arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Милош Ковић поднео кривичну пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима у НДХ

28. септембар 2020.

Доносимо у целини кривичну пријаву Милоша Ковића против Николе Самарџића због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Пре неколико дана (24.9.2020) у Београду је, по први пут од 1945. године, поднесена кривична пријава због одобравања, умањивања и правдања геноцида над српским народом у НДХ и у логору смрти Јасеновац. Овај догађај посебно је важан јер је кривичну пријаву државном тужиоцу поднео Милош Ковић против Николе Самарџића. Реч је, дакле, о два професора Одељења за историју Филозофског факултета, на Универзитету у Београду. Када се сагледа у контексту обнове усташких идеја и праксе у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, али и

НИШТА ОД КАНОНИЗАЦИЈЕ СТЕПИНЦА: Папа жели јединство цркве, а не сукобе, треба постићи сагласност СПЦ

24. септембар 2020.

Папа Франциско жели да канонизација кардинала Алојзија Степинца буде тренутак заједништва за читаву Цркву, а не разлог сукоба и супротстављања. То захтева стрпљење и од Цркве у Хрватској, поручио је у интервјуу хрватском католичком листу ”Глас концила” кардинал Пјетро Паролин, државни секретар Свете Столице. Потврђено је тако из врха Ватикана да од канонизације Алојзија Степинца у догледно време неће бити ништа и да треба постићи сугласност са Српском православном црквом око тог осетљивог питања. Кардинал Паролин каже и да нема нових детаља у вези канонизације ”у смислу у којем смо то ми објаснили бискупима и у којем су то бискупи објаснили народу”. -Папа је изабрао методологију настојања да се приближе

Цвијетин Михајловић: Посета Степинца Јасеновцу док је логор радио „пуном паром”

24. септембар 2020.

Од госпође Смиље Тишме, председавајуће конститутивној седници парламента Србије, чули смо њено сећање на посету надбискупа Степинца логору Јасеновцу. Већ двадесет и пет година августа месеца Срби обележавају годишњицу изгона из крајева Хрватске у којима су углавном били већина, а Хрвати годишњицу успостављања суверенитета над целом територијом републике. Срби своје годишњице обележавају са тугом и горчином, Хрвати своје са нескривеном еуфоријом, као датум значајнији од 9. маја 1945, званичног дана коначног изгона Хитлерове армаде. Обележавали су их одвојено, са појачаном напетошћу у односима, присутном иначе непрекидно. Ове године направљен је помак: политички представници Срба у Хрватској присуствовали су хрватском обележавању тог 5. августа, а хрватски великодостојници комеморацији српским цивилима страдалим

Лордан Зафрановић: „Дјеца Козаре“ бит ће емоционалан сусрет са страшном прошлошћу

23. септембар 2020.

Реномирани редатељ недавно је од Филмског центра Србије добио иницијална средства за филм и серију које годинама планира. Реномирани југославенски и хрватски филмски редатељ Лордан Зафрановић дуго је чекао, шаљући молбе и хрватским и српским фондовима за културу, да добије било каква средства за реализацију филма “Дјеца Козаре”. Није ни чудо: филмови овог аутора, “Окупација у 26 слика”, “Пад Италије”, “Крв и пепео Јасеновца”, “Вечерња звона” и други, жестоко су узнемиравали духове још у доба социјализма и Зафрановићу доносили бројне проблеме, чији су адресанти били из конзервативних културних и политичких кругова у домаћој средини, због чега ју је редатељ прије доста година морао напустити. Чини се да би филм “Дјеца

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Зворник: Освештане спомен-плоче страдалима у Другом свјетском рату

19. септембар 2020.

У зворничком насељу Челопек данас су освештане спомен-плоче за 50 бораца и цивила који су у Другом свјетском рату погинули или одведени у логоре, а служен је и парастос за 25 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-плоче изграђене су у оквиру спомен-комплекса и чине једну цјелину, а изградњу је помогла Градска управа Зворник. Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници Градске управе и Градске борачке организације Зворник. Предсједник Градске борачке организације Зворник Лазар Ристић рекао је да је веома важно што је Мјесни одбор Борачке организације изградио спомен-плоче за борце из овог мјеста који су погинули у Другом свјетском рату или су одведени

Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод

19. септембар 2020.

У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград – Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић. Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима. – Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртве не би пале у заборав – напоменуо је Ђуревић. Он се нада да ће ово мјесто бити мјесто уврштено у

Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

Предавање: проф. др Мило Ломпар: “Драма пречанских Срба између нестајања и опстајања”

16. септембар 2020.

Мило Ломпар (Београд, 1962) српски је историчар књижевности, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског. Мило Ломпар је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Био је генерални директор Политике а.д. у периоду 2005–2006. године. Велики утицај на његов рад имају Петар II Петровић Његош, Милош Црњански и Никола Милошевић. Најзначајнија су му дела „Моралистички фрагменти“ и Дух самопорицања“. Извор: ЈуТјуб канал Дани словенске писмености и

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

16. септембар 2020.

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Srboljub_Zivanovic_001.jpg

Исповест патолога који је бројао жртве у Јасеновцу: „Србе су кували живе у казанима за сапун!“

16. септембар 2020.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону, а у Београд је претходних дана дошао како би на Сајму књига гостовао на промоцији публикације „Светац“ историчара Момчила Диклића, у којој се објашњавају разлози зашто Алојзије Степинац не сме бити канонизован. „Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да

Хрватски министaр нajaвиo eксхумaциje Србa кoje су устaшe пoбилe 1942.

15. септембар 2020.

Нaкoн зaхтjeвa Вeљкa Џакулe, чиja je породица стрaдaлa крaj Пaкрaцa, министaр брaнитeљa Toмo Meдвeд нajaвиo дa ћe зaпoчeти припрeмe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe ликвидирaлe у Другoм свjeтскoм рaту. Пише: Ненад Јовановић Mинистaр хрвaтских брaнитeљa и вицeпрeмиjeр Toмo Meдвeд нajaвиo je дa ћe у нaрeдним мjeсeцимa крeнути припрeмнe рaдњe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe у aвгусту 1942. бaцaли у бунaрe у сeлимa Дeрeзa и Kусoњe кoд Пaкрaцa. Пo писaњу ‘Нoвoг листa‘, oкидaч зa ту oдлуку биo je дoпис кojи je њeгoвoм Mинистaрству пoслao нeкaдaшњи српски aктивист Вeљкo Џакулa кojи je зaтрaжиo eксхумaциjу лeшeвa нa тoм пoдручjу, мeђу кojимa je и 12 члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Meдвeд je пoтврдиo дa

Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу

14. септембар 2020.

Трилогија на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, “Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења” и “Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може да буде светац”, плод су вишегодишњег рада који сведочи о карактеру државе и режима у Хрватској од 1941. до 1945. године. Откриће да су усташе чак шест месеци пре Немаца почеле са коначним решењем српског питања – преко истребљења читавог народа – револуција је у историографији. Овим речима разговор, за “Новости”, почиње историчар др Гидеон Грајф, један од најпознатијих светских

Преминуо Арие Ливне, сахрана данас у Јерусалиму

10. септембар 2020.

Предсједник Јеврејског културног центра и дугогодишњи специјални представник и шеф Привредног представништа Републике Српске у Израелу Арие Ливне умро је у Јерусалиму у 99 години, потврђено је Срни у Јеврјеском културном центру у Бањалуци. Ливне је био савјетник предсједника Републике Српске, сенатор Републике Српске, као специјални представник Свјетског јеврејског конгреса. Рођен је у Будимпешти 1921.године. Дјетињство је провео у Новом Саду одакле га 1941. године родитељи премјештају у Будимпешту. Мађарски фашисти га 1942. године мобилишу у рудник код Бора, у источној Србији, у ком су се на принудном раду налазили Јевреји из Румуније, Чехословачке, те поткарпатских дијелова Русије. Пред крај рата, након сазнања да се Мађари и Нијемци повлаче, Ливне

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС

10. септембар 2020.

И ове године у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јасеновац 13. септембра биће служена Света архиjереjска Литургиjа и прослављени Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Да ли jе то довољан позив свима да се сjећамо оних коjи нису заслужили заборав!? Редакциjа нашег саjта представља мали подсjетник на обиљежавање овог празника. Одмах послиjе рата, у Јасеновац се вратио Лазар Радовановић, парох jасеновачки. Он jе од неколико преосталих логорских барака направио парохиjски дом и стан,  а просториjу коjа jе усташама служила као гаража или механичарска радионица преуредио у привремени  „храм“.  Први помен жртвама jасеновачкоглогора десио се на храмовноj слави 7. jула 1946.  Од овог момента,  у наредномпериоду на храмовну славу,  Ивањдан долазило jе све

Српска црква у Притоци, или како Ал Џазира минирање назива зубом времена

6. септембар 2020.

Храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, за њега је земљиште дао локални бег, али Ал Џазира пропушта да нагласи да су га срушиле усташе, а Срба у Бихаћу и околини више нема. Православна црква, срез Притока- општина Бихаћ. Овако почиње један текст везан за православну цркву, срез Притока код Бихаћа: „Насеље Притока налази се са источне стране од Бихаћа и удаљено је од центра града сат хода. Протеже се од Рибићке главице на сјеверној страни до насеља Ружица на јужној.Смјештено је у равници по којој су некад биле разастрте ливаде и пашњаци, које се спуштају до Уне.Управо на тој равници, уз магистрални пут, Бихаћ- Босански Петровац, још стоји

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА