У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

Инсистирање на акрибичности приликом утврђивања броја страдалих Срба у Јасеновцу, логору анихилације сваке акрибичности, довело је до (по)грешних бројева, супротно намјери ревносних истраживача, али сасвим у складу са намјером усташких зликоваца и савремених ревизионистчких (пост)усташких агитроповаца, свих трију вјерозакона. Тако се у “акрибичности” пописивача јасеновачке некрополе “поткрао” још један заборав. Обнављањем заборава у “акрибичним” бројевима, јасеновачке жртве двоструко су погубљене. Првим погубљењем наношена је патња жртвама, док се њиховим другим погубљењем, губљењем у умањеним бројевима, наноси патња живим ем-па(м)тиоцима Јасеновца – садашњим и свим будућим, иживљавањем над њиховим памћењем и њиховим осјећањима. Тако се тобоже научно савјесна матемaтика злочина – ни најмање случајно – преокреће у злочиначку „математику“, којом се

Чињеница да је спот “Теци реко” о страхотама Јасеновца, у извођењу “Београдског синдиката” и Павлине Радовановић, од 1. јула када је премијерно приказан има око милион и по прегледа охрабрује да ће истина о страшним злочинима у том логору и у Независној Држави Хрватској (НДХ) бити сачувана и отета од ревизиониста, рекао је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Београд Момчило Мирић. Нисмо ни сањали да ће такав број досећи, а што је нама најважније њихова публика су млади. Управо они треба то да чују, да сазнају и препознају и да се са тим поистовете – рекао је Мирић, чије је Удружење помогло реализацију спота. Он је нагласио да је свака српска

Као што су након Другог свјетског рата освијешћени родољуби бивали заковани на крст срама и разапети своје идеје брусили на Голом отоку и у разним казаматима „творевине над творевинама“, тако се и данас на исте или сличне обрушава погрда и хула уколико и помену једну једину ријеч – српство. Пишем ове редове са жељом да исти буду исправно и разумно схваћени и прихваћени. Својевремено је швајцарски психијатар Карл Густав Јунг оставио неколико записа о аутизму гдје је напоменуо – парафразирам – да је аутизам болест током које обољели ствара имагинарну слику свијета.Не желим да се бавим психологијом, нисам за то квалификован и мој текст је посвећен једној другој области. Желим,