arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
23.jpg

Дунав те њиховим очима гледа

9. јануар 2015.

Све становнике Милетићеве улице у Новом Саду, хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. 23. jануар 1942. – Елитна Милетићева улица у Новом Саду, истребљена од стране хортиjевског окупатора! Све њене становнике хортиjевски окупатор jе побио на улици, одвезао лешеве на Штранд и бацио под лед. Ово jе тек jедно сведочанство о судбини преко 5.000 грађана Новог Сада 23. jануара 1942. У тоj улици данас нема ни спомен плоче Жртвама! 23. jануара 2015. у 15.00 часова од Соколског дома креће Марш живих под геслом „Дунав те њиховим очима гледа“ до Штранда. Коме ниjе до медиjско-политичке помпе и сликања, него до сећања на патње

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 08. јануар 1943. Годишњица затварања логора за дјецу у Сиску

7. јануар 2015.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан jе 3. августа 1942. по завршеним операциjама на Козари и Шамарици. У свом jе саставу имао и посебан логор коjи се службено називао „Прихватилиште за дjецу избjеглица“. Дjечиjи логор у Сиску, наjвећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“. Непосредно управљање „дjечjим прихватилиштем“ било jе у рукама усташе Антуна Наjжера, љекара по струци. Логор jе био лоциран у неколико обjеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Раjс, згради Гучи, основноj школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно jедноj од шест барака сабирног логора. Дjеца су овдjе,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 07. јануар 1942. Годишњица страдања Срба на Банији

7. јануар 2015.

Петриња, православно гробље. Усташе су 7. jануара 1942. На православни Божић поклале 49 Срба из села Комоговине, Јошевице и Моштанице.     Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.  

СПОМЕН-ПОДРУЧЈЕ У ОВОЈ ГОДИНИ ПОСЈЕТИЛО 6.000 ЉУДИ

31. децембар 2014.

Спомен-подручjе Доња Градина у овоj години посjетило jе 6.000 људи, а наjвише у априлу, када се одржаваjу парастос и помен свим невино страдалим жртвама логора Јасеновац и његовог наjвећег стратишта у Доњоj Градини. „Наjвише посjета било jе у априлу, када jе Спомен-подручjе посjетило 4.179 људи, а парастосу и помену присуствао jе велики броj домаћих и страних званичника“, потврђено jе у Јавноj установи Спомен-подручjе „Доња Градина“. Ове године, у организациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“, први пут jе одржана радионица за ученике средње школе, коjа jе добро прихваћена и коjа ће, према наjавама, бити организована и у будућности. „Ову годину обиљежила jе и покретна изложба `Економиjе jасеновачког логора` аутора Тање Тулековић, коjа jе

Ulaz_u_logor_Jasenovac.jpg

За Википедију спремни

30. децембар 2014.

Десничари „преузели” контролу над хрватском Википедиjом, па се тамо може прочитати да jе Анте Павелић побољшао статус Срба      „Емпириjска” истраживања хрватске Википедиjе: у Јасeновцу убиjена 481 особа Загреб – Хрватска верзиjа Википедиjе изазвала jе праву драму тврдњама да „НДХ ниjе била тоталитарна држава”, као и да су жртве у Јасеновцу „побили партизани”. Усташки покрет ниjе био свесно десничарски радикалан, расистички и тоталитаран, за поjаву усташке иконографиjе у модерноj Хрватскоj криви су масони, антифашизам jе ограничавање свих основних људских слобода, партизанских злочина било jе трипут више него усташких, а у Хрватскоj се редовно организуjу антифашистичко-четничке прославе на рачун пореских обвезника, може да се прочита на хрватскоj верзиjи Википедиjе, наводи „Јутарњи

Зуроф: Мисе Павелићу – једном од највећих масовних убица – значка срама за Католичку цркву

30. децембар 2014.

„ТЕШКО ЈЕ ПОВЕРОВАТИ ДА СЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА ЧЛАНИЦЕ ЕУ ЗБОГ ТОГА ОКУПЉАЈУ СТОТИНЕ ЉУДИ…” Центар „Симон Визентал” осудио jе данас одржавање мисе у Загребу за пронацистичког усташког поглавника Анту Павелића, истичући да то представља „значку срама” за католичку цркву. „Тешко jе поверовати да се у центру главног града чланице Европске униjе, веома близу загребачке jевреjске заjеднице, на стотине људи окупило jуче у знак сећања на jедног од наjвећих европских масовних убица”, навео jе директор израелске канцелариjе тог центра Ефраим Зуроф. Зуроф jе нагласио да jе обележавање 55 година од смрти Павелића „увреда за стотине хиљада његових жртава” и да представља „значку срама” за католичку цркву. На годишњице смрти Анте

Marko_Pavic_sa_veteranima.jpg

Павић: Херојство учесника НОР-а – примјер

29. децембар 2014.

Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. „Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе“, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

Prepuna_slusaonica_Fakulteta_politickih_nauka_u_Beogradu.jpg

Сами смо криви: „Зашто негујемо културу заборава?“

23. децембар 2014.

У пуноj слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду синоћ jе одржана трибина под називом „Зашто негуjемо културу заборава?“ у организациjи  Српског политичког форума и УГ „Јадовно 1941″. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу Независне државе Хрватске и децениjама дуго «ћутање» о злочину, чиjи смо и данас сведоци.  Препуна слушаона Факултета политичких наука у Београду Учесници овог скупа: Душан Ј. Басташић, (председник удружења грађана Јадовно 1941, Бања Лука), Гордана Достанић (секретар удружења Огњена Мариjа Ливањска, Београд) и Миленко Јахура (председник Српског националног друштва Пребиловци, Београд) сложили су се у томе да свако од нас поjединачно мора дати удео у одбрани националног идентитета коjи jе и

Izlozba_Prijedor.jpg

Изложба и филм о страдању цивила на Козари 1942. године

22. децембар 2014.

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом „Година страдања – 1942“, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. „Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре“, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Crkva_u_Glini.jpg

Печат: У Глини забрањено одавање почасти жртвама усташког терора (ВИДЕО)

19. децембар 2014.

Градско виjеће града Глине 21. октобра jе дониjело одлуку коjом се забрањуjе обиљежавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.   Црква у Глини                                                                       Фото: РТРС На мjесту гдjе jе стаjала глинска црква у коjоj су поклани Срби, више се неће смjети палити свиjеће и полагати виjенци. Због ове одлуке на Дан људских права, одржан jе мирни протест на коjем су нападнути и вриjеђани Срби. Наша екипа посjетила jе Глину. Прилог Денисa Боjићa.   Извор: РТРС

Spomen_ploca_rakovackim_rudarima.jpg

Освештан споменик раковачким рударима

17. децембар 2014.

У бањалучком насељу Раковачке Баре данас jе, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убиjеним у усташком покољу 1942. године. Споменик jе обновило Друштво приjатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио jе Републички секретариjат за вjере. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. Предсjедник Друштва приjатеља манастира Хиландар Драгутин Вуjичић jе новинарима рекао да jе споменик обновљен и урађен достоjанствено, онако како ти људи и заслужуjу. „Сада jе већ 100 година од Првог свjетског

Milijana.jpg

Шешељ на ломачи ЕУ-Јасеновца

17. децембар 2014.

Хрвати су, за око пола века, од 1939. до 1995. направили Велику Хрватску и то геноцидом на рачун српске територије, уз невиђену пропаганду и заглушујућу хајку која се огледа у борби против, к’о бајаги, стварања Велике Србије(!?) – све под геслом „дрште лопова“, у којем је – Хрватска све већа, а Србија – све мања!? Нема месеца ни недеље, некад ни дана, у којем се над Србијом не надвије само једно – бити, ил’ не бити! Протекли дани толико су задали тема – од поновног васкрсавања Јасеновца, преко скидања магле лажи о предаји и признавању Космета, до убијања својих поданика од стране ЕУ и отимања извора прихода кроз забрану изградње

Cedomir_Antic.jpg

Чедомир Антић: Укинимо Стаљиново наслеђе

16. децембар 2014.

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

Spomenik_pobijenim_rudarima_rudnika_Rakovac.jpg

СУТРА ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕНИКА РАКОВАЧКИМ РУДАРИМА

16. децембар 2014.

У бањалучком насељу Раковачке Баре сутра ће бити служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац, убиjеним у усташком покољу 1942. године. У Друштву приjатеља манастира Хиландара из Бањалуке, коjе jе организовало обнову споменика, наводе да ће парастос бити служен поводом Свете Варваре, заштитнице рудара. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. У усташким извjештаjима пише да jе 7. фебруара у четири часа уjутро десетак усташа запосjело рудник Раковац и одмах убило неколико Срба коjи су спавали у радничкоj бараци. Око осам часова

stara_glinska_crkva.jpg

Срби вербално нападнути на Међународни дан људских права

11. децембар 2014.

У Глини су вербално нападнути и вриjеђани Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мjесту, гдjе jе 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у коjем jе звjерски убиjено 1.500 Срба, саопштено jе из Епархиjе горњокарловачке. „Учеснике скупа су вербално напали и вриjеђали поjедини суграђани. Чули су се повици `Цигани`, помињали су `тракториjаду`, Шешеља и друго, док jе локална полициjа стаjала по страни, не чинећи ништа да атак сприjечи“, наводи се у саопштењу. Из Епархиjе истичу да се вербални напад догодио jуче на Међународни дан људских права, коjи, као и у многим случаjевима, за Србе у Хрватскоj представља „само jош jедан

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА