arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Не чудимо се њима – Чудимо се нама

Господо Срби, српски политичари, чекао сам дуго не би ли неко од вас рекао – Забољело нас је што на спомен-плочи на Казанима изнад Сарајева не пише да су страдали Срби а злочин починили Бошњаци, а није нас забољео и изглед и текст „жртвама Јасеновца за вјечно сјећање 1941-1945“ на споменику који се налази испред зграде Народне скупштине Републике Српске у Бањој Луци. Без икакве намјере да се оправда текст на спомен-плочи на Казанима, пажњу усмјеравам на наша дјела текстом од 29.2.2016: „Дане Чанковић: Ко и зашто нас анестезира? Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже

Чија су наша деца

Овај текст је могао бити написан и објављен у време када се појавила Дара из Јасеновца, али сам свесно одлучио да сачекам да се бура око филма у медијима и на друштвеним мрежама стиша. Да то нисам учинио, вероватно би овај текст био прочитан површно, у контексту за и против филма, а то нисам желео, јер би многима вероватно промакла поента. Истина је: неке ствари боље видиш, када им се приближиш. Тачно је међутим, и супротно: некада мораш да се удаљиш од слике, да би је видео као целину. Пише: Слободан Владушић Још пре емитовања филма о Јасеновцу, сетио сам се једне тужне сцене са испита. Док је причао о

17.04.2011. Милан Басташић: Након 20 година прогонства, поново у Јасеновцу - 17.04.2011. Milan Bastašić: Nakon 20 godina progonstva, ponovo u Jasenovcu

ОБАЛА ЖРТАВА: Тек сада постајемо свесни небриге према јасеновачким страдалницима

Да ли је за Србе, ма где да су, дозвољено незнање о Јасеновцу и жртвама те монструозне фабрике смрти? Пише: Драгана Матовић Прошле су деценије, Сава и даље тече и памти. Невине жртве из Јасеновца плутале су овом реком и нашле вечни мир на њеним обалама. Допустили смо да их прекрива завеса заборава пуних 80 година. Тек сада постајемо свесни наше небриге према јасеновачким страдалницима. Фрапантно је да жртвама злогласног логора до сада није намењен макар сокак у Београду, а на улице су понекад постављане табле са именима људи који то не заслужују. Дешавало се, што је недопустиво, да улица буде названа и по усташком прваку, додуше из незнања. Да

Почела обнова спомен-костурнице у Глини (ФОТО)

У Глини, у Хрватској, данас је почела обнова спомен-костурнице гдје се налазе посмртни остаци више хиљада Срба које су звјерски убиле усташе 1941. године, саопштено је из бањалучког Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији. Предсједник Одбора Милорад Арлов рекао је да је обнова почела захваљујући донацији од 13.000 евра Владе Републике Српске и премијера Српске Радована Вишковића, а на молбу одбора и Вијећа српске националне мањине из Глине. – Ријеч је о обнови и санирању оштећења на спомен-костурници на Православном гробљу у Глини. Као потомак жртава овог монструозног злочина захвалан сам Вишковићу за донацију и препознавање значаја овог споменика који треба да остане трајно сјећање на велике српске

РТРС – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у јами Равни Долац, Ливањско поље

У селу Руjани, између Ливна и Грахова, 20. октобра 2011 jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата. У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, коjа живи у селу Губер код Ливна, присуствовала jе данас литургиjи и парастосу. Још jе жива и Милица Маљковић,

ВУЧИЋ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА: Део Савског шеталишта назвати по јасеновачким мученицима

Председник Србије Александар Вучић упутио је иницијативу Скупштини Града Београда, да се део савског шеталишта, од Бранковог до моста Газела, с новобеоградске стране, назове обалом јасеновачких жртава. Ако Комисија усвоји овај предлог, то ће значити да ће се у српској престоници први пут на овај начин одати пошта мученицима који су зверски убијани у злогласном усташком логору, а који у главном граду немају ниједно обележје нити улицу. У наставку текста погледајте шта је председник навео у свом образложењу. Иницијативу председника Републике Србије преносимо у целини: ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИМЕНОВАЊЕ ОБАЛЕ ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА У БЕОГРАДУ Поштовани, Потреба да памтимо и од историјског и људског заборава штитимо успомену на наше страдалнике из система

cirina-kuca.jpg

Запис о топониму Ћирина кућа

На великим географским картама, чак и на оним воjним што их зову специjалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историjским књигама. То jе jедан од десетак топонима на подручjу Пребиловаца коjи су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља.  Сухића или Екмечића градина, топоними коjих има на картама, свjедоче поред осталог о старости насеља на подручjу данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоjи у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму прениjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову „вериге свиjета“, поуче шта се збива са човjеком и

МИЛОШ КОВИЋ – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Већина оних који су у недјељу преспавали Литургију и пробудили се са благом дилемом да ли да се маскирају у зомбија, вампира или какву другу сподобу, вјерујем да нису кадри да сагледају ширу слику стварности која се не пројектује, барем не на тако „занимљив” начин као стварност њихових „јунака” заточених у ружичастим утврђењима разврата и блуда, на друштвеним мрежама и таблоидима. Човјек је биће избора. Управо на томе се заснива његова слобода по којој се тако очито разликује од свих других створења. Сваки дан пред нас ставља нове и веће изборе. И прекјуче смо имали један такав избор – између Литургије и спавања, између светог Луке и Ноћи вјештица. Бирамо

milan_bastasic_tv.jpg

Браћо Срби, ко вас наговори на ово историјско зло, на неистину о страдању свога народа?

Крајем априла 2012. године, преживјели јасеновачки дјечак – логораш, сада већ покојни др Милан Басташић, запутио се у Загреб гдје је на Цвјетном тргу постављен павиљон за обиљежавање годишњице пробоја из концентрационог логора Јасеновац. Пројекат је, у склопу акције ”Архитектура сећања” реализован од стране Вијећа српске националне мањине у Загребу. У позиву организатора било је наведено да ће на округлом столу, који ће услиједити главна тема бити расправа о броју жртава у Јасеновцу уз напомену да минимални број жртава, а за које је утврђено име и презиме, износи 83.145, од чега 20.101 дјеце до четрнаест година старости. У то вријеме, Милан није могао ни претпоставити да ће свега неколико година

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе „Година страдања – 1942“. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.