arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу

Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст. Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу, каже у интервјуу за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело „Јасеновац, Аушвиц Балкана“. У разговору за наш портал он говори о Јасеновцу, геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, својим искуствима у истраживању Холокауста, али и о све заступљенијем тренду

ПРОФ. ДР ГИДЕОН ГРАЈФ: Не могу да разумијем Србе који нападају сопствене интересе!

Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже за ПЕЧАТ проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ Проф. др Гидеон Грајф, светски признати експерт за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ ових је дана поново боравио у Београду. Говорио је на промоцији прве студије у светској историографији о страдању Рома проф. др Драгољуба Ацковића под називом

Ђурђица Драгаш: БРЕЗА ДИВОСЕЉАЧКА

Пружи ми руке, рођена, утеха ми буди… Грлим те брезо, мила моја.Милујем ти распуклу кору и сићано лишће. Шапни ми, рођена,ко прође пољем нашим,ко замути воду са бунара.Причај ми, сестрице,о кући нашој,о јабуци с прозора,о јутру што на хлеб мирише. Одај ми тајну коју ти пролетос донесе бура с Велебита.Станују ли душе њихове у облацима што кишу носе.Чује ли се тужбалица девојачка,носи ли је ветар к мору,крије ли је у утроби земља. Јесу ли им руке у корењу твоме,Растеш ли из снаге њихове,Јел’ ти лишће шапат дечји. Причај ми, мила моја.Саме смо под овим небом нашим,саме међ’ гробовима њиховим. Пружи ми руке, рођена,Утеха ми буди… Од истог аутора: Ђурђица Драгаш –

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

„ЛИЈЕВЧАНСКЕ ЗАЂЕВИЦЕ“ ПРЕКО ЈАСЕНОВАЧКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА

Владика Јован Ћулибрк има потребу да често истиче како још нико на српским универзитетима није докторирао на теми Јасеновца, а ми се питамо зашто он за све своје године проведене у Јад Вашему као упосленик, па потом сарадник и „врховни ауторитет у Срба“, није на тој теми чак ни магистрирао? ’Ајде да се више не лажемо. Српска Православна Црква је у озбиљном проблему. Данас је јасно као дан да је владика Јован недостојан места на којем се налази. То потврђује његово најновије појављивање у Јутарњем програму „Прве“ ТВ. Да кренемо редом. Владика није први који је почео да истиче десетковани број убијених у Јасеновцу, али јесте први који је то

Ђурђица Драгаш: Сетиш се и не знаш шта би са собом!

Седнеш овако испред куће у којој си такорећи одрастао, у којој су живели људи који су те волели више од живота па се сетиш…. Како ти је баба кувала гриз у свеже закуваној вареници, како си јој спавала “ у крилу“, како те је учила да плетеш и како си јој помагала да „тка“ биљце. Сетиш се и дједа, питомог и вредног човека који је својим рукама направио све ово око тебе што сада пропада и нестаје… и ону кацу у подруму што још пркоси. Дједа, којег си, мала и прехлађена, молила – ђидо, ложи ватру, гота (готова сам) па сте то препричавали годинама… Сетиш се и не знаш шта

„КАДА КАЖЕМ ТРИ, ДА ЈЕ ГЛАВА ОДСЕЧЕНА“ Потресно сведочење о мучењу српске деце у логорима: Од страха нисам говорио месец дана

Из мог ува стално је цурио гној и сукрвица. Нисам ни имао вату да ставим у уво. Муве су ме стално нападале. Било ме је страх да ми се уво не уцрва. Једно јутро је дошла болничарка и питала да ли има неко болестан. Ја сам се јавио једини из бараке. Болничарка је рекла да ће доћи касније по мене. (У логор је дошао Међународни Црвени крст.) Она је дошла око 14 сати и одвела ме у бараку код љекара. Питали су ме шта ме боли, ја сам одговорио – уво. (Нисам им смио рећи да ме је ударила часна сестра). Када сам сјео на столицу, тада је један у

Страва иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу (Лика)

У знак сјећања на српске жртве из Косиња које су свирепо убијене у усташком таборништву у Горњем Косињу, а након 79 година се још увијек налазе у септичкој јами иза данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу. Пише: Ђорђе Пражић У згради данашње Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу прије Другог свјетског рата се налазило опћинско поглаварство, а у току рата усташко таборништво. Иза те зграде налази се једна провалија која је претворена у септичку јаму. Пошто народ ту зграду по навици зове „опћина“ и сама јама се зове „код опћине“. У тој јами се вјероватно налази тринаест жртава српске националности који су у њу бачени 10/11. августа 1941.

Dragomir_Andjelkovic.jpg

Анђелковић: Неосноване тврдње Јована Ћулибрка о преувеличавању српских жртава у Јасеновцу

Историчар Драгомир Анђелковић изјавио је да неосноване тврдње владике пакрачко-славонског Јована да Србија и Република Српска стоје иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу служе као средство онима који желе да обесмисле геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској сада када се Србија и Српска „спремају да изграде српски Јад Вашем“. Анђелковић сматра да је несхватљиво да један владика Српске православне цркве /СПЦ/ било када то каже. – Без обзира да ли то /владика Јован/ Ћулибрк сада каже или је то рекао прије неколико година, несхватљиво је да се историјским ревизионизмом, тим прије на штету свог народа, бави владика. То би било исто као кад би јеврејски рабин преиспитивао жртве Аушвица

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 10. август 1941. Злочини над Србима Раковице, Блажуја, Смиљанског поља и на Мехином стању

Села Раковица и Блажуј, поред Сарајева. Усташе убиле већи број српских цивила, укључујући жене и дјецу, у селима Раковица и Блажуј покрај Сарајева. Према публикованим подацима, у Раковици је убијено 125, а у Блажују 25 становника. Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 2, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1977., стр., 157-167 Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 19. октобра 2015. Мехино стање,на граници слуњског, војнићког и кладушког котара. Усташе из Кладуше и Осијека на челу са заповједником Баљком су 10. августа 1941. године из села Гејковца, котар Војнић одвели Ранка Вуксана и његове две снахе са осморо дјеце. Свих 11 су најприје мучили, а онда на Мехином стању поубијали.

Злочин над Србима из села Крш бацањем у јаму „Нездравка“ у Доњем Косињу (Лика)

 У знак сјећања на 82-годишњицу злочина над жетеоцима из Крша  српске националности, који су мучени, клани и силовани  а након тога бачени у јаму. Пише: Ђорђе Пражић Јама „Нездравка“налази се уз сами пут који води из Вукелић Села (Доњи Косињ), преко Мајдана, Милетић врха, Вршчића, покрај Пишталине према Брујином врху. Испод саме Пишталине са лијеве стране пута идући из Вукелића, на око десет метара удаљености од пута, тачна је позиција јаме „Нездравка“. У њу је 10.08.1941. године заклано и бачено 11 особа српске националности из Крша, који су ухапшени од стране усташа на косињском каменом мосту у Косињ- Мосту, када су ишли са жетве. Наиме, међу преосталим српским народом прочула

1941: Година када је Зло овладало католичким медијима

„Најгоре што нам се може догодити је подцјењивање и непрепознавање нацистичке авети, која има и своје мутационе облике, али увијек има своју националсоцијалистичку, дакле расистичку бит“, босански фрањевац Марко Оршолић, „Злодусима насупрот; религија и националсоцијализам“. Постојало је раздобље у повијести када је, речено ријечима кардинала Јосипа Бозанића, „Зло овладало медијима“, и то католичким. Ради се, дакако, о Другом свјетском рату. У поплави фалсификата, ревизионистичких интерпретација, острашћених квазиконтекстуализација и, ако хоћете, „јалових расправа“ о овом проблематичном дијелу повијести Цркве, када је људскост била на испиту као никад прије, одлучили смо се бавити на начин да презентирамо својеврсну скраћену верзију листа у фокусу. Ради се о механичкој презентацији дијела резултата вишемјесечног истраживања католичког

nikola_zutic.jpg

Никола Жутић: Личко крваво љето 1941.

Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историjу, из Београда, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. English Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка жмижда, Београд, 2011)  и публицисте Дане Ластавице о геноциду на простору Лике обjављен jе одређен броj истраживања о самом геноциду, извршиоцима, жртвама, а постоjе и броjни мемоарски искази. Нарочито су значаjне књиге историчара Ђуре Затезала о Јадовном и другим стратиштима широм НДХ.[1] О Јадовну jе писао епископ Атанасиjе Јевтић са вjерско-историjског становишта (Од Косова до Јадовна). Међутим, недостаjу радови коjи би истакли узроке геноцидних понашања већег диjела римокатоличке популациjе, обjедињене у нациjи хрватства. Због откривања

Комићи

Скривање истине не убија хероине – Милица Мика Павлица

Августа месеца, када је започела акција “Олуја” , кренуле су колоне избеглица. Бака Мику убише на њеном огњишту, баш као и њеног Васу. Пише: Српска књижевница Гордана Павловић Село Комић смештено је у дивном пределу Лике, удаљено десетак километара од Удбине, а од Госпића 43 км. Некада су ово село красиле две православне светиње: црква Пресвете Богородице, која је  уништена  током Другог светског рата и Храм Светог оца Николаја, који датира још из 1778.године, такође спаљен  у Другом светском рату, а после потпуно порушен. Комић обележава Покров Пресвете Богородице (14. октобар) као своју славу. Село је било насељено претежно српским живљем и по попису из 1991. године, имало је 153

visocica-divoselo.jpg

Др Ђуро Затезало: Покољ на Крушковачама

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КРУШКОВАЧЕ KРУШKОВАЧЕ Геноцид над српским цивилним становништвом села Дивосела, Читлука и Орница у Лици код Госпића извршиле су усташе 5. и 6. аугуста 1941. године. Нечувени масакр над избјеглицама извела је усташка војска Независне Државе Хрватске, поглавара Анте Павелића, у ували Kрушковаче, јачине једне бојна, личког здруга, под командом Ивана Девичића Пивца. Тог љетног дана 5. аугуста у само свануће српске избјеглице из својих спаљених села кућа, нашле су се изненађене, опкољене звијерима у људској сподоби. Чула се усташка вика, урликање, вриска: „Kољите! Не пуцајте!

nikola_krajnovic.jpg

Никола – заувијек беба

Никола ниjе доживио и прославио своj други рођендан, остао jе беба, дjечак, малишан, у Божjем наручjу за цио живот. Маjка Јелена родила jе Николу негдjе око Никољдана 1939. године у породичноj кући у Читлуку, селу краj Дивосела, котар Госпић. Да ли jе име добио по оцу Николи или по Светом Николи, ниjе ми познато. Маjка му jе умрла десетак дана по породу. Имао jе двиjе стариjе сестре – Наду и Милеву. Након смрти Николине маjке његов отац се оженио – Смиљом. Никола jе као наjмлађе диjете и први рођени мушкарчић након двоjе женске дjеце био мезимац.   Идиличан сеоски живот породице Краjновић и дjетињство малог Николе брутално jе прекинула усташка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.