arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

22. фебруар 2019.

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

29. јануар 2019.

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

28. новембар 2018.

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

2. август 2018.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу „Шушњар“ служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље „Шушњар“ требало би да добије статус и ниво,

Примјери заштите Срба у Санском Мосту 1941. године

13. фебруар 2018.

Иако су усташе сваки покушај заштићивања прогоњених Срба сматрали актом упереним против интереса њихове »Независне Државе Хрватске« и запријетили свим Хрватима и Муслиманима који би то покушали, многи поштени и храбри Муслимани и Хрвати који су предосјећали, или понешто сазнали од онога што усташе припремају, покушали су, колико су знали, умјели и могли да помогну Србима; обавјештавали су их о тешким данима који долазе, о опасностима које им пријете од усташа, саветјовали их да се склањају и крију од усташа, да не долазе у град, у касабе и слично. Тако су земљорадници Аган Бадњевић, Рамо Рамић и Рамо Хаџић Чавловић из Горњег Каменграда поручили неким својим познаницима Србима у сусједним

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја

2. август 2017.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године. Владика бихаћко-петровачки Атанасије истакао је да је „ово мјесто гдје се окупљамо како би се поклонили онима који су дали оно највредније“. „Ако дође вријеме и ми ћемо сигурни исто то учинити, а дотле се сјећамо наших драгих предака у љубави“, рекао је владика Атанасије које је служио литругију и парастос у помен на страдале на Шушњару. Он је поручио да је најважније да се овај догађај и жртве не забораве. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић

Данас обиљежавање 76 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару

2. август 2017.

Полагањем вијенаца и парастосом, данас ће на Шушњару, у општини Сански Мост, бити обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. годин. Из Организационог одбора манифестације „Илиндански дани“ у Оштрој Луци најављено је да ће обиљежавање почети у 9.30 часова литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту. У 11.30 часова биће служен парастос на гробљу Шушњар, гдје је предвиђено и полагање вијенаца жртвама усташког терора. Вијенци и цвијеће биће положени и на спомен-обиљежјима „Милин бирт“ и „Клаоница“ у 13.00 часова, као и у Спомен-соби Шесте санске бригаде у Оштрој Луци у 13.30 часова. Општина Оштра Лука обиљежиће сутра и свој

Владика Атанасије служио парастос жртвама усташког покоља на Шушњару

2. август 2016.

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства ове епархије, служио је данас на Шушњару у Санском Мосту парастос за жртве усташког покоља на Илиндан 1941. године. Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић рекао је да се данас обиљежава 75 година од једног од највећих страдања Срба на простору бивше Југославије. „Овдје је 5.500 људи убијено и то је био један од покушаја НДХ да заплаши Србе, да их стави под потпуну контролу. Сански Мост је увијек био слободарски град, град који је знао да се бори за истинске вриједности“, рекао је Иванић новинарима у Санском Мосту. Он је изразио наду да ће власти Санског Моста, Унско-санског кантона

Иванић послије Јадовна и на Шушњару

1. август 2016.

Након што је почетком јула мјесеца присуствовао парастосу код Шаранове јаме на Велебиту, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра и парастосу на Шушњару у Санском Мосту. Програмом посјете предвиђено је да Иванић у 11.30 часова присуствује парастосу на Шушњару, а након тога у 13.00 часова полагању вијенаца жртвама усташког терора „Милин бирт“ и „Клаоница“, саопштено је из Предсједништва БиХ. Илиндански дани почели су 30. јула у Оштрој Луци, а манифестација ће бити настављена посјетом Шушњару, спомен-комплексу за пострадале у усташком покољу о Илиндану 1941. године, те обиљежавањем дана и славе општине Оштра Лука – Свети Пророк Илија. На Илиндан 1941. године усташе су на Шушњару код

susnjar-3.jpg

ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“

20. новембар 2015.

English У Оштроj Луци jе 1. августа 2013. године одржан Трећи округли  сто „Шушњар 1941.“ у чиjем раду jе учествовало око 45 историчара,  друштвених и научних радника, бораца НОР-а, преживjелих страдалника, књижевника, новинара и других. Организовали су га општина Оштра Лука и Организациони одбор коjи су сачињавали: проф. др Владимир Лукић, Петар Додик, Михаjло Орловић, Ранко Павловић и Вукашин Давидовић. Поднесено jе више од 35 саопштења и сjећања свjедока стравичних злочина великих размjера српског и jевреjског становништва коjе су починили припадници хрватске и муслиманске националности у овом граду и његовоj околини, а коjи су се догодили о Илиндану 1941. године, али и у више других наврата.    На самом почетку пjесник

Episkop_Atanasije_u_Susnjaru.jpg

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: СКИДАЊЕ ПЛОЧА СА СПОМЕНИКА ЈЕ ДРУГО УБИЈАЊЕ ЖРТАВА

2. август 2015.

Епископ Атанасиjе у Шушњару Полагањем виjенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа коjе су убиле усташе на Илиндан 1941. године. Свету литургиjу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио jе владика бихаћко-петровачки Атанасиjе. Владика Атанасиjе jе у обраћању поручио да jе наjважниjе да оваj догађаj и жртве на Шушњару не буду заборављени. „Ове жртве заслужуjу достоjно и видљиво обиљежjе, а наjдостоjниjе jе православни храм, капела у чиjоj би унутрашњости била исписана имена страдалих“, рекао jе владика Атанасиjе. Он jе истакао да уклањање табле са именима пострадалих

susnjar-2014.jpg

ИСТОРИЈА СЕ НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ

2. август 2014.

Полагањем виjенаца и парастосом данас су на гробљу Шушњар у Санском Мосту обиљежене 73 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреjа убиjених на том мjесту на Илиндан 1941. године. Обиљежавање jе започело светом литургиjом у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту, а потом настављено парастосом и поменом за страдале на Шушњару. У име Владе Републике Српске виjенац на споменик на Шушњару положио jе савjетник министра за борачка питања генерал Милан Торбица, коjи jе окупљенима поручио да би људи стално и у што већем броjу требало да се сjећаjу недужних жртава усташког терора из Другог свjетског рата. „Историjа се не смиjе заборавити. Она се не гради прећуткивањем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА