Државни секретар Министарства омладине и спорта Србиjе Предраг Перуничић и генерални секретар Спортског савеза Србиjе Владимир Батез данас су посjетили Пребиловце код Чапљине гдjе су српскоj дjеци из овог и околних мjеста дониралу спортску опрему, те обећали изградњу спортског терена у Пребиловцима. Перуничић jе навео да jе риjеч о малом гесту пажње jер су око четрдесеторо дjеце обрадовали дресовима Србиjе, додавши да су и жељели видjети како могу помоћи овом краjу. „Ми на сваком диjелу земаљске кугле морамо да водимо рачуна о нашим људима. Што се тиче Пребиловаца, ово jе jедна тужна прича коjу не смиjемо да заборавимо. Овде jе у Другом светском рату од 1.000 становника убиjено више од

Из Црквене општине Чапљина и Српског националног друштва „Пребиловци“ упутили су позив за достављање имена пострадалих Срба у Другом свjетском рату на подручjу jужне Херцеговине како би она била уписана на зидове Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Чапљински парох Марко Гоjачић каже да jе у току уписивање имена Светих новомученика Пребиловачких и Доњохерцеговачких на зидове Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, коjи су мученички пострадали у току Другог свjетског рата. „Овим путем позивамо све људе да нам доставе имена сродника, комшиjа, приjатеља, познаника коjи су пострадали на подручjу Доње Херцеговине како бисмо ово богоугодно дjело што боље и успjешниjе довршили“, рекао jе Гоjачић. Подаци и информациjе могу се доставити на броj

У Лидицама, код Прага, данас jе потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату. У име Пребиловаца, Меморандум jе потписао Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. „Меморандум смо потписали у великоj нади да ћемо и убудуће сарађивати и да ће бити и других уговора између Пребиловаца и Лидица, односно Чешке. Очекуjемо да ће и они посjетити Пребиловце и нашу спомен-крипту и цркву коjу смо скоро саградили и коjа ће бити освештана 8. августа“, изjавио jе Екмечић за Срну. Потписивању Меморандима у згради општине Лидице присуствовао jе и парох мостарски Радивоjе Круљ.

Меморандум о сарадњи општине Лидице, код Прага, и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату – биће потписан у петак, 12. jуна, потврђено jе Срни у Српском националном друштву „Пребиловци“. У име Пребиловаца, меморандум ће потписати Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. Меморандим ће бити потписан у 18.00 часова у згради општине Лидице. Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада

Херцеговачко село коjе jе у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас jе симбол страдања али и васкрсења По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњоj Херцеговини готово да jе остала без ђака. Убрзо jе и затворена. Као што су после августа 1941. године остале заувек затворене и многе породичне куће у овом селу. Пребиловци су постали jедан од симбола страдања херцеговачких Срба на подручjу Независне државе Хрватске (НДХ), изгубивши више од 80 одсто своjе предратне популациjе. Од 1.000 становника, тог лета 1941. године убиjено jе њих 820. Само током jедног дана, 6. августа, више од 550 жена и деце из Пребиловаца скончало

Предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура изjавио jе Срни да ће освештање обновљеног храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима 8. августа за све Србе – Херцеговце бити морална и емоционална компензациjа. Он jе напоменуо да су српске жртве годинама биле скриване, те да се ћути и о ономе што се данас дешава са српским стратиштима и светињама у Херцеговини. Јахура jе потврдио да jе синоћ током донаторске вечери „Херцеговачка академиjа“ прикупљено 7.000 евра за обнову Храма, на чиjим зидинама ће бити угравирана имена више од 4.000 херцеговачких мученика. Он jе указао на драматичну чињеницу да се српска стратишта из Другог свjетског рата у том дjелу

У Коларчевоj задужбини у Београду вечерас jе приређена Херцеговачка академиjа, посвећена успомени на српске жртве од 1941. до 1945. године коjа jе окупила близу 900 Херцеговаца, коjи су скупили преко 600.000 динара /око 10.000 КМ/ за обнову храма Христовог васкрсења у Пребиловцима. Учеснике Академиjе и присутне jе благословио и пригодном бесjедом о Пребиловцима поздравио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, истичући значаj обнове страдалних Пребиловаца и позиваjући окупљене да 8. августа дођу на освештање храма у наjстрадалниjем селу Европе. „Приjе 75 година пребиловачки мученици су живjели исто као и ми данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудjевали, радовали се и туговали, некада пjевали, маштали, вољели, сниjевали.

Пред свануће, у недjељу 7.jуна 1992, артиљерисjком канонадом из стотине оруђа, тенковима и пjешадиjом, воjска Хрватске, ХВО и ХОС, су напали Клепца, Пребиловце и Тасовчиће, села на лиjевоj страни Неретве преко пута Чапљине, а спациjалним борбеним групама и jедину одступну комуникациjу у позадини Тасовчића. Рушевине остале и до данас: Клепци Главнокомандуjући операциjе генерал збора Бобетко ниjе крио геноцидни циљ- уништење ова три села, као „чира у здравом хрватском ткиву“. Првог дана, Срби (и воjска, и народ), уз губитке, су се повукли, али су Хрвати ушли само у Клепца. Побили све коjи су остали а село запалили. Наредних дана у њихове руке пашће циjела долина Неретве, Дубраве и Столац. Српски народ

Свети Архиjереjски Сабор Српске Православне Цркве jе у току редовног заседања jуче спровео потребан поступак у вези одлуке о канонизациjи Светих Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, коjу jе одлуку jедногласно усвоjио на прошлогодишњем заседању. Свети Пребиловачки и др. новомученици ће се просављати 6. августа/24. jула, како ће бити и уписано у црквени календар од идуће 2016. године. Пре скоро 74. године, 6. августа 1941, локалне усташе су у jами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорjа, убиле скоро све жене, девоjке и децу из села Пребиловаца (по документима њих око 600). Мошти Пребиловачких и других доњо – херцеговачких новомученика, извађене из 13 jама и више других стратишта су у

У Београду је 21. маја 2015. у простору Народне банке Србије, отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које је, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григорије. Изложба, која је заједнички пројекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасије, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, новинар

Књига Радмиле Јовановић може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа, каже у име издавача у предговору Оливера Радуловић. Портал Пребиловци-село на Интернету преноси предговор овоj књизи. Књига Радмиле Јовановић Анђели моjи, хаjде да летимо потресна jе прича о страдању Срба у Хeрцеговини коjа потврђуjе да се историjа понавља и да су жртве рата наjслабиjи и наjнедужниjи. Посвећена jе Љубици, Пребиловачкоj маjци, коjа jе, према сведочењу егзекутора, после Видовдана 1941. године загрљена са своjе троjе неjачи полетела изнад тамне дубине у Шурманачку jаму. Наслов књиге представљаjу последње речи хероине: Анђели моjи, хаjде да летимо коjим jе соколила своjу децу и

У Београду jе вечерас у Галериjи Народне банке Србиjе отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о усташком злочину 1941. године када jе убиjено 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложба, чиjи су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заjеднички jе проjекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Пуно jе симболике у чињеници да jе баш на славу српске престонице

English Отворена изложба Пребиловци у Београду У Београду jе вечерас отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе, коjи jе на свечаном отварању истакао да jе она важна, jер се догађа у Београду „гдjе постоjи много људи коjи jош не знаjу да постоjе Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коjу они у себи носе“. „Вjера људи у живот, коjи су живjели у Пребиловцима

Предраг Перуничић, државни секретар у министарству спорта у влади Србиjе (некадашњи прослављени рукометни репрезентативац) са своjим сарадницима Загорком Петровић Златановић Гигић и Деjаном Бакићем. примио jе jутрос Миленка Јахуру, председника СНД „Пребиловци” и Светозара Црногорца, потпредседника Координационог одбора херцеговачких удружења у Србиjи. До састанка jе дошло захваљуjући инициjативи Миодрага Линте, потпредседника Одбора за Србе у региону. Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци” изашао jе са конкретним предлозима. Он jе затражио да делегациjа Министарсва спорта посети Пребиловце и размотри могућност финансирања мултифункционалног спорстког терена. – Наша jе жеља да се у блискоj будућности Пребиловци не помињу само као мjесто страдања, већ да буде мjесто окупљања омладине, а не постоjи бољи начин од