Колаборационистичка штампа: Преношење порука окупатора (4)

Информације о стању на фронтовима и политичким приликама у деловима Европе које је окупирала Осовина биле су строго контролисане и често нису одговарале стању на терену

Александар Стојановић

Први уредник „Новог времена” био је Предраг Милојевић, бивши новинар „Политике” и шеф Централног прес­бироа. На месту уредника провео је мање од три месеца, јер се већ 3. августа, када је објављен 78. број листа, повукао из редакције. Милојевић (1901–1999) је припадао самом врху југословенског и светског новинарства, а његова блистава каријера потрајала је и у послератним деценијама. Био један од првих страних новинара који су разговарали са Адолфом Хитлером, а током каријере интервјуисао је и Мусолинија, Черчила, Чемберлена, извештавао са лица места о атентату Пунише Рачића у Народној скупштини и суђењу Адолфу Ајхману. Уврштен је у „Алманах” Америчког библиографског друштва, међу пет стотина најугледнијих људи у свету, објављен 1995. године. За Милојевићевог уредништва у „Новом времену” важна редакцијска задужења углавном су имала лица с истакнутом новинарском каријером и без изразите идеолошке блискости са окупатором: политичку рубрику уређивао је Никола Капетановић, домаћу хронику Живојин Вукадиновић, привредне теме Душан Лопандић, а спортске садржаје Боривоје Бора Кесић.

После Милојевићевог повлачења, уређивање „Новог времена” де факто преузима др Милош Младеновић, прво као заменик главног уредника, од 78. до 135. броја, а потом и као главни уредник, до 17. марта 1943. године, кад га је на овој функцији заменио Станислав Краков.

За време Младеновићевог уредништва политичке теме уређивао је Раденко Томић, привредне Никола Алексић, хронику Драган Алексић, а спортску рубрику прво Војин Ђорђевић, од 78. до 88. броја листа, а потом поново Бора Кесић, док је за фотографије и илустрације све време био задужен Светозар Грдијан. Осим њих, уредничка задужења имали су и Светозар Динчић, Никола Петковић, Богдан Си­ мић, Милан Токин и Сима Францен. У својству хонорарних сарадника и дописника из унутрашњости с „Новим временом” сарађивао је велики број истакнутих предратних новинара, а међу дописницима из иностранства били су ангажовани Милан Микашиновић у Берлину, као и Љубомир Малеш, послератном истрагом идентификован као сарадник Гестапоа, у Риму.

Током трајања окупације из штампе је изашло укупно 1.066 бројева „Новог времена”. Лист је, на основу одлуке колаборационистичке управе из августа 1941. године, излазио шест пута недељно, сваким даном осим понедељка. Штампан је у великом новинском формату (55х38 цм), у црно­белој техници, с фотографијама и илустрацијама. Током првих месеци окупације, обим листа био је осам листова, али је током излажења често опадао, у појединим случајевима на свега два листа, што је судбина која је снашла и друге колаборационистичке листове. „Ново време” достизало је тираж од 200.000 примерака и дистрибуирано је широм територије окупиране Србије.

Анализа текстова објављених у листу „Ново време” упућује на закључак да се радило о озбиљно организованом и систематски помаганом јавном гласилу, чији је основни циљ био да становницима окупиране Србије пренесе сервисне информације, као и поруке окупатора и колаборационистичке владе. Насловну страну и прве странице листа најчешће су испуњавале вести о стању на европским фронтовима и значајним политичким догађајима везаним за нацистичку Немачку. У великом броју случајева, радило се о пренетим немачким агенцијским вестима или изводима чланака из немачке штампе, попут „Донауцајтунга”. Информације о стању на фронтовима и политичким приликама у деловима Европе које је окупирала Осовина биле су строго контролисане и често нису одговарале фактичком стању на терену. Штавише, читајући ове вести, неупућени читалац лако би могао доћи у заблуду да је нацистичка Немачка бележила тријумф за тријумфом у Другом светском рату: чак и у случајевима великих пораза немачке војске и масовног повлачења писало се о „пружању жестоког отпора” и „стратешком скраћивању фронта”.

Окупатор и колаборационистичка управа настојали су, посредством „Новог времена”, да код становништва створе искривљену слику о развоју ратних дешавања у свету, али и о војним и политичком догађајима у земљи. Делатност Савета комесара и владе Милана Недића приказивана је увек у афирмативном тону, док су се све антифашистичке активности налазиле на удару критике. Током времена уобличило се неколико стандардних рубрика: прве две до три странице најчешће су преносиле немачке агенцијске вести, а у рубрици „војни преглед” ратна ситуација анализирала се са проосовинског становишта. Међу редовне рубрике убра­ јају се „Привредни живот”, у којој су анализиране економске прилике у земљи и свету и најављиване привредне мере домаће управе и окупатора, као и „Кроз нашу земљу”, која је представљала домаћу хронику.

(Наставиће се)

Књигу можете купити у књижарама или поручити од издавача: ИК „Филип Вишњић”, Бежанијска 18, Земун, 011/3750-161, komercijala.filipvisnjic@ ikom.rs

Извор: ПОЛИТИКА, недјеља 19 јун 2016., стр. 26

Везане вијести:

Колаборационистичка штампа: Убити све голубове писмоноше (1)

Колаборационистичка штампа: Списак режимских новинара (2)

Колаборационистичка штампа: Априлска шала против лажног писања (3)

Колаборационистичка штампа: Манипулације информацијама (5)