate, nije u zemlju propao.

Koga da nađu?

Milorada Pupovca.

On je u taj saziv Sabora ušao 1995. godine, na listi Akcije socijaldemokrata Hrvatske, predsednik je bio advokat Silvije Degen, ali im je vrlo brzo okrenuo leđa i odmetnuo se u „nezavisne“. Ispostavilo se da je baš Pupovac, iako je sve do toga dana obećavao HDZ-u da računaju na njegov glas, pobegao od glasanja, ne samo iz Sabora već i iz Zagreba.
Pavletić se vraća u Sabor, daje pauzu od sat vremena i prosto beži u svoj predsednički kabinet. Novinari, izveštači iz Sabora, hitno zovu redakcije i najavljuju prvi veliki Tuđmanov poraz u nacionalnom parlamentu.

MOMCI U CRNIM ODELIMA

I tada počinje potraga za Pupovcem u kojoj je bilo angažovano nekoliko desetina ljudi, od obaveštajaca do običnih policajaca. Utvrđeno je da se Pupovac nalazi van Zagreba, da mu treba bar tri sata vremena da kolima dođe do glavnog grada Hrvatske, a i da se nešto nećka jer, poručio je, ima

Počelo je glasanje i čulo se ono presudno, Pupovčevo, DA. To srpsko (kakvo god bilo srpstvo Milorada Pupovca) DA vratilo je Saboru Hrvatske ustaško ime- Hrvatski državni Sabor.neka važna posla.

Obaveštavaju Tuđmana šta se događa, ovaj traži da ga spoje sa Miloradom i sat vremena kasnije jedan helikopter hrvatske policije sleteo je na periferiju Zagreba. Iz njega je izašao Milorad Pupovac, u pratnji trojice momaka u crnim odelima, seo u audi zatamljenih stakala i pod rotacionim svetlima krenuo prema zagrebačkom Gornjem gradu gde je u saborskim hodnicima i restoranu temperatura među zastupnicima i novinarima već dodirivala crveno polje. Opozicija je pretila da će napustiti Sabor.

Pognute glave, sa neopisivim izrazom lica, Pupovac se teškim korakom peo saborskim stepenicama boje bele kafe. Ušao je u dvoranu trpeći desetine pogleda na sebi, seo u saborsku klupu i Pavletić je nastavio sednicu. Počelo je glasanje i čulo se ono presudno, Pupovčevo, DA. To srpsko (kakvo god bilo srpstvo Milorada Pupovca) DA vratilo je Saboru Hrvatske ustaško ime- Hrvatski državni Sabor.

Uz pomoć HDZ-a, Pupovac je uspeo sebe da nametne i Hrvatskoj i Srbiji kao jedinog predstavnika Srba iz Hrvatske. Tu poziciju Pupovac kapitalizuje neprekidno, u raznim oblicima, dok od takvog njegovog statusa Srbi u Hrvatskoj, kao kolektivitet, nemaju gotovo nikakve koristi.

Neki će danas reći da je to poniženje, na koje je Pupovac pristao – u kombinaciji sa pretnjama ili bez njih, svejedno je – u velikoj meri odredilo njegovo kasnije političko delovanje, tačnije, da je od Milorada Pupovca napravilo čoveka čiji osnovni cilj nije da u Saboru i van njega pomaže sopstvenom narodu, Srbima iz Hrvatske, već da se sveti HDZ-u uzimajući od njega maksimum pogodnosti za sebe i ponešto ustupaka za svoje saradnike.
Ovakvo tumačenje, naravno, nije pokušaj amnestije za sve što je Pupovac kasnije radio, već samo jedno od objašnjenja zbog čega Srbi u Hrvatskoj ni onda, pa ni danas nemaju svoje prave predstavnike u Saboru, ali zato i dalje imaju status građana drugoga reda.

A da li je Pupovac lično naplatio to svoje čuveno DA?

Jeste.

Kloneći se mogućnosti da se nađem na tankom ledu navodeći samo priče, bez čvrstih dokaza o Miloradovom materijalnom blagostanju stvorenom za poslednjih deset, dvanaest godina, držaću se nesporne činjenice da je taj čovek, svakako uz pomoć HDZ-a, uspeo sebe da nametne i Hrvatskoj i Srbiji kao jedinog predstavnika Srba iz Hrvatske. Tu poziciju Pupovac kapitalizuje neprekidno, u raznim oblicima, dok od takvog njegovog statusa Srbi u Hrvatskoj, kao kolektivitet, nemaju gotovo nikakve koristi.

Već nekoliko godina, iz vremena kada je Ivo Sanader formirao Vladu Hrvatske, Pupovac i njegova stranka (SDSS) koju samo formalno vodi Vojislav Stanimirović, nalaze se u čvrstoj koaliciji sa HDZ-om. Bez njih HDZ nema većinu, potpredsednik Vlade Hrvatske je Pupovčev čovek, Slobodan Uzelac. Takva pozicija, uz mogući dodatni uticaj iz inostranstva, mogla je Hrvatsku da natera na ispunjenje gotovo svih obaveza i dugovanja prema Srbima iz Hrvatske. Prema onome što je mogao, ovo što je Pupovac do sada uradio ravno je nuli. I gore od toga.
Već dve godine statistika pokazuje da se više Srba iseljava iz Hrvatske, nego što ih se tamo vraća. Zastrašujući podatak. Pred ovom istinom svaka Pupovčeva odbrambena retorika u isto vreme je i smešna i jadna.

MALOBROJNA DRUŽINA

Veštinom koja je vrlo respektabilna, Milorad Pupovac je poziciju neprikosnovenog lidera Srba iz Hrvatske uspeo da prenese i u Srbiju. Službeni Beograd, još od vremena Đinđića i Koštunice, zaključno sa Tadićem, o problemima Srba u Hrvatskoj razgovara isključivo sa Pupovcem. Radio televizija Srbije retko, vrlo retko, jednom u dve godine, otvori prozorčić svog programa za položaj i probleme Srba u Hrvatskoj, a i tada, ako ima gostiju iz Hrvatske, taj gost je Pupovac.

Rale, to je tvoja tema, šta da radimo?, pitao me je Čović. Pupovac nije zaslužio ni kafu da mu damo, a kamoli šta drugo -odgovorio sam. Dodajući sa gorčinom da drugog izbora nemamo. Istog dana razgovarali smo sa Pupovcem i Gajicom (i jedan i drugi su i danas u Saboru) i Milorad je dobio sve što je tražio. Ne bi bilo pristojno da idemo u detalje.

Krajem 2003. godine u Hrvatskoj su održavani parlamentarni izbori. U to vreme bio sam savetnik potpredsednika Vlade Srbije Nebojše Čovića, koji je zamoljen, sa najvišeg mesta u državi, da primi Milorada Pupovca i pomogne mu oko izbora u Hrvatskoj. U svakom smislu da mu pomogne, počev od organizovanja autobusa za prevoz glasača iz Srbije. Rale, to je tvoja tema, šta da radimo?, pitao me je Čović. Pupovac nije zaslužio ni kafu da mu damo, a kamoli šta drugo -odgovorio sam. Dodajući sa gorčinom da drugog izbora nemamo. Istog dana razgovarali smo sa Pupovcem i Gajicom (i jedan i drugi su i danas u Saboru) i Milorad je dobio sve što je tražio.

Ne bi bilo pristojno da idemo u detalje.

Vratio je Srbiji tako što je ostao u Vladi Hrvatske posle hrvatskog priznavanja nezavisnog Kosova, i pošto se Hrvatska sama prijavila da u Hagu svedoči u korist Prištine, a protiv Beograda.
Nema te uvrede i tog poniženja koje će Milorada Pupovca i njegovu malobrojnu družinu izvući iz crnih limuzina Vlade Hrvatske.
Razočarani onim što Pupovac i njegova stranka (ne)čine rukovodstva tri srpske stranke u Hrvatskoj: Demokratske partije Srba, Srpske narodne stranke i Nove srpske stranke, pokušali su u drugoj polovini 2009. godine da naprave ravnotežu SDSS-u jednim oblikom zajedničkog delovanja, skoro ujedinjenja.

Nisu uspeli.

Razloge svakako treba tražiti u neprikosnovenoj političkoj i naročito medijskoj poziciji Pupovca u Hrvatskoj. On je u međuvremenu, sredstvima iz budžeta Hrvatske pokrenuo nedeljnik, zove se „Novosti“, koji – umesto da se bavi onim zbog čega je i osnovan, problemima Srba u Hrvatskoj – uređivačku politiku vodi na matrici blagopočivšeg splitskog „Ferala“. Naravno, u mnogo blažoj varijanti, da se ne zameri koalicionom partneru-HDZ-u.
U Hrvatskoj je ovih dana usvojena izmena Izbornog zakona koja će, tu nema nikakve sumnje, omogućiti Miloradu Pupovcu i njegovoj Samostalnoj demokratskoj srpskoj stranci večito prisustvo u Saboru Hrvatske.

Šta se to dogodilo?
Prema novim odredbama Izbornog zakona, koje je tražio Pupovac, a na njih pristao HDZ, tri mandata u Saboru dobiće ona srpska stranka sa najviše glasova u svim izbornim jedinicama. Prevedeno u praksu: Milorad Pupovac i njegova Samostalna demokratska srpska stranka, kao što rekoh gore, predstavljaće Srbe i u Saboru i van njega sve dok to budu hteli.
Ili dok bude Srba u Hrvatskoj, a njih je sve manje. Iseljavaju se, umiru ili pretapaju u Hrvate.
Nije daleko dan kada će se jedini Srbin u Hrvatskoj zvati Milorad Pupovac i to će biti Pupovčev najveći uspeh i najveći poraz.

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović

PORTRET PUPOVCA

SVETOZAR LIVADA: Dabogda te predstavljao prof. dr Milorad Pupovac
Koliko mari Pupovac za 487 grubišnopoljskih Srba pobijenih na Jadovnu?