Ko podgreva obnavljanje ustaštva u Hrvatskoj

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li bi se u Nemačkoj tolerisalo uzvikivanje parole „Zig hajl” tokom utakmice Nemačke i Izraela, pitanje je koje je ponukan nacionalno uzavrelom situacijom u Hrvatskoj postavio Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental”.

To pitanje ujedno oslikava celokupnu situaciju u Hrvatskoj, za koju predstavnici Jevreja tvrde da je obnavljanje ustaštva – zbog čega su se i odlučili na bojkot komemoracije u Jasenovcu. Zurof je mislio na utakmicu Hrvatska–Izrael u Osijeku, čiju je atmosferu opisivao i Ognjen Kraus, jevrejski predstavnik u Hrvatskoj, rekavši da je „sve ličilo na Nemačku 1933. i NDH 1941”.

Sama utakmica je, po svemu što se danima čuje, samo vrh ledenog brega. Tako hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović za hrvatski portal „Libela” pokušava objasniti svoj tekst napisan 1996. u kom je ustaše nazvao „herojima, mučenicima i šehidima”, rekavši „da nije bilo ove medijske strke za moje tekstove niko ne bi ni znao”, pa dalje savetuje da tekst treba pročitati u celini. U pokušaju da umanji značaj onog što je ranije pisao, pravi paralelu i kaže da su njegovi nekadašnji tekstovi manje uticajni od Tomićevih danas, misleći na novinara i publicistu Antu Tomića koji je usled takve atmosfere pre nekoliko dana napadnut u Splitu, a koji je u „Ninu” nedavno slikovito pisao o Hasanbegoviću.

„U sandučić elektronske pošte svakodnevno mi dolazi najmanje jedna peticija nekakve organizacije ili pismo nekog kolege ogorčenog istorijskim revizionistom člana Počasnog blajburškog voda, kog neskriveno uzbuđuje NDH. Nakon Tuđmanovog deljenja Bosne, klanja u Ahmićima i hrvatskih konclogora za Bošnjake, čisto se sažalim nad ustaškim klaunom koji se trudi svideti onima koji ga preziru i iza leđa potiho zovu balijom”, pisao je Tomić.

Ipak, Hasanbegović nastavlja po starom. „Partizani su u Jasenovcu ubili više ljudi nego ustaše”, naslov je teksta u jučerašnjem izdanju „Jutarnjeg lista”, sa premijere dokumentarnog filma Jakova Sedlara „Jasenovac – istina”, održane u ponedeljak, kojoj je prisustvovao i Hasanbegović. Autor u filmu govori o događajima u ustaškom logoru Jasenovac, ali i o tome kako je taj logor služio kao stratište za sve protivnike Titovog režima, te iznosi tezu da su komunisti u Jasenovcu ubili više ljudi nego što je to učinio Pavelićev režim. U filmu se naglašava pozitivna uloga kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu. „Ovakvi filmovi su korisni jer govore o brojnim tabu temama”, otvorio se nakon projekcije Hasanbegović.

Prašina koju svojim istupima podiže hrvatski ministar kulture samo je mali delić onog na šta su se pre nekoliko dana požalili u Koordinaciji jevrejskih opština u Hrvatskoj, gde skreću pažnju na opšte trendove porasta nacionalizma u Hrvatskoj, a mesecima ukazuju na, između ostalog, šetnje crnokošuljaša, skandiranje „Za dom spremni”, posebno brinući zbog nereagovanja vlasti. Iako Banski dvori u saopštenju tvrde da se „vlada jasno i nedvosmisleno ogradila od govora mržnje, vređanja i nesnošljivosti” i navode da „isticanje simbola i slogana totalitarističkih režima jeste neprihvatljiva pojava” pa pozivaju građane da „svojim primerom ne narušavaju ugled Hrvatske”, mnogi veruju da je reč samo o paravanu, a među njima je i sam Efraim Zurof, koji o držanju hrvatskih vlasti kaže: „Hrvatski premijer Tihomir Orešković i ministar Predrag Šustar ostali su da sede na stadionu nakon takvih povika. To nije ništa više do očit znak tolerancije. Jedina reakcija je saopštenje. Fašistički slogani se u Hrvatskoj smatraju velikim iskazivanjem patriotizma”, primećuje Zurof.

Svoje viđenje izneo je i hrvatski publicista Slavko Goldštajn, koji u znak solidarnosti sa Jevrejima neće otići u Jasenovac, navodeći da se u suštini slaže sa obrazloženjem predstavnika Jevreja, ali da bi ga on drugačije napisao. Iako veruje da na sceni nije revitalizacija ustaštva, već „recidivi ustaške ideologije”, on je o jasenovačkom stradanju govorio i za hrvatski „Telegram” povodom svoje knjige „Jasenovac, tragika, mitomanija, istina”, pojasnivši kako je ona polemički odgovor na knjigu „Jasenovački logori – istraživanja”, u izdanju Društva za istraživanje trostrukog logora Jasenovac. „To Društvo zastupa tezu da je ustaški logor Jasenovac za vreme NDH bio uredan radni i kažnjenički logor, a ne logor masovnog ubijanja, da je logor smrti na istom mestu tek postao po završetku Drugog svetskog rata pod partizansko-komunističkom vlašću i da je od 1948. do 1951. bio logor za pristalice Informbiroa. Ni jedno, ni drugo, ni treće nije istina”, rekao je Goldštajn.

Međutim, na konstataciju da je poriv autora da minimiziraju žrtve Jasenovca možda uzrokovan time što se s brojem žrtava ranije preterivalo, Goldštajn ceni da je istina o brojevima približno ustanovljena pre gotovo 30 godina i uverava kako u Jasenovcu nije moglo biti ubijeno 600.000 ili 700.000, već maksimalno sto hiljada ljudi. Priznaje da je prvi koji je javno osporio taj broj bio Franjo Tuđman, ali da je počeo preterivati naniže i da je izašao s brojem 30.000 do 40.000. I on primećuje da je neverovatno da pozdrav „Za dom spremni” na utakmici slušaju predsednica države i predsednik vlade, pa i dalje sede u loži i aplaudiraju.

Blagonaklonost hrvatske vlasti prema obnovi ustaštva primećuje i Juraj Hrženjak, počasni predsednik Antifašističke lige Hrvatske, koji kaže da antifašističke temelje ugrožavaju ne samo pojedinci i pojedine organizacije koje imaju tendenciju ka obnovi fašizma nego i državni vrh i državne vlasti. „Tom puzajućem fašizmu se može i mora suprotstaviti svaki građanin”, rekao je Hrženjak pre nekoliko dana na godišnjoj skupštini Lige u Zagrebu.

Za razliku od Goldštajna, u Republici Srpskoj se pozivaju na podatke Međunarodne komisije za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora, ali i druge izvore, prema kojima je u logoru Jasenovac stradalo 700.000 ljudi, od čega 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora. Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece. „Stalno se bavimo brojevima, da li je bilo 600.000 ili 700.000, ili 100.000, kako tvrde Hrvati – što naravno nije tačno. Svet o tom stradanju ne zna ništa, što je srpska krivica. Kad sam bio kod predsednika centra Jad Vašem i počeo razgovor o brojevima, rekao je da prestanem. Rekao je – ovde piše 700.000 i to je broj stradalih koji priznajemo. Ali imamo mi važniju dužnost od ubeđivanja o broju stradalih – da ukažemo šta se desilo”, rekao je ranije Arije Livne, predsednik Jevrejskog kulturnog centra u Banjaluci.

Predstavnici hrvatskih Jevreja osim na obnovu ustaštva žale se i na lošu saradnju sa Spomen-područjem Jasenovac (JUSP) i izražavaju neslaganje s politikom nečinjenja u odnosu na izmene postavke muzeja, odlaganje imenovanja Saveta JUSP Jasenovac, koja „ne prikazuje punu istinu o holokaustu i strahotama NDH i ublažava istinu o ustaškom režimu”. „U takvom okruženju jasenovačka komemoracija je samo prilika za zadovoljenje forme u kojoj će oni isti koji tolerišu ustašku ideologiju zauzeti pozornicu da bi izrazili svoje atnifašističke stavove i odali pijetet žrtvama”, navode u Koordinaciji jevrejskih opština.

Autor: Mladen Kremenović

Izvor: POLITIKA