Који су закључци другог дана конференције о Јасеновцу?

Пише: Јадовно 1941.

Међународна јавност много више је упозната са страдањима у логорима Аушвиц и Дахау, него у Јасеновцу, па би податке о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ-а требало додатно представити у највећим свјетским центрима. Ово је један од закључака Седме међународне конференције о Јасеновцу, одржане у Бањалуци.

Учесници Конференције указали су да је прича о геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и осталим антифашистима недовољно заступљена чак и у српским уџбеницима.

Понављају да је недопустиво да гробна поља, у којима су тијела више од 700.000 страдалника, ђаци и наставници посјећују искључиво на своју иницијативу.

„Да у програме школа уђе један обавеза, а то је да у току школовања сваки ђак, бар једном, прође кроз јасеновачка стратишта“, апелује Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу.

Да тренутни међународни односи погодују реализацији још једног важног закључка Конференције, упознавању свјетске јавности са потпуном истином о геноциду, сматра дугогодишњи српски дипломата Владислав Јовановић.

Одржавање Конференција о Јасеновцу у Израелу и згради Уједињених нација је, каже, значајно допринијело том настојању. Јовановић предлаже да Срби истину о својим жртвама геноцида, покушају уврстити у листу свјетских политичких добара.

„У чему треба да будемо инспирисани примјерима Израела и Јерменије, који су мобилисали цијели свој национални корпус и остале иснтитуције, и ту истину пласирали у парламенте свјетских држава“, каже Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СР Југославије.

„Јасеновац је по броју жртава био треће стратиште у Европи. По бруталности и начину убијања био је први у Европи“, истиче Владимир Лукић, некадашњи предсједник Владе Републике Српске .

Новооткривене податке, објављене на Седмој међународној конференцији о Јасеновцу иностраној јавности ће представити учесници скупа из Велике Британције, Њемачке, Сједињених Америчких Држава и Русије.

„Није да је српска тема тренутно тако широко присутна на нашим медијима као што је била за вријеме бомбардовања и ратова девеседестих, али Руси који се осјећају србофилима увијек подржавају оваве приче“, наглашава Павел Тихомиров, новинар и публициста из Русије.

На дводневној, међународној конференцији о Јасеновцу стручна јавност је упозната са анализама 30 аутора.

Одржане су двије панел-дискусије, промовисане три књиге и постављена изложба слика руку преживјелих логораша.