БЕОГРАД, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо дозволио је отварање архива ватиканске Апостолске библиотеке за период од 1938. до 1958. године за који су заинтересоване Српска православна црква и држава Србија, рекао је главни архивар Жан Луј Бругес. Надбискуп Бругес је потврдио да је о овој теми разговарао током сусрета са Његовом светости патријархом српским Иринејом и процјењује да ће припрема за отварање архива за тај период трајати око годину и по дана. „Говорили смо о могућности да су примјерци појединих докумената, који су уништени током бомбардовања Народне библиотеке Србија на почетку Другог свјетског рата, можда сачувани у ватиканској колекцији. Не знам да ли има такве грађе,

Постоје докази да су власти усташке НДХ, на чијем челу се налазио фашиста и саучесник Хитлера Анте Павелић, предали на чување Ватикану 350 милиона швајцарских франака у злату- наводи Глас Русије. Ова „трансакција“ усташког главешине и Ватикана документована је у спису од 21. октобра 1946. године, који је потписао Американац Емерсон Биглоу. ЦИА постепено скида печате са тајних докумената. Чињеница да су Американци одмах послије Другог светског рата постали заштитници бивших нацистичких злочинаца – престаје да буде тајна. У медијима се понекад појављују документа која многе изненађују. На примјер, утврђено је да је лидер хрватских фашиста Анте Павелић у току рата успио да преко Ватикана прокријумчари на Запад неколико тона

БЕРЛИН, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Фонд за jевреjске жртве нацистичких злочина саопштио jе да jе постигао договор са њемачком владом о исплати додатне финансиjске помоћи дjеци коjа су преживjела холокауст. У саопштењу се наводи да jе Министарство финансиjа пристало касно синоћ на jеднократне исплате од по 2.500 евра jевреjскоj дjеци коjа су била у концентрационим логорима, гетоима или се скривала наjмање шест мjесеци. Данас су то све стариjе особе, али и даље трпе посљедице психолошких траума и неухрањености у дjетињству, пренио jе АП. У овом тренутку ниjе познато колико jе жртава квалификовано да добиjе ову помоћ, а њемачко Министарство финансиjа ниjе имало коментар. Споразум jе постигнут у оквиру редовних годишњих

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе освештао jе новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку jањског села Бабићи, општина Шипово, коjи jе саграђен на мjесту гдjе су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле. На саjту Епархиjе бихаћко-петровачке наводи се да jе владика Атанасиjе, коjи jе служио и Свету архиjереjску литургиjу, током бесjеде захвалио Јањанима за исказани труд приликом изградње храма, чиме jе исправљена историjска неправда учињена према њиховим прецима. Епископ Атанасиjе истакао jе да jе поносан што и његовим венама тече крв Светих новомученика кичеловобрдских, коjи су своjим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви његовоj и народу српском, истичући да жртве живе кроз

БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи.  Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску. Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе. Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj. Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе. По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић.  Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић“, наводи се у књизи Драгоjа Лукића „Рат и дjеца Козаре“. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

Шума Растовача, Двор на Уни. 27. августа 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остоjића и Жировца.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Бегово брдо, 19. августа 1941. Убиjено 28 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну