Није далеко дан када ће се, захваљујући у великој мери и Милораду Пуповцу, ексклузивном заступнику и представнику Срба их Хрватске, једини Србин у тој држави звати Милорад Пуповац
(Напомена уредника портала: Овај прилог је написан крајем децембра 2010. године али је и данас актуелан.)
Новинари који су 1997. године извештавали из Сабора Хрватске, никада неће заборавити тих свакако интересантних и помало драматичних 70 минута. После расправе и понеког усвојеног амандмана, дошло је време за изгласавање пакета уставних промена у хрватској држави међу којима је велику, можда и највећу пажњу побуђивала она о преименовању Сабора Републике Хрватске у „Хрватски државни Сабор“. Зашто? Зато што је то име Сабор носио само у време усташке „Независне државе Хрватске“.
ПОЗИТИВНА ОСЕЋАЊА ПРЕМА УСТАШТВУ
Већи део опозиције био је против, неки кругови хрватске јавности упозоравали су да то може нанети значајну штету Хрватској у међународним круговима, да подгрејава позитивна осећања према усташтву и да на одређен начин сугерише закључак да тзв. „модерна Хрватска“ наставља државни континуитет Хрватске Анте Павелића. Ништа није вредело, Туђман и Гојко Шушак, свесрдно подржани од свог ХДЗ-а, истрајали су у намери.
И онда је дошао ред на гласање. Председавајући, академик Влатко Павлетић, од административне службе добија податак да за ту одлуку ХДЗ нема потребну већину, да недостаје један глас. Павлетић тражи ново, службено, пребројавање присутних у великој дворани Сабора и заиста…недостајао је један глас. Сви хадезеовци били су ту, као и група ХДЗ-у припадајућих сателитских саборских заступника, али опет један фали.
Павлетић даје паузу и брзо, у друштву Владимира Шекса, Жарка Домљана и Андрије Хебранга, одлази на консултације до Туђмановог кабинета, смештеног у Банским дворима, од саборске зграде удаљени највише стотину метара.
Касније ће учесници тог разговора препричавати да је Туђман, чувши ко недостаје, а већ здравствено начет, почео да урла и виче: Хитно га нађите, како год знате, није у земљу пропао.
Кога да нађу?
Милорада Пуповца.
Он је у тај сазив Сабора ушао 1995. године, на листи Акције социјалдемократа Хрватске, председник је био адвокат Силвије Деген, али им је врло брзо окренуо леђа и одметнуо се у „независне“. Испоставило се да је баш Пуповац, иако је све до тога дана обећавао ХДЗ-у да рачунају на његов глас, побегао од гласања, не само из Сабора већ и из Загреба.
Павлетић се враћа у Сабор, даје паузу од сат времена и просто бежи у свој председнички кабинет. Новинари, извештачи из Сабора, хитно зову редакције и најављују први велики Туђманов пораз у националном парламенту.
МОМЦИ У ЦРНИМ ОДЕЛИМА
И тада почиње потрага за Пуповцем у којој је било ангажовано неколико десетина људи, од обавештајаца до обичних полицајаца. Утврђено је да се Пуповац налази ван Загреба, да му треба бар три сата времена да колима дође до главног града Хрватске, а и да се нешто нећка јер, поручио је, има
Почело је гласање и чуло се оно пресудно, Пуповчево, ДА. То српско (какво год било српство Милорада Пуповца) ДА вратило је Сабору Хрватске усташко име- Хрватски државни Сабор.нека важна посла.
Обавештавају Туђмана шта се догађа, овај тражи да га споје са Милорадом и сат времена касније један хеликоптер хрватске полиције слетео је на периферију Загреба. Из њега је изашао Милорад Пуповац, у пратњи тројице момака у црним оделима, сео у ауди затамљених стакала и под ротационим светлима кренуо према загребачком Горњем граду где је у саборским ходницима и ресторану температура међу заступницима и новинарима већ додиривала црвено поље. Опозиција је претила да ће напустити Сабор.
Погнуте главе, са неописивим изразом лица, Пуповац се тешким кораком пео саборским степеницама боје беле кафе. Ушао је у дворану трпећи десетине погледа на себи, сео у саборску клупу и Павлетић је наставио седницу. Почело је гласање и чуло се оно пресудно, Пуповчево, ДА. То српско (какво год било српство Милорада Пуповца) ДА вратило је Сабору Хрватске усташко име- Хрватски државни Сабор.
Уз помоћ ХДЗ-а, Пуповац је успео себе да наметне и Хрватској и Србији као јединог представника Срба из Хрватске. Ту позицију Пуповац капитализује непрекидно, у разним облицима, док од таквог његовог статуса Срби у Хрватској, као колективитет, немају готово никакве користи.
Неки ће данас рећи да је то понижење, на које је Пуповац пристао – у комбинацији са претњама или без њих, свеједно је – у великој мери одредило његово касније политичко деловање, тачније, да је од Милорада Пуповца направило човека чији основни циљ није да у Сабору и ван њега помаже сопственом народу, Србима из Хрватске, већ да се свети ХДЗ-у узимајући од њега максимум погодности за себе и понешто уступака за своје сараднике.
Овакво тумачење, наравно, није покушај амнестије за све што је Пуповац касније радио, већ само једно од објашњења због чега Срби у Хрватској ни онда, па ни данас немају своје праве представнике у Сабору, али зато и даље имају статус грађана другога реда.
А да ли је Пуповац лично наплатио то своје чувено ДА?
Јесте.
Клонећи се могућности да се нађем на танком леду наводећи само приче, без чврстих доказа о Милорадовом материјалном благостању створеном за последњих десет, дванаест година, држаћу се неспорне чињенице да је тај човек, свакако уз помоћ ХДЗ-а, успео себе да наметне и Хрватској и Србији као јединог представника Срба из Хрватске. Ту позицију Пуповац капитализује непрекидно, у разним облицима, док од таквог његовог статуса Срби у Хрватској, као колективитет, немају готово никакве користи.
Већ неколико година, из времена када је Иво Санадер формирао Владу Хрватске, Пуповац и његова странка (СДСС) коју само формално води Војислав Станимировић, налазе се у чврстој коалицији са ХДЗ-ом. Без њих ХДЗ нема већину, потпредседник Владе Хрватске је Пуповчев човек, Слободан Узелац. Таква позиција, уз могући додатни утицај из иностранства, могла је Хрватску да натера на испуњење готово свих обавеза и дуговања према Србима из Хрватске. Према ономе што је могао, ово што је Пуповац до сада урадио равно је нули. И горе од тога.
Већ две године статистика показује да се више Срба исељава из Хрватске, него што их се тамо враћа. Застрашујући податак. Пред овом истином свака Пуповчева одбрамбена реторика у исто време је и смешна и јадна.
МАЛОБРОЈНА ДРУЖИНА
Вештином која је врло респектабилна, Милорад Пуповац је позицију неприкосновеног лидера Срба из Хрватске успео да пренесе и у Србију. Службени Београд, још од времена Ђинђића и Коштунице, закључно са Тадићем, о проблемима Срба у Хрватској разговара искључиво са Пуповцем. Радио телевизија Србије ретко, врло ретко, једном у две године, отвори прозорчић свог програма за положај и проблеме Срба у Хрватској, а и тада, ако има гостију из Хрватске, тај гост је Пуповац.
Рале, то је твоја тема, шта да радимо?, питао ме је Човић. Пуповац није заслужио ни кафу да му дамо, а камоли шта друго -одговорио сам. Додајући са горчином да другог избора немамо. Истог дана разговарали смо са Пуповцем и Гајицом (и један и други су и данас у Сабору) и Милорад је добио све што је тражио. Не би било пристојно да идемо у детаље.
Крајем 2003. године у Хрватској су одржавани парламентарни избори. У то време био сам саветник потпредседника Владе Србије Небојше Човића, који је замољен, са највишег места у држави, да прими Милорада Пуповца и помогне му око избора у Хрватској. У сваком смислу да му помогне, почев од организовања аутобуса за превоз гласача из Србије. Рале, то је твоја тема, шта да радимо?, питао ме је Човић. Пуповац није заслужио ни кафу да му дамо, а камоли шта друго -одговорио сам. Додајући са горчином да другог избора немамо. Истог дана разговарали смо са Пуповцем и Гајицом (и један и други су и данас у Сабору) и Милорад је добио све што је тражио.
Не би било пристојно да идемо у детаље.
Вратио је Србији тако што је остао у Влади Хрватске после хрватског признавања независног Косова, и пошто се Хрватска сама пријавила да у Хагу сведочи у корист Приштине, а против Београда.
Нема те увреде и тог понижења које ће Милорада Пуповца и његову малобројну дружину извући из црних лимузина Владе Хрватске.
Разочарани оним што Пуповац и његова странка (не)чине руководства три српске странке у Хрватској: Демократске партије Срба, Српске народне странке и Нове српске странке, покушали су у другој половини 2009. године да направе равнотежу СДСС-у једним обликом заједничког деловања, скоро уједињења.
Нису успели.
Разлоге свакако треба тражити у неприкосновеној политичкој и нарочито медијској позицији Пуповца у Хрватској. Он је у међувремену, средствима из буџета Хрватске покренуо недељник, зове се „Новости“, који – уместо да се бави оним због чега је и основан, проблемима Срба у Хрватској – уређивачку политику води на матрици благопочившег сплитског „Ферала“. Наравно, у много блажој варијанти, да се не замери коалиционом партнеру-ХДЗ-у.
У Хрватској је ових дана усвојена измена Изборног закона која ће, ту нема никакве сумње, омогућити Милораду Пуповцу и његовој Самосталној демократској српској странци вечито присуство у Сабору Хрватске.
Шта се то догодило?
Према новим одредбама Изборног закона, које је тражио Пуповац, а на њих пристао ХДЗ, три мандата у Сабору добиће она српска странка са највише гласова у свим изборним јединицама. Преведено у праксу: Милорад Пуповац и његова Самостална демократска српска странка, као што рекох горе, представљаће Србе и у Сабору и ван њега све док то буду хтели.
Или док буде Срба у Хрватској, а њих је све мање. Исељавају се, умиру или претапају у Хрвате.
Није далеко дан када ће се једини Србин у Хрватској звати Милорад Пуповац и то ће бити Пуповчев највећи успех и највећи пораз.
Извор: ПЕЧАТ
Везане вијести: Ратко Дмитровић
СВЕТОЗАР ЛИВАДА: Дабогда те представљао проф. др Милорад Пуповац
Колико мари Пуповац за 487 грубишнопољских Срба побијених на Јадовну?