arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

„Педесет мртвих разреда спава“: Ђорђе Ђурић

Банија га је и прије грађанскога рата у Хрватској потпуно заборавила. А био је један од најпознатијих и најпопуларнијих њених пјесника, прозних писаца, писаца епитафа на спомен-обиљежјима по Банији. И писаца за дјецу. Писаца и поезије и прозе. Гостовао је по школама, у селима, градовима… Са свима добро, са свима добар.  Тежак је живот имао Ђорђе Ђурић (Кињачка, 1929 – Загреб, 1991, сахрањен је у Сиску). Школовао се у родном селу, Крижевцима, Загребу и Ријеци. Оца су му почетком Другог свјетског рата одвеле усташе у Јасеновац и тамо ликвидирале. У мају 1942. одводе мајку, старијег брата и њега у логор Стара Градишка, а одатле у логоре на сјеверу Њемачке. Још

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Младен Диклић о српским костима које је вадио као бригадир из реке Саве

За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су,

Усташки злочини у Дубичким кречанама

Ниједна цивилизација никад није дозволила такву беду нити је иједно доба изнедрило такву генерацију морално посрнулих, откад је света. Јово Бијуковић из „каурске” Дубице имао је пре рата четири пећи за добијање креча. У „каурским” брдима (Банија) било је довољно сировине (кречњак, дрво). Пећи су биле смештене три километара изнад Дубице, према Костајници, близу реке Уне. Један од највећих злочинаца кога је изнедрила хрватска нација за време НДХ (1941–1945), Вјекослав Лубурић, звани Макс, основао је у Јасеновцу логор за ликвидирање Срба, Јевреја и Рома, да би нешто касније формирао истурено одељење на кречанама у Дубици. Радници за израду креча слати су из Јасеновца и Старе Градишке. Креч је служио за

Обележавање 80 година од страдања у цркви у Лежимиру: Научна конференција у Сремској Митровици

Ове године, 27. новембра навршава се 80 година од како су усташке и нацистичке трупе у лежимирском Храму Светог Великомученика Георгија убиле 100 мештана овог села, од чега 22 детета, узраста од две до 18 година живота. Овај злочин, по својој суштини један од најтежих које су окупатори и њихове слуге у Срему починили над српским народом, дошао је као одмазда након сукоба које су Немци водили са партизанским јединицама у реону Гргуреваца. Тим поводом, у недељу 26. новембра, у Лежимиру биће служена Света Архијерејска Литургија и Парастос за убијене Лежимирце и Гргуревчане који су у Лежимир стигли тражећи спас од немачко-хрватске освете, а након тога биће уприличено откривање и

Др Ђуро Затезало: ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941. 6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Kрсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног  злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Kордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића.

Др Ђуро Затезало: ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА Јама, бездан, јемурка или звекара познате су ријечи за природне јаме у земљи и јаме – провалије на каменитом терену. Јама је вертикална пукотина или коси канал различите дубине и ширине. У њима превладавају окомите или степенасто положене стране различитих димензија, како на самом улазу тако и у њеној дубини. Величина отвора може бити само толика да се може мјерити с дужином од само једног

ПУТ НАС ДОВЕО: Слободан Трифковић из Добоја као четворогодишњак преживио Јасеновац

Малобројни преживјели сјећају се пакла на земљи. Околности гдје се људски живот није цијенио, него је једноставно био безвриједан. Слободан Трифковић из Добоја носио је само број као заточеник Јасеновца. Своје дјетињство провео је у злогласном логору. Још очекује врисак дјеце, које усташе одвајају од мајки. Слике које не блиједе. Нити могу, икада. Мајка која бјежи са млађим братом. Отац Пејо и он и вагону за Јасеновац. Дјеца која плачу. Вагони. Вагони смрти. Глад. Жеђ. Умор. Исцрпљеност. И на крају, смрт. Ово је потресни дио једне животне историје, кратка истина човјека који пуне двије године није носио звучно име, није носио име човјека, јер то није био, али не својом

Лука Кецман: Само у Доњој Градини је закопано 366.000 жртава

Ко год је био у Доњој Градини и ко год је прошетао тим пространством смрти у којем влада језива тишина, лако ће схватити о чему се ради. Доњу Градину походим сваке године, а о њој сам највише сазнао из дугих разговора са бившим директором Симом Брдаром, који је био анђео чувар тог највеће града у РС, као и литературе на коју ме је он упућивао. Тешко сам то прихватао. Данима читао једну страницу… јер даље се није могло. Али, оставимо моје емоције сада по страни. Прича се о броју жртава, а бројке су неумољиве. Доња Градина има 9 гробних поља и 125 масовних гробница које су се саме откриле. Све

Ветеран: Усташу смо бацили у јаму!

О почетку усташког терора и српског устанка на подручју Поповог поља у Херцеговини, свједочио нам је Мирко Сировина, Ветеран. РУСКИ Пише: Душан Басташић „У септембру 2014. године у организацији Фонда јединства православних народа учествовао сам на конференцији у Кишињеву у Молдавији. Први дан конференције, пред сам почетак, сви учесници су устали и тихо међу собом говорили: ”Ветеран… ветеран…” Окренуо сам се и видио једног виталног старца који је ушао и сјео поред мене. Био је то Мирко Сировина. Херцеговац… Устаник 1941. године, а онда партизан. Човек који је непосредно после рата послат у Совјетски савез на додатну обуку. Затим је 1948. у време Информбироа одлучио да остане тамо. На конференцији

Tezak_fizicki_rad_brzo_je_lomio_i_najsnaznije_zatocenike.jpg

Платно за прикривање усташких злочина

Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет минута прекривени су и болесници и мртваци. Црни прах прави се карбонизирањем животињских костиjу, исто онако као што наши „угљенари” пале угљен у шуми. Дрвени угљен ниjе био заправо лошиjи од овога од костиjу. Таj угљен прави неки Жидов, емигрант из Аустриjе, коjи jе тамо некад био власник фармацеутске индустриjе. Човjек се запослио, хвата се и за паучину да спаси живот, да постане „користан”. Ако пратиш развитак болести тих људи, онда видиш и њихову психологиjу. Сутрадан долазе у амбуланту ти исти, а и нови, с прољевима. Њихов се изглед нагло погоршао. Лиjек ниjе помогао. Нагло мршаве, колобар се

Милош Кордић: Кад дјечак Милан М. посматра како му од усташког ножа нестаје породица

Једног јутра, 1942. године, дјечак Милан М. остао је без породице. Осим старијег брата. Тада одраслијег дјечака, који се прикључио партизанима и отишао да ратује по ребрима козарских шумских вијенаца. А онда и даље – можда са доктором Младеном Стојановићем, Јосипом Мажаром Шошом, Петром Мећавом… Наратовао се Миланов брат. И преживио брату Милану. Као што је брату, партизану, преживио млађи брат Милан. Данас, са ове временске даљине у односу на вријеме прије грађанског рата у Хрватској, могу слободно рећи да ми је Милан М. био пријатељ. А да судим о томе да ли сам то исто био и ја њему – не могу. А немам кога ни да питам. Милан

Мара Протић: И сада осјећам топлину крви мог Стојадина на лицу

Често ме у сну дозива да га браним и да му дођем, јецајући и бришући сузе свједочи бака Мара Протић. Дивљачке усташке хорде и кољачи почетком Другог свјетског рата нису мимоишле ни бараћка села. У једном дану у селу Подгорја је убијено и спаљено скоро 200 цивила. Свему свједоче споменици жртвама као и свједоци који су преживјели овај покољ. Мара Протић (1919.) једна од преживјелих описала је тај 6. септембар 1941. -Оно што су тог дана учиниле усташе не би учиниле ни најкрволочније звијери. Били смо у збјегу у Смрчевој коси изнад села Подгорја. Много свијета склонило се пред најездом усташке немани, старци, жене и ђеца су ту били јер

Сарадници нациста из Босне и Херцеговине

Група сарадника нацистичке Њемачке и усташких чиновника осуђена је пред Окружним Судом у Сарајеву 1947. године по пресуди бр. K-529/47-11, која је другостепено потврђена пред Врховним Судом Босне и Херцеговине пресудом бр. 1848/47. Централа дјеловања ове групе била је Гази – Хусрефбегова Медреса у Сарајеву, а главни задаци били су сарадња са нацистичком Њемачком и масовно регрутовање муслиманског становништва у усташке формације и редове нацистичке Њемачке. Иако осуђени као директни учесници фашистичког покрета, чије су посљедице извршење геноцида над српским народом, данас улице и институције у Сарајеву и ФБиХ носе називе по овим злочинцима, а неријетко медији из ФБиХ њима посвећују текстове као “херојима који су спашавали Србе од усташа”.

Драган Гргић: Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по женама и дјеци

Било је језиво чути кукање и дерњаву људи кад их приводе рибежу и гурају унутра. Штала гостионичара Дане Гашљевића била је доста дуга и широка и ту су се годинама склањали кочијаши са колима и коњима од невремена. Она је била патосана даскама преко греда и ту је раније гостионичар стављао сијено. Сада су ту смјештали ухваћене мушкарце, док су жене и дјеца били у приземљу. У одјељењу за мушкарце, у поткровљу, монтирали су неки рибеж са оштрим ножевима који су окретала четири злочинца и ухваћене људе живе гурали у ту справу ђе су их рибали као купус. Просута крв орибаних људи цурила је између дасака и шкропила доље по

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.