Славонија Архиве - Страница 3 од 4 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Славонија » Страна 3

Геноцид у НДХ – Покољ

19. март 2019.

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

11. март 2019.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Град Валпово из буџета платио израду усташког споменика

8. март 2019.

На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част војницима Независне Државе Хрватске На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част ‘хрватским војницима који су дали своје животе за Независну Државу Хрватску’. Мермерна плоча на којој се налазе имена 12 војника подигнута је на ‘иницијативу чланова породица погинулих и несталих, друштва Хрватски домобран те мјесног одбора Марјанчаци’, стоји у саопштењу на страницама града Валпова , који је за плочу из буџета издвојио 8.817,50 куна. ‘Ради се о спомен-плочи погинулим домобранима из приградског насеља Марјанчаци, та иницијатива покренута је прије шест-седам година’, рекао је градоначелник Валпова Матко Шутало на градској

Стара Градишка Фото: Wикипедиа / Wикипедиа

Ко кроз Јасеновац није прошао, тај се не зна Богу молит`!

9. фебруар 2019.

Милуна је имала тек 15 година када је у бескрајној колони српских сужања, са цијелом породицом, рођацима и народом српских села из околине Новске и Градишке силом дотјерана у Стару Градишку. Усташе су ушле у село и издали наредбу да сви Срби за 20 минута изађу на сеоски друм. Из те старе аустро-угарске казнионе правили су расподјелу ко иде у Јасеновац да се не врати, ко се убија на мјесту, која дјеца се транспортују за Загреб и Јастребарско, а која се бацају на гомилу да умиру. Спас је био могућ за оне који би као радно способни кренули на рад у Њемачку. “ Добро памтим високу кулу стражару у сриједи

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

29. јануар 2019.

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Слобоштина, стратиште 1368 Срба избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

12. октобар 2018.

Слобоштина је мало село у општини Брестовац у Пожештини за које је шира хрватска јавност чула тамо негдје 2004. године када је бивши прослављени боксач Жељко Мавровић постао пољопривредник. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Купио је овдје имање, производио здраву храну, добивао потпоре за промицање екопољопривреде и радо о томе говорио пред камерама. Репортери су извјештавали о пословним успјесима спортског аса, хвалећи његово ратарско умијеће, способност привлачења новца из фондова Европске уније и кредита пословних банака. Десетљећима раније то је мјесто било познато као стратиште 1368 жена, дјеца и стараца избјеглих с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара. Усташе су

Колона Срба истераних из својих кућа у Дарувару

Како је НДХ протерала 104.000 Срба

20. август 2018.

„Олуја“ и страшан прогон наших сународника из Крајине није прва таква акција Загреба. Немачке окупационе власти су само у августу 1941. регистровале огроман број избеглица, а слично је било и 1942. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа. 2017. године. Зачепркамо ли мало по историјској грађи, лако ћемо уочити да односи Срба и Хрвата, по много чему два блиска народа, никада нису били претерано идилични. Али до почетка прошлог века мало тога је указивало на страхоте које ће се десити. Развојна путања ова два народа омеђена је пропашћу двеју држава – Аустроугарске и Југославије. У размеђу 20. века дошло је до невероватне

Усташе спровoде децу и жене са Козаре © WIKIPEDIA/MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Масовни покољ козарачких Срба, усташе бацале дјецу у бунаре

16. август 2018.

Усташе су на данашњи дан прије 76 година у селу Слобоштина код Славонске Пожеге, извршиле Покољ, убиле 1.165 козарачких Срба, међу којима је било и педесеторо дјеце из села Требовљани под Козаром, која су удављена у дубоким сеоским бунарима, подсјећају из Удружења „Јадовно“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. августа. 2017. године. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона у којима су се налазили Срби са Козаре, истјерани из својих кућа. И у Грубишном Пољу, на сточној пијаци ограђеној бодљикавом жицом, била је заробљена нејач са Козаре. Из концентрационог логора смрти Јасеновац, као испомоћ за ликвидације, дошла је

Билогорски презименик 1322 српска и православна презимена источне Билогоре

15. март 2018.

Билогорски презименик, шеста по реду књига у Библиотеци „Задужбина“ Завичајног удружења „Билогора“ штампана је на 472 странице у А5 формату. Садржи податке о 1322 српска и православна презимена источне Билогоре евидентирана у периоду од 1552. до 2017. године, те о њиховој бројности и распрострањености у појединим насељима. У оквиру презименика је и 20 чланака о знаменитим Билогорцима. Презименик је допуњен бројним статистичким прегледима и картама, као и 10 опсежнијих прилога везаних за презимена. Опрема књиге садржи 10 фотографија у боји, 36 ц/б фотографија, 8 графичких приказа, 19 карата и 23 табеле са нумеричким подацима.

Комеморација дјеци Поткозарја

10. децембар 2017.

Шездесетдеветеро дјеце Поткозарја старости од три мјесеца до три године умрло је у радним логорима код Носковачке Дубраве, од аугуста до децембра 1942. године, и сахрањено на Православном гробљу у близини ријеке Драве. Вијећа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније и Општине Чађавица организирала су у петак, 8. децембра, комеморацију испред споменика умрлој дјеци. Парастос је служио отац Павле, игуман Манастира светог Николе а саслуживали су оци из Славонске епархије. Након парастоса и полагања вијенаца на комеморативном скупу говорили су Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, Бранко Јуришић, водитељ канцеларије СНВ-а, Игор Павковић, замјеник жупана Андровића те Злато Угљешић и Бранко Карамарковић из Вијећа српске националне мањине Општине Чађавица. Извор: P-Portal

Календар геноцида: 11. август 1941. и 1942. Страдања Срба Херцеговине, Крајине, Славоније..

11. август 2017.

Село Дренова Глава, срез Крупа. Усташе су у периоду 08-11. август 1941. године у селу Дренова Глава поклали 180 Срба. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 30. Село Чаваш, Попово поље. Усташе су 11. августа 1941. године, од 150 Срба мјештана, убили 101 лице од којих је најмлађе имало свега неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је троје, а страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци. Извор: СРБИ – НАРОД ЖИВИХ Чавашки злочин није почињен у

Ђаково: Комеморација жртвама холокауста и почаст Стјепану Колбу

4. јун 2017.

Да се не понови – главна је порука с комеморације за жртве холокауста, одржане у недјељу на Јеврејском гробљу у Ђакову за жртве некадашњег сабирног логора за Јевреје који је у овоме граду радио од 1941. до 1942. године. Кроз логор је прошло око 2000 Јевреја, махом жена и дјеце из БиХ, а више од 500 их је ту скончало. Добром дијелу логораша логор у Ђакову био је привремена станица до Јасеновца или Auschwitza. Захваљујући тадашњем ђаковачком гробару Стјепану Колбу, имена жртава логора су пописана, као и други подаци попут године и мјеста рођења, па је ђаковачко Јеврејско гробље јединствено у Еуропи по обиљеженим гробовима жртава холокауста. У знак захвалности храбром гробару, лани је Колбу откривена спомен-плоча на Јеврејском гробљу

Милан Басташић: Ноћ страве и ужаса

26. април 2017.

Тих дана упорно је падала обилна киша и сусњежица. Kапути се нису ни присушили кад је с пута у двориште па у гањак јурнула група некаквих особа с ручним батеријама. Вичу: „Отварај”! Ударају у врата као сјекирама. То су усташе кундацима пушака разбијале врата уз вику: “Отварај или пуцамо”! Отац пође да отвори, али не може да откључа јер је кључ од удараца испао, а лампу није имао времена да упали. Напипа на земљи кључ и откључа прије него су разбили врата. Стакла су попуцала. Мајка је послије причала да су шесторица бајонетама на пушкама упереним у оца ушли у собу гдје смо спавали. Брат и ја смо спавали у

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

21. април 2017.

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

У Бањалуци промовисана фотомонографија „Страдање СПЦ у НДХ“

21. март 2017.

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија „Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ“, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге „Злочини над Србима у НДХ“ и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника. „Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће“, навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја „Јасеновац“. Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је