arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Те ноћи су довели једну групу Срба – њих 60 и побацали у ријеку Пливу

1. јун 2022.

Усташе су, под заповједништвом сатника Херенчића, 14. септембра 1941. године убиле 111 Срба у Подмилачју (14 km од Јајца) и бацили у јаму дугу 16, а широку 8 метара. Ево шта свједочанство каже о том трагичном септембру 1941. године: ,,Чим је дошла Херенчићева бојна у Јајце, одмах првих дана отпочели су са масовним хапшењем у граду и селима Винац и другима и похапшене људе су смјестили у јеврејски темпл, православну цркву и Привредну банку. Ноћу 14-18. септембра ове усташе су извеле групу од 156 ухапшених из темпла и цркве и на Подмилачју код моста све поклали и закопали у јаме. Херенчића усташе су те ноћи довеле једну групу Срба –

Стари Брод: Обиљежено 80 година од Покоља у Старом Броду код Вишеграда

29. мај 2022.

Јуче, уочи дана када се празнује Св. новомученик Вукашин Мандрапа, у Старом Броду код Вишеграда, парастосом је обиљежено 80 година од стравичног злочина над Србима када су хрватске и муслиманске усташе пуковника НДХ Јуре Францетића, извршиле Покољ над више од шест хиљада српских цивила. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја. Овом молитвеном и комеморативном Сабрању, присуствовала је и делегација удружења Јадовно 1941. из Бање Луке као и пријатељ удружења и један од двојице задужбинара Меморијалног центра, господин Спасоје Албијанић. За подсјећање, аутор небоземно лијепог, јединог Меморијалног центра посвећеног жртавама Покоља, је млади архитекта из Зворника Новица Мотика. Помену за страдале,

Усташлук у Хрватској – матуранти у црним униформама салутирају, професорка одушевљена – ФОТО

26. мај 2022.

Матуранти једног разреда Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду били су одевени у униформе које подсећају на ХОС-ове, а позирајући за фотографију сви су подигли руку у фашистички поздрав. Последњи дан наставе матуранти широм Хрватске у среду су традиционално обележили „лудим даном“ односно „норијадом“. Давни је обичај да се ученици сваког разреда тог дана „униформишу“ ради препознатљивости и да својом одећом пошаљу неку поруку. Порука коју су послали матуранти разреда ЦНЦ оператера Индустријско-обртничке школе у Славонском Броду није им нимало на понос, иако се, како пише портал СБплус, осмех и понос виде на лицу њихове професорке хрватског језика. Kако наводи портал Net.hr, скандалозно је, наиме, што су ти матуранти били одевени

FOTO: WIKIPEDIA

Хрватској смета „јасеновачки мит”

24. мај 2022.

Извршни одбор Српске академије наука и уметности сопштио је данас да су „упркос искуству, чланови САНУ затечени „примитивним тоном мржње у објави Хрватске академије знаности и умјетности ‘Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Еуропску Унију’“. „Без илузија да ће се ико од оних у међународној заједници који су нас неуморно подучавали новим цивилизацијским вредностима огласити поводом овог хушкачког политичког памфлета, сами, управо из поштовања према свим жртвама ‘логора смрти’, нећемо улазити у обезвређени простор реплике „са онима који бесрамно користе израз ‘јасеновачки мит’. Али је добро и корисно да знамо шта мисле”, наводе

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

24. мај 2022.

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

НОВА КЊИГА МИЛЕТА РАЈЧЕВИЋА: Свјетла угашених огњишта

11. мај 2022.

Управо је изашла из штампе књига: Миле Рајчевић: Свјетла угашених огњишта у којој аутор жели да остави писани траг историји, да се не „почупа коријење и сачувају истине о српском народу“ који је вијековима живио на овим просторима, имао своју богату историјску и културну баштину. У књизи се налазе истине о злочинима који су се догодили српском народу у некадашњој општини Госпић и околним српским селима која су етнички очишћена, започето у 2.свјетском рату 1941 – 1945.године, а довршено у грађанском рату у Хрватској педесет година касније 1991 – 1995.године. Читаоци ће у књизи пронаћи податке о Казнионици Окружног суда у Госпићу, првом концентрационом логору за Србе 1941. године, „Кристалним

Василије Крестић: Без стварних разлога, научно сасвим неосновано, смањујемо број жртава пострадалих у геноциду

10. мај 2022.

Они који у име државе чине те и такве фалсификате, а у томе главну улогу има Музеј жртава геноцида (државна установа Србије), одликовани су ове године Сретењским орденом. То је још један несумњиви доказ да држава, из својих политичких разлога, стоји иза те нимало часне фалсификаторске работе. РЕЧ АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА НА КОМЕМОРАЦИЈИ ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА ДРЖАНОЈ 28. АПРИЛА КОД КУЛЕ НЕБОЈШЕ Поздрављам заједнички иступ  преживелих логораша, више друштава, удружења, савеза и организација, који су организовали овај комеморативни скуп. Ја данас нећу ништа да говорим о самом геноциду, јер о томе се зна много а није лако рећи нешто ново, значајно и непознато. Немам намеру да било чиме подстичем и поджарујем

Пјесма Ђурђевдан настала је у возу за Јасеновац

6. мај 2022.

Тог Ђурђевдана jе циjели свемир плакао над судбином српске неjачи. Крволочне хорде и наоружана багра испратила jе у казамат обичан недужни народ. Други свjетски рат jе био ноћна мора за циjелу нашу земљу. Ни на jедном педљу ниjе било лако а Сараjево jе и тада пониjело изузетно тешко ратно бреме. Таj град jе и у овом случаjу искрварио због сваког зла и сваке мисаоне настраности свих крвника без обзира на коjу су се страну Богу окретали. Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бjежати из Сараjева. Уточиште су налазили на сусjедним планинама или пак у Србиjи. Наравно, одређен броj људи jе остао

Заједничка изградња Меморијалног центра у Доњој Градини?

1. мај 2022.

  Данас се обиљежава 77 годишњица пробоја и служи помен за све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац. Прошло је више од три године како нам је (поново) обећано да ће се промјенити нешто у нашем, српском, институционалном односу према жртвама једног од најстрашнијих мјеста геноцида. Оног у Јасеновцу и Доњој Градини. Прође и осамдесет и прва годишњица од почетка Покоља, злочина Геноцида који су Хрвати починили над српским народом. И ништа.. Ево вијести коју смо пренијели са портала СРНА-е крајем јануара 2019. године. Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће меморијални центар у Доњој Градини заједнички изградити Србија и Република Српска и да ће то бити величанствен пројекат

Обиљежавање 77 годишњице пробоја и помена на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац

30. април 2022.

Обиљежавање 77. годишњице пробоја посљедње групе логораша из Концентрационог логора Јасеновац и у помен на све невине жртве Концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта Доња Градина биће одржано у недјељу 1. маја 2022. године у ЈУ Спомен-подручју Доња Градина.  Програм: 11.00-11.15 часова Окупљање учесника Парастоса и помена у Спомен-подручју Доња Градина. 11.15-11.45 часова Полагање цвијећа, вијенаца и паљење свијећа 11.45-12.00 Учесници се у помен поворци крећу кроз гробна поља до гробног поља ,,Храстови“ гдје ће бити служен и помен жртвама усташког злочина геноцида 12.00-13.00 Парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида. Парастос и помен подразумјевају молитву српску-православну, јеврејску и ромску. 13.00-13.30 Обраћање званичника Извор: ЈУСП Доња Градина Предсједница Републике

Kомеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала

29. април 2022.

У понедјељак 02.05.2022. године у 10 часова биће одржана комеморација за цивилне жртве усташког злочина у селу Раковац код Пала. У једном дану 11.11.1943. усташе су на два мјеста звјерски убили преко стотину Раковчана. У самоме селу живо је спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости. Комеморацију организују Основна школа „Мокро“ и Борачка организација општине Пале, у договору са организацијом СУБНОР-а из Пала. У жељи да комеморацијом одамо дужну почаст свим невиним жртвама које су настрадале у ослободилачким ратовима српског народа, и са намјером да од заборава отргнемо сваку жртву, организатори скупа позивају потомке настрадалих, грађане Пала и медије да својим учешћем дамо допринос унапређењу културе

Svijece_001.jpg

Априлске жртве 1941. године – попис

29. април 2022.

Априлске жртве Покоља 1941. године са подручја тадашњег Котара Грубишно Поље. Попис је преузет из књиге Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941., издавач Музеј жртава геноцида, Београд, 2007. БРЗАЈА (5) Гегић Адам, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Ребић Миле, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Совић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Спајић Раде, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Трбојевић Ђуро, сељак, Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. ВЕЛИКА БАРНА (127) Бабић Адама Андрија, 29 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу. Бабић Андрије Павао, 46 г., Србин. Убијен у логору Јадовно у јулу.

kolaric-1.jpg

Гдје леже кости коларићких мученика?

25. април 2022.

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовић, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. Кад се 1945. удала за мога ђеда НИНКА КРЕСОЈЕВИЋА, који је уз мог оца једини преживио рат. Добила је у виду отпремнине од фамилије Вукобратовић гдје је била удана, комад земље коју су звали “Њивица”. Налазила се уз на дијелу гдје се пут за Леденик почне стрмије пењати, са његове лијеве стране, и ту смо често гонили напасати краве. Моја баба, још увијек жена

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

23. април 2022.

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

НАЈАВА: Света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице

22. април 2022.

Служиће се света заупокојена служба (парастос) на мјесту некадашњег логора Даница код Копривнице у СУБОТУ 30. АПРИЛА 2022.Г. С ПОЧЕТКОМ У 12:00 САТИ.  Српске православне црквене општине у Копривници и Великом Поганцу организују по први пут парастос за све невине жртве пострадале у логору „Даница“ у Копривници, који је први основани коцентрациони логор у НДХ. Након оснивања логора 15. априла 1941. године, прве групе логораша су почеле организовано пристизати већ крајем априла исте године. Између 3000 и 4000 Срба, Јевреја, Рома и Хрвата који су се одупрели усташком терору су завршили најприје у Даници а потом и у другим организованим логорима Јасеновцу, Јадовну, Пагу, Госпићу и осталим гдје је већина

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА