Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк се стално позива на податке о страдању Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора смрти које поседује тај музеј. Он је уједно и члан комисије, постављен од стране Српске православне цркве за разговоре са римокатолицима о злочинима Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата. Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику тадашње Југославије је 1964 године покушало да изврши попис свих жртава хрватског геноцида у Југославији, у току Другог светског рата. Одлука да се изврши попис жртава донета је на захтев борачких организација Југославије. У дневном листу ПОЛИТИКА је објављен формулар у који

Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над Јеврејима и Ромима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, поручује Синод СПЦ. Српска православна црква у потпуности одбацује изјаву, али и све друге сличне изјаве, које релативизују геноцид извршен над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне државе Хрватске (НДХ), наведено је у саопштењу СПЦ. Свети архијерејски синод прати медијску кампању коју је, рециклирајући једну стару и потпуно нетачну изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо сарајевски портал, а прихватило на десетине портала, који објављују наслове попут „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

Инсистирање на акрибичности приликом утврђивања броја страдалих Срба у Јасеновцу, логору анихилације сваке акрибичности, довело је до (по)грешних бројева, супротно намјери ревносних истраживача, али сасвим у складу са намјером усташких зликоваца и савремених ревизионистчких (пост)усташких агитроповаца, свих трију вјерозакона. Тако се у “акрибичности” пописивача јасеновачке некрополе “поткрао” још један заборав. Обнављањем заборава у “акрибичним” бројевима, јасеновачке жртве двоструко су погубљене. Првим погубљењем наношена је патња жртвама, док се њиховим другим погубљењем, губљењем у умањеним бројевима, наноси патња живим ем-па(м)тиоцима Јасеновца – садашњим и свим будућим, иживљавањем над њиховим памћењем и њиховим осјећањима. Тако се тобоже научно савјесна матемaтика злочина – ни најмање случајно – преокреће у злочиначку „математику“, којом се