fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (2): Хрватски кардинал пао на свим испитима

Српска православна црква је 1998. године донела одлуку да Србина из Херцеговине, Вукашина Мандрапу, прогласи за свеца. Он је био мученичка жртва усташког најбруталнијег и најозлоглашенијег логора за истребљење Јасеновац, који је означен као један од најгорих логора за истребљење у Другом светском рату. Над Мандрапом је извршена садистичка тортура, након које је брутално комадан и бестијално уморен у Јасеновцу, пише историчар др Дамир Видојковић, портпарол Међународне експертске група ГХ7 – Стоп ревизионизму.

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.
Алојзије Степинац (крајње десно), у
септембру 1944, на сахрани председника
сабора НДХ Марка Дошена
Фото: wikimedia.org

Увреда за праве вернике

Ове жртве и спасиоце, који су ризиковали своје животе, српска православна номенклатура, али и католичка, на бази универзалних морално-етичких принципа беатификовала је, односно прогласила свецима са пуним правом. До сада, ниједна личност из Другог светског рата која је била злочинац, џелат и крвник или саучесник са другима у чињењу најстрашнијих масовних злочина против човечности – није доживела беатификацију или канонизацију. Канонизација Степинца била би тиме један врло опасан преседан.

Када се поставља питање проглашења некога за свеца, морамо се запитати, по чему је он то заслужио? У чему је разлика између једне Едит Штајн и Руперта Мајера, бискупа грофа Фон Галена, Вукашина Мандрапе на једној страни, и Алојзија Степинца на другој?

Ове горепоменуте личности су са пуним правом проглашене или за свеце или блаженима Католичке цркве или Српске православне цркве, као морални узори, који су се у тамним временима људске цивилизације храбро и несебично супротставили пошасти нацизма и усташтва у најцрњем времену суноврата људске цивилизације током Трећег рајха и НДХ, у Другом светском рату пружали отпор и дигли свој глас против нацистичког и усташког терора.

Знао за сва зверства

Зато најпре треба поставити следећа питања: Да ли је Алојзије Степинац ризиковао свој живот и свој положај за спасавање жртава? Да ли је и када дигао јавно и оштро свој глас против усташког бестијалног прогона и спровођења геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима? Да ли је за то био хапшен, прогањан, да ли је био заточен у неком од страшних усташких или немачких концентрационих логора, или био лично подвргнут мучењу?

На сва ова питања морамо јасно рећи, не! А да је знао за усташка зверства, знао је. Степинац је био упознат са свим усташким злочинима јер су се јавно дешавала. Истина, изнео је и критике због начина насилне депортације Срба и Јевреја, али само је критиковао начин, али не и циљеве тих депортација, у чему је исказан својеврстан цинизам саме опсервације! Дакле, те циљеве, који су се сводили на прогон и покољ Срба, Јевреја и Рома је тиме одобравао, нешто што један бискуп Гален не би никад учинио.

Ватикан канонизовао бившу Јеврејку

Едит Штајн, Јеврејка која је 1922. године прешла у католичанство и која се замонашила, обратила се већ 1933. године, недуго након што ће Хитлер преузети власт и одмах почети са својим антисемитским програмом, писмом тадашњем Папи Пију Једанаестом са молбом да јавно протестује против нацистичког прогона Јевреја. Наиме, Штајнова је писала, да се сви они који су верни и одани цркви, и који отворених очију посматрају прилике у Немачкој, боје најгорег за углед Цркве, ако се настави са ћутањем. Едит Штајн је касније била приморана да напусти нацистичку Немачку и настанила се у Холандији, где ју је Гестапо 1942. године ухапсио. Тада је депортована у концентрациони логор у Аушвицу, где је почетком августа исте године уморена у гасној комори, заједно са својом сестром. Едит је одбијала у ранијим приликама да себе спасе (пошто је требало да остави саму своју сестру), и још 1939. године у свом тестаменту је написала да је спремна ради крста да погине на све могуће начине. Тако је хтела одлучно, и посвећена Богу и својој вери, да подели судбину јеврејског народа, коме је припадала. Од 1998. године Ватикан је Едиту Штајн прогласио светитељком Католичке цркве и мученицом вере.

Хероји међу евангелистима

Било је примера херојства вере у Другом светском рату и на страни Евангелистичке цркве. Само ћемо споменути теолога Дитриха Бонхефера, кога су убили нацисти у затвору, и теолога Мартина Нимелера, који је такође био у концентарионом логору у Саксенхаузену. Обојица су се храбро супротставили нацистима и нацистичкој идеологији.

Аутор: М. Ђорђевић

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (1): Нацисти прогањали хероје вере

Католички свеци – 11 тачака против Алојзија Степинца (3): Ода поглавнику у Хрватском сабору

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помози рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: