Ко је одговоран за експлозију у Смедереву

Текст у „Политици” од 6. јуна 2016. године подсетио је на једну од највећих трагедија Србије у току Другог светског рата, експлозију складишта муниције у смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године.

Аутор чланка, у неколико кратких реченица, отвара спорно питање узрока који су довели до експлозије од које је погинуло и рањено око 2.000 људи. Српска научна историографија се у претходних 77 година није одредила према овом трауматичном питању. Професор др Бранко Петрановић једини је дискретно наговестио могућност да су резиденти совјетске војне обавештајне службе у Југославији, пуковник Црвене армије Мустафа Голубић и специјалиста за минскоексплозивна средства Матија Видаковић непосредни извршиоци ове диверзантске акције. Истовремено, Петрановић сматра да руководећи органи КПЈ нису били упознати с планом и реализацијом акције, па је током, и после рата, нису истицали као пример антифашистичке борбе против окупатора. Разлог за то су велике цивилне жртве које су могле да изазову сасвим супротан ефекат у придобијању ширих народних маса за подршку НОП­-у. Већ у другој фусноти на страни 311, исте књиге, Петрановић, помињући и шири састав совјетског обавештајног пункта, без дилеме идентификује ову групу као извршиоце диверзије у Смедереву, а Благоја Нешковића, као покрајинског секретара КПЈ за Србију, као особу која је одржавала непосредне везе обавештајног центра с органима партије.

Досад је незапажено прошао документ под насловом „Циркулар ПК КПЈ за Србију, број 1 од 20. јула 1941. године”, који баца нешто другачије светло на позадину овог догађаја. Покрајински комитет КПЈ за Србију, као позитиван пример, наводи акцију у Смедереву: „Другови у Смедереву извршили су успешно свој задатак дизањем резервоара за бензин у ваздух, који је служио непријатељу. Уништење муниције и остале спреме у Смедереву заболело је до срца фашисте и бар то треба да нас научи где и како треба наносити ударце непријатељу…” (Архив ЦК СКЈ, сигн. ф. ЦК КПЈ, 1941/33, стр. 2). Експлозија 5. јуна 1941. године једина је саботажна акција током лета у Смедереву и нема дилеме на коју акцију ПК КПЈ за Србију (Благоје Нешковић) мисли када је наводи као светао пример како треба водити борбу.

Будућа истраживања, пре свега у руским државним архивима, могу да осветле мотиве и починиоце ове разорне акције. Можемо само да наслутимо да је сложени сплет међународних и ратних околности пред очекивани напад Трећег Рајха на СССР, али и интереси међусобно супротстављених партијских и обавештајних органа под контролом Москве, довео до трагедије на коју нас је аутор чланка подсетио.

Аутор: Дарко Ћирић, историчар, Београд

Извор: ПОЛИТИКА, субота 11 јун 2016., стр. 13

Везане вијести:

Дан сећања на највећу трагедију Смедерева

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. јуна 2016. године.