arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

6. март 2023.

Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га. У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата. Можда и најснажнији подстицај таквом стању ствари био је ишчашени и

Ђакон Павле Љешковић: У свјетлости будућег вијека – Сусрет са великомученичким Јасеновцем

4. март 2023.

Ми смо данас обишли музеј Јасеновац, гдје су нас неки вјерујемо добронамјерни људи покушали увјерити у свој концепт, према којем је жртва појединац, што би вјероватно требало да значи да жртва није члан ни припадник ни једне скупине, ни једног племена, ни једног народа. Часни оци, драги ђаци и остала браћо и сестре, који сте оставили своје свакодневне обавезе да бисте се придружили нама на овом путовању – које за нас у великој мјери има карактер поклоничког путовања, а објаснићу касније и због чега. Дакле, Богословија је једна специфична школа, између осталог и по томе што у њој часове имамо и суботом. Данас је требало да, као и сваки други

ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ГЕНЕРАЛА ПАНИЋА: Сестра Драгица ми је нестала у НДХ, а онда се појавила после 44 године

3. март 2023.

Како да опишем сусрет? Драгица је из Загреба у мој стан у новобеоградском блоку 70 дошла као Вјеруша. Мати Боја је 44 године веровала да је њено нестало дете живо и имала је највећу трему. С врата, када се она појавила, сви смо плакали. Онда је отац Никола стиснуо зубе, устао са столице, дигао чашу ракије и рекао: „Она је наше дете! Примамо је назад у породицу.“ Сестра из Загреба је одмах схватила да је заиста Панић, јер је личила као јаје сестрама Зорки и Добрили – овако укратко изгледа највећа породична победа у животним борбама генерала Миодрага Панића, легендарног команданта Гардијске бригаде. Сећа се генерал те 1986. и сусрета

Делегација Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда поклонила се невино страдалим Србима у глинској цркви

26. фебруар 2023.

Делегација Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула и Никола Кукуљ, заједно са доградоначелницом Глине Бранком Бакшић Митић, предсјеником Вијећа националних мањина Града Глине Миланом Мартиновићем, потпредсједником Градског вијећа Града Глине Николом Јанусом и чланицом женске пјевачке групе СКД Просвјета пододбор Вргинмост Љубицом Мраовић положили су вијенац на новообновљену спомен-костурницу невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској православној цркви 1941. године. Пише: Новинар Српског кола, Драгана Бокун Том приликом за Српско коло Митићева се присјетила звјерстава која су се ту догодила. Прошло је 82 године од покоља над Србима у Глини, који се догодио свега мјесец дана од проглашења Независне Државе Хрватске, звјерски је убијено више од

Бранко Брковић: Уђем у кућу, све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама.

23. фебруар 2023.

Након 30 година, када се под притиском породица покланих Срба из Дракулића, Шарговца и Мотика подигла спомен – костурница, кости из дворишта је народ ископавао и носио у костурницу. Помагали су ископавати и исти они који су их ту и покопали, који су куће одмах након покоља и опљачкали… Исјечак из аутентичног свједочења Бранка Брковића: „Ја се извучем испод амбара. Усташа нема више. Отац Ђорђо и стриц Павле леже сасјечени пред кућом. Братове цурце, Нада и Јованка, дјеца, и њиова мајка Даница, сна моја, леже откривене и крваве. Силовало то туј на пртини, па убило. Уђем у кућу. Све сасјечено. Није клано, већ сјечено сикирицама. Ја се скаменијо. Не могу

Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској

23. фебруар 2023.

Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један „фрагмент из историје нестајања“, каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус и глад. Од краја ’41. Kордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од

Павле Булут у Суботици на донаторској вечери посвећеној Пребиловцима (ФОТО: Слободна Херцеговина)

ПАВЛЕ БУЛУТ УСНУО У ГОСПОДУ: Одлазак посљедњег свједока српског страдања у Пребиловцима

20. фебруар 2023.

Преминуо је Павле Булут (96), последњи Пребиловчанин који је свједочио страшном усташком злочину 1941. године. Сахрана ће бити обављена у понедјељак 20 фебруара 2023. године у 12.30 на Централном гробљу у Београду, а опело ће почети у подне. Павле Булут је један од оснивача и први председник скупштине СНД ”Пребиловци”, најзначајније организације у Србији које окупља Србе из долине Неретве. Дао је немјерљив допринос у обнови храма Христовог Васкресења , као и подизању Културног и духовног центра ”Свети краљ Милутин” у Пребиловцима. Био је и први кум славе канонизованих Пребиловачких и доњехерцеговачких мученика чије су мошти сахрањене у крипти овог спомен храма. У рату је изгубио десет чланова породице. Имао

Мрачна мисија доктора Корба

17. фебруар 2023.

Немачког историчара који је у Берлину докторирао филозофију с тезом да у НДХ није било геноцида над Србима, већ деценију награђују и угошћавају српски високорангирани историчари, свештеници и државни службеници. Пише: Милан Четник У Независној држави Хрватској (НДХ) није почињен геноцид над Србима. У тој нацифашистичкој, усташкој творевини јесте било геноцида над Јеврејима (холокауст) и Ромима (порајмос), али се није десио србоцид. У тој клаоници и умираоници Срби су били жртве трећег реда или друге класе. Над њима је извршено другоразредно „масовно насиље”. Са оваквом тезом, немачки историчар Александер Корб одбранио је 2011. године своју дисертацију на најстаријем берлинском, Хумболтовом универзитету након чега је промосиван у доктора филозофије. Тројица Корбових

Симо Брдар почео снимање филма “Градина”: Први кадрови у Напуљу, ево и зашто..

16. фебруар 2023.

Напуљски Атлас је најстарија ископана скулптура овог митског јунака. По казни бога Зевса он на плећима носи земаљску куглу, неки кажу хемисферу. Стојећи пред тим Атласом примијетио сам да на хемисфери нема црвене тачке. У то вријеме она није могла ни бити, објашњава Симо Брдар, историчар, пјесник и филмски редитељ, разлоге који су га опредијелили да свој нови филм “Градина”, о усташком Геноциду током Другог свјетског рата, започене снимати управо овдје, у Италији. Црвена Тачка на хемисфери налази се на корицама књиге “Јасеновац – Доња Градина, прећутани геноцид”. Овај наслов и садржину осмислили су писци, Нијемац и Србин. То је атлас, картографија и историографија усташког злочина Геноцида над Србима, Јеврејима

„НОВОСТИ“ ОТКРИВАЈУ: Степинац више није тема за Ватикан

14. фебруар 2023.

Проглашење кардинала Алојзија Степинца за свеца више није на дневном реду Ватикана! Пише: Ј. Кеблер, од сталног дописника Загреб Открива ово за „Новости“ високорангирани свештеник из Свете столице, добро упознат са приликама у врху Католичке цркве. – Папа Фрања је јако забринут због догађаја у свету и не жели да отвара још један проблем, посебно између две цркве на југоистоку Европе. За време понтификата овог папе тешко да ће доћи до преокрета, Степинац ће остати највероватније на чекању – тврди наш саговорник. Пуне три године тему проглашења контроверзног кардинала светим папа Фрања није коментарисао. Када је у посети Ватикану био сисачки бискуп Владо Кошић, један од ретких преосталих конзервативних хрватских

КОНАЧНО ИСТИНА О СТРАДАЛОЈ СРПСКОЈ ДЕЦИ (трејлер)

11. фебруар 2023.

Филм ,,33 Анђела“ о страдању српске деце за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој у Српско-норвешкој копродукцији. Током Другог светског рата преко 4.000 дечака и мушкараца послато је из бивше Југославије у Норвешку као робови. Немачка окупаторска сила желела је да изгради путеве, железницу и другу инфраструктуру у северној Норвешкој, како би обезбедила линије снабдевања северног фронта против Совјетског Савеза. Ови затвореници који су овде послати као робови, радили су и живели у нехуманим условима. Њих 2.400 је изгубило живот. Погледајте трејлер: У Јасеновцу су у договору између немачких окупационих снага и усташког режима раздвојени војно способни мушкарци од 14 до 60 година, у неким случајевима и млађи од

Mladen_Bulut.jpg

ИЗ ЖИВОТА ПЕРКА МРКАЈИЋА – ПРВОГ СОКОЛСКОГ ЗАВЕТНИКА: Гусларски првак страдао од усташког метка у родној Брадини

10. фебруар 2023.

Перко Мркајић, као угледни соколски предводник, вазда је био први у животу па је испредњачио и у смрти. Пише: Младен Булут На свесоколском слету у Суботици 28. јуна 1936. Перко Мркајић из херцеговачког села Брадине наступао је као такмичар у неколико појединачних атлетских надметања, али му је још највише поласкано када је проглашен за најбољег гуслара у ондашњој Југославији. Као познати и признати соколски првак он је, ако не први оно међу првима положио завет приликом проглашења Прве Петрове петолетке и да би га у свему одржао више од четири године је путовао по читавој држави, од жупе до жупе, бесплатно дајући подуку свим заинтересованим у ондашњим мнобројним и многољудим

DOCUMENT FROM THE ARCHIVES OF VOJVODINA: Testimony about Ustasha atrocities in Herzegovina

8. фебруар 2023.

In 2020, the Archives of Vojvodina published a very valuable book entitled „Ustasha Atrocities: Collection of Documents (1941-1942)“. SERBIAN 165 selected documents and 63 photographs are published in this collection, together with comprehensive and useful introductory texts and explanations. The editor of the collection is our distinguished historian Dr. Milan Koljanin. The documents published in the collection are part of the files of the German occupying Commander of the Security Police and the Security Service in Belgrade. The file is part of the Archives of Vojvodina F.562, Personal Fund of Slavko Odić (1915–2006), 1909–1983, in which part of the legacy of this bearer of the Partisan Monument in 1941, intelligence officer, diplomat and

Обиљежена 81 година од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац (ФОТО/ВИДЕО)

7. фебруар 2023.

Осамдесет и једна година је прошла од страдања 52 ученика у бањалучком насељу Шарговац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у покољу Срба у бањалучким насељима Мотике, Шарговац, Дракулић и у руднику Раковац, на најмонструознији начин убиле више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете. Према списку из књиге „Рат и дјеца Козаре“, Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 дјеце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 52. У Дракулићу је 1988. године започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан, и од тад се одржавају парастоси за покољ српских ђака у Шарговцу. И данас је у ОШ „Ђура Јакшић“

УГРОЖЕН СПОМЕНИK ПОСВЕЋЕН МАЈЦИ СА ПЕТОРО ДЕЦЕ, УБИЈЕНИМ ОД УСТАША KОД ЈАМЕНЕ 1943. ГОДИНЕ

2. фебруар 2023.

Архивисти Архива Војводине, Ивана Петровић и Александар Бурсаћ, као и Владимир Мучибабић, оператер у процесу дигитализације, обишли су 31. јануара 2023. године надгробни споменик посвећен страдалим члановима породице Анићић из Јамене, српског села у близини Батроваца. Споменик се налази у атару села Јамене, на неких пет километара од насеља, а удаљен је око 200 метара источно од пута Моровић–Јамена. На месту споменика се пре осамдесет година, у току Другог светског рата, налазио салаш, власништво породице Анићић, у коме је током 1943. године повремено боравила трудна Савка Анићић, заједно са својих петоро деце: Николом (11), Савом (9), Јелком (7), Горданом (5) и Миленком (3). Иван Анићић, отац деце и Савкин муж,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА