21. јула, одржан је парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног крајем јула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акције у Хрватској коју су извели Васиљ Гаћеша и 40 – ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу. У Банском Грабовцу збио се први масовни окршај усташа с устаницима у Хрватској. На основу директива са саветовања у шуми Абез на Кордуну, 42 устаника под водством Васиља Гаћеше напали су ноћу са 23/24. јула зграде опћине и жељезничке станице, а након што су савладали посаду и одузели преко 50 пушака, повукли су се из села. Усташе су затим од 24.

У банијском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу је одржан парастос и комеморација за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу.Злочин је почињен крајем јула 1941, а уједно јуче је обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса који је служио парох глински протојереј Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти. Међу присутнима је био и амбасадор Србије Станимир Вукићевић који је положио венац. „Недопустиво је да догађаје као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или скору годишњица устанка у Србу обележавају само жртве или учесници

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегације Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. јула – Дана борца, положиле су вијенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свјетском рату код Спомен-костурнице у градском парку „Хероја“ у Добоју. У меморијалном комплексу градског парка „Хероја“ налази се Спомен – костурница у чијој се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероја и 111 устаника које је усташки пријеки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању вијенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживјели борци и потомци погинулих бораца, делегације организација и удружења грађана који његују традицију народноослободилачке и антифашистичке борбе.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Битка на Козари прије 70. година показала несаломивост народа овога краја у настојању да живи у слободи и да је Српска настала као закашњели одраз српског националног опредјељења из Другог свјетског рата. „Историјске чињенице говоре да су у партизанској Народноослободичкој војсци највећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видјели како ће завршити Други свјетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиједити“, рекао је Додик. Он је навео да то треба рећи због оних који сада покушавају фалсификовати историју и себи бесправно прибавити заслуге или опредјељења њихових

Београд — Председник РС Милорад Додик изјавио је на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да је српски народ поднео највеће жртве у борби против фашизма. Он је истакао да данас има оних који желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаној академији у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик је рекао да је на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у крајевима у којима су живели Срби, а не, како је навео, у Сарајеву. „Срби су у огромној већини били припадници народноослободилачких јединица и највише је српски народ настрадао у

Обиљежавање 69. година Битке на Сутјесци у Националном парку Сутјеска на Тјентишту данас је почело полагањем вијенаца. Вијенце и цвијеће положиле су, између осталих, делегације СУБНОР-а РС, Србије и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србије у БиХ, Борачке организације РС, НП „Сутјеска“ и општине Србиње. Предсједник СУБНОР-а РС, Благоје Гајић изразио је задовољство организацијом обиљежавања И бројем поштовалаца НОБ-а, који су дошли на Тјентиште. – Посебно ми је драго што је данас на Сутјесци доста омладине. Битно је да су дјеца са нама док смо живи. Такође је важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да