arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
drakulic-2014.jpg

Страдање Срба се никада не смије заборавити.

6. фебруар 2014.

Бањалука – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да jе усташки злочин у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, када jе убиjено наjмање 2.300 људи, доказ геноцидног и фашистичког нагона тадашњих усташких власти према српског народу. „Убиjали су дjецу у школама и кућама, старце и све људе коjе су затекли у овим селима. Ово jе jедан од наjтежих злочина коjе jе комунистичка власт децениjама скривала и коjи у то вриjеме ниjе на адекватан начин обиљежен“, рекао jе Додик новинарима у Дракулићу. Он jе нагласио да се ово страдање Срба никада не смиjе заборавити. Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа подсjетио jе да jе на простору

ЂУРИЋ: ТИПИЧАН ПРИМЈЕР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

2. фебруар 2014.

  БЕОГРАД, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Усташки злочин над Србима у Дракулићу из 1942. типичан jе примjер злочина над Србима у босанскоj Краjини у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/, за коjе jе карактеристично – уништити и опљачкати све што jе српско, рекао jе Срни директор Музеjа жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. Он наводи да jе генерално гледаjући однос хрватске политике и хрватске државе према српском народу био „кристално jасан: трећину убити, трећину протерати, а трећину покрстити“. Ђурић истиче да у том контексту треба посматрати карту НДХ-а у коjоj су Срби власници земље „у срцу Хрватске“: босанска Краjина, Лика, Баниjа, Кордун и сjеверна Далмациjа, и према замисли вођства НДХ-а, „таj народ

budo-ognjena_marija_livanjska.jpg

Ново издање књиге “Огњена Марија Ливањска” Буда Симоновића

23. децембар 2013.

Припреме за излазак из штампе петог (ћириличног) издање књиге Буда Симоновића, Огњена Мариjа Ливањска приводе се краjу, те ускоро можемо очекивати преузимање тиража за Удружење. Жељени броj примерака можете обезбедити: –достављањем наруџбенице (Наруџбеницу можете преузети овде) Удружењу ОМЛ поштом на адресу: Никола Петровић, Воjвођанска 392Е, 11271 Сурчин, Р. Србија. –личним контактом са Николом Петровићем путем тел.: +381 64 615 5073 или мејлом на адресу: [email protected]) Цена по примерку књиге за чланове Удружења износи 700 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерациjе БиХ 11,86 КМ; за остале наручиоце 6,1 ЕВРА односно 8,5 УСД). Цена за наруџиоце коjи нису чланови Удружења износи 900 РСД (за наручиоце из Републике Српске и Федерациjе БиХ 15,25 КМ; за остале наручиоце 7,8

zagreb-slike-17.jpg

НАУЧНА АГРЕСИЈА НА ИСТИНУ

7. децембар 2013.

Хрватски историчари настављаjу са прекраjањем историjе Другог свjетског рата на подручjу Билогоре и Грубишног Поља  Пише: Др Милан Басташић  На примjеру ревизиjе историjских догађаjа на Билогори 1941. године,  поjам  “ревизиjа” постаjе неадекватан, блиjед и неприхватљив за грубо извртање истине, наметање лажи и измишљање разних, неодиграних догађаjа. Таj поjам данас означава распрострањену агресиjу на истину о Другом свjетском рату, на простору тадашње Независне државе Хрватске (НДХ). Агресор jе хрватска интелектуална елита, у државним институциjама данашње државе Хрватске а посебно у институциjама историjе, на челу са Институтом за сувремену повиjест у Загребу. У овоj установи раде инструирани, одабрани и добро плаћени поjединци са научним титулама, за коjе етика професиjе, интелектуално поштење, лично

Prnjavor_masovna_grobnica_Radulovac.jpg

РАДУЛОВАЦ, СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА

5. децембар 2013.

Општински одбор СУБНОР-а Прњавор, породице жртава усташког терора и општинска Борачка организациjа из Прњавора организовали су jуче (04.12.2013) помен за 22 цивилне жртве усташког терора убиjене на таj дан 1941. године. На локалитету познатом као Радуловац усташе су у свом злочиначком походу звjерски убиле 22 мушкарца из Парамиjа, Млинаца и Чорли, чиjи jе jедини гриjех био што су православне вjероисповиjести. Споменик овим жртвама подигнут jе 1973. године, али jе с временом заборављен, да би приjе двиjе године, захваљуjући новчаноj помоћи локалне власти, био обновљен и освештан. Према подацима СУБНОР-а, на подручjу општине Прњавор има 127 спомен-обиљежjа подигнутих у знак сjећања на жртве усташких злочина. Извор:  Везане виjести: ПРЊАВОР – Јадовно 1941  

pl-final-plakata-stradanje.jpg

Најава предавања: Тајна парцеле број 142

20. новембар 2013.

У просторијама Светосавског Културног Клуба, у улици Бана Милосављевића бр. 8, у петак, 22.11.2013. године са почетком у 19.00 часова биће одржано предавање „Тајна парцеле број 142“. Предавање, у оквиру манифестације „МЈЕСЕЦ СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА У 20. ВИЈЕКУ“ одржаће Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. и предсједник Удружења студената историје „Др Милан Васић“, Бања Лука. „Какав је однос нашег народа према стратиштима уопште и како смо упали у замку категорисања стратишта на она мање или више битна!? Споменичка култура у служби сјећања на жртве или идеологије!? Колико се зна о парцели бр 142. масовној гробници српске дјеце на загребачком гробљу Мирогој? У чијој је служби заборав и ћутање!? Имамо

gradina-mutabdzija1.jpg

Рестаурација фабрике сапуна са пуно потресне симболике

13. новембар 2013.

Министар просвjете и културе Републике Српска Горан Мутабџиjа изjавио jе да jе конзервациjа и рестаурациjа фабрике сапуна у Спомен-подручjу „Доња Градина“ извршена стручно и са пуно потресне симболике, коjа посjетиоце тог мемориjалног центра неће оставити равнодушним. Мутабџиjа jе посjетио музеj на отвореном, односно рестаурисану фабрику сапуна у Спомен-подручjу „Доња Градина“, гдjе jе са директором те установе Милорадом Буквом и начелником општине Козарска Дубица Милетом Злоjутром разговарао о активностима коjе су планиране за наредну годину. Он jе подсjетио да Министарство просвjете и културе Републике Српске и Спомен-подручjе „Доња Градина“ сарађуjу са Музеjом „Јад Вашем“ из Јерусалима на проjекту учења о холокаусту, те потврдио да jе са директором Спомен-подручjа разговарао на коjи

episkop-atanasije-u-livnu.jpg

Епископ Атанасије у Ливну

11. новембар 2013.

У  двадесету недељу по Духовима 10. новембра 2013. године у храму  Успења  Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасиjе посjетио jе Ливно и служио jе Свету Архиjереjску Литургиjу уз саслужење свештеника и молитвено учешће вjерног народа  Ливна. Из Босанског Петровца Епископ Атанасиjе jе дошао у Ливно путем преко Босанског Грахова и кроз Ливањско поље.  Пролазећи кроз чувено Ливањско поље примjећуjе се, на жалост, велики контраст, гдjе са jедне стране имамо љепоту творевине Божиjе видљиву у природи, планима, брдима и огромним пољима, а са друге стране имамо ружне остатке дjела руку човjечиjих, оних коjи би требало да уљепшаваjу творевину Божиjу, броjне куће девастиране и без  кровова и jош броjниjе њиве

parastos_bilogora_grubisno-polje.jpg

Београд: Парастос страдалим Србима

3. новембар 2013.

Парастос jе служило свештенство цркве Светог Марка, а присуствовали су рођаци жртава, као и представници завичаjних удружења, те директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац. Предсjедник Завичаjног удружења „Билогора“ Милан Басташић, коjи jе присуствовао парастосу, рекао jе да се ради на прикупљању доказа, спискова жртава и имена одговорних за оваj злочин, како би се подигла тужба за оваj злочин. Пошто Хашки трибунал престаjе са радом, он jе рекао да би тужба била, вjероватно, поднесена надлежном суду у Хрватскоj или Србиjи, пошто те двиjе државе сарађуjу када jе риjеч о питању несталих. Басташић jе навео да jош не може говорити о именима одговорних за оваj злочин, додаjући да до сада нико ниjе

okrugli-sto-oml.jpg

Извештај и закључци округлог стола Православно становништво Ливна и Ливањског поља

28. октобар 2013.

Округли сто под називом „Православно становништво Ливна и Ливањског поља“ у организациjи Удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд одржан jе 26. октобра 2013. године у СО Стари Град у Београду, уз благослов и поздравну реч Његовог Преосваштенства Епископа Бихаћко-петровачког, Господина Атанасиjа. Мултидисциплинарни скуп одвиjао се кроз три тематске целине током коjих су реномирани стручњаци – панелисти изложили своjе виђење о историjским околностима, страдањима и напуштању ливањског подручиjа од стране великог броjа српског становништва, затим верскоj, културноj и сакралноj заоставштини Срба тог подручиjа, начину њеног одржавања и преношења поколењима, као и предусловима и актуелним условима живота Срба у ливањском кантону и реалним околностима везаним за могућност повратка исељених. Учесницима су се обратили:

ognjena-marija-livanjska.jpg

Позив на округли сто: Православно становништво Ливна и Ливањског поља

23. октобар 2013.

У оквиру своjе опште мисиjе усмерене ка неговању и очувању историjе, културе и традициjе Срба Ливна и Ливањског поља, као и одржавања сталног контакта са православним становништвом на том подручиjу кроз разне видове активности, Удружење Огњена Мариjа Ливањска из Београда организуjе округли сто под називом Православно становништво  Ливна и Ливањског поља Округли сто се одржава дана 26. октобра 2013. године у свечаноj сали СО Стари Град, Македонска 42 у Београду, са почетком у 10.30 часова. Позивамо све чланове Удружења и све остале Србе из Ливна и Ливањског поља да присуствуjу овом скупу,коjи jе истовремено и одлична прилика за млађе чланове породица и потомке да науче нешто више о овом краjу и своjем

palanciste11.jpg

71 година од усташког покоља у Великом Паланчишту

18. октобар 2013.

У Великом Паланчишту код Приjедора у недjељу, 20. октобра, биће обиљежена 71 година од усташког покоља Срба у овом мjесту, наjављено jе из Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945. Велико Паланчиште.  У Другом свjетском рату у овом селу страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, колико jе село броjало према попису из 1941. године.  „Дакле, 50 одсто становника овог села jе било жртва планиране промjене демографске структуре у такозваноj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/. Према званичним подацима из Историjског архива у Београду, укупан броj страдалих становника Великог Паланчишта сачињаваjу 464 цивилне жртве усташког терора и 72 лица страдала у НОБ-у“, саопштено jе из Удружења. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942.

oml-banjaluka.jpg

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА ОМЛ ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ РАДА!

11. октобар 2013.

ЧЛАНОВИМА УДРУЖЕЊА ОМЛ ЧЕСТИТАМО ГОДИШЊИЦУ РАДА! Поштовани чланови и приjатељи Удружења ОМЛ, Пре равно годину дана, тачниjе 9. октобра прошле године, одржана jе Оснивачка скупштина нашег Удружења. Идеjа о активностима и пословима на коjима се треба ангажовати чланством у Удружењу било jе много. Покушали само да реално сагледамо своjе могућности и наша наредна Скупштина усвоjила jе годишњи план рада, уверена да ће, иако амбициозан, бити и остварен. Током године, чланови Удружења, њихови рођаци, приjатељи, познаници своjим прилозима из земље и иностранства помогли су реализациjу проjеката Удружења, о чему jе jавност редовно обавештавана путем интернет странице Удуружења. Користимо и ову прилику да им се jош jедном наjсрдачне захвалимо. У протеклоj години

devic-prebilovci4.jpg

За изградњу спомен-храма у Пребиловцима прикупљено 100.000 круна

2. октобар 2013.

Срби из Штокхолма уплатили су 100.000 шведских круна /11.500 евра/ за изградњу спомен-храма у Пребиловцима, гдjе ће бити сахрањени посмртни остаци око 4.000 Срба коjе су убиле усташе 1941. и 1992. године. Новац jе прикупљен на донаторскоj вечери протеклог викенда у сали духовног и културног центра „Свети Сава“ у Штокхолму и уплаћен jе на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини. На донаторскоj вечери окупило се 120 Срба из Штокхолма, а гости црквеноj заjедници у том граду били су епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, парох чапљински jереj Данило Боро и секретар епархиjе Мирослав Бошковић. Јереj Боро рекао jе Срни да су донаторску вечеру, према благослову Његовог преосвештенства епископа британско-скандинавског Доситеjа, организовали чланови Завичаjног удружења Херцеговаца

gradina-sl.jpg

Имена наше немарности: Јасеновац и Доња Градина

21. септембар 2013.

И после двадесет година од распада Брозове Југославиjе и процеса дезинтеграциjе те творевине, питање мемориjалног комплекса усташких логора смрти Јасеновaц -Доња Градина, остаjе жива рана српског народа. Овај простор је место најбруталнијег губилишта једног народа у читавој историји Европе. Још у време СФРЈ, овај комплекс био је подељен природном границом реком Савом између ондашње две социјалистичке републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Након грађанских ратова 1991-1995. године река Сава је и даље остала вододелница Јасеновца и граница између овог пута независних и међународно признатих држава Репулике Хрватске чланице ЕУ и Републике Српске – Босне и Херцеговине. Као и 1945. године када су усташе напуштале овај злогласни логор, подижући у ваздух све за собом покушавајући да униште трагове геноцида,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА