arrow up

Подијелите вијест:

Класић: А зашто не вратимо Србе?

Хрватски историчар Хрвоје Класић предлаже да Хрватска ријеши проблем демографског пада тако што ће вратити Србе, који су под притиском или добровољно, напустили ту земљу деведестих година прошлог вијека.

Хрвоје Класић
Хрвоје Класић

“Хрватска је вијековима домовина Србима, исто колико и Хрватима. Њихови преци су, на различите начине, унапређивали хрватску економију, културу, школство и спорт” – истиче Класић.

Он наводи да ти односи нису увијек били добросусједски о чему најприје свједоче године Другог свјетског и каснијег “домовинског рата” деведесетих година.

“Трагичне догађаје не можемо избрисати из прошлости, нити их смијемо негирати. Напротив, требамо их рационално сагледати, извући поуке и настојати их не поновити” – наводи Класић.

Он оцјењује да тако размишљају зрели народи који су у односу на Хрвате и Србе у прошлости пуно чешће и интензивније између себе ратовали, а, за разлику од Хрвата и Срба, пуно ријеђе међусобно сарађивали и помагали једни друге.

“У задњих неколико година, а посебно задњих неколико мјесеци, нема дана да се не помиње демографска катастрофа, пад стопе наталитета и одлазак грађана Хрватске у потрагу за економски, политички и правно стабилнијим друштвима.

Посљедице свих наведених процеса већ се виде у недовољном броју радника потребних за нормално функционисање туристичке сезоне, а тек ће се видјети када број пензионера далеко надмаши број оних који ће у Хрватској радити и плаћати порезе и доприносе”- упозорава Класић.

Има ли у поправљању те слике мјеста за хрватске држављане који у овом тренутку не живе у Хрватској – пита Класић.

“Мислим, прије свега, на `наше Србе`. Наравно, међу њима сигурно има оних који се из различитих разлога не би ни хтјели вратити. Једни, зато што су се већ снашли негдје другдје, а други јер знају да би њихово понашање током рата захтјевало одређене поступке хрватских правосудних органа.

Сви остали, који, вјерујем, чине већину, требали су већ одавно постати предмет интереса политичких елита када год су на дневни ред долазиле теме поправљања демографске слике” – наводи Класић у тексту за портал “Нет.хр”.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Класић: Требало је да заједно организујемо изложбу о Јасеновцу

Хрватски историчар Класић: Право је да се говори о 200.000 …

Степинац није био ратни злочинац, али није светац | Јадовно …

Енглези нам подмећу нову Југославију | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​